Zbogom, Ziggy !

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
11. 01. 2016.


ziggy

Zahvaljujući njemu heterohromija je bila jedna od stranih  reči  koju smo dosta rano naučili, jer je fenomen o kome smo želeli znati sve što nam je dostupno (uključujući i podatak o posledicama školske tuče po boju njegovih očiju) . Zajedno sa filmskim genijem Kristoferom Nolanom, pre deset godina, u filmu “Prestiž”, spektakularno je  dočarao ingenioznost i mističnost Nikole Tesle.  Pojavio se, u epizodnoj ulozi, na kratko (ali kako!) i u remek-delu svoga imenjaka Linča, TV seriji “Tvin Piks”.  Dejvid Bouvi je bio, jeste i ostaće neponovljiva figura u istoriji moderne kulture. Stvarao je nove pravce, diktirao trendove, neprestano utičući na armiju mladih i nepoznatih izvođača   od kojih su kasnije nastajala velika muzička imena (pomenimo samo Kurta Kobejna kao primer).

Eksperimentisao je sa gotovo svim muzičkim pravcima, sa lakoćom izvodio planetarne hitove, svojim alter-egom dobrano uznemiravao okoštali muzički establišment. O tome koliko je Ziggy Stardust uspešno osmišljen projekat najbolje svedoči podatak da se ovaj pseudonim, čak  i više od  četrdeset godina posle  nastanka, automatski i bez razmišljanja vezuje za svoga tvorca. Kakvim god muzičkim pravcem bio okupiran, Bouvi  je bio u stanju postaviti standarde - volj’ vam glam rock, volj’ psihodelični folk, elektronska muzika, soul, R&B ili pak čisti pop ili rock. Osim što je bio vanserijski muzičar, bio je i sjajan kompozitor, izuzetan producent  i aranžer te odličan glumac.


Upravo zbog neverovatne žanrovske raznolikosti (nezabeležene pre njega) teško je odlučiti se za omiljeni  period u Bouvijevoj karijeri ili, zaludnog li posla -  najdražu  pesmu. Svako od nas će izdvojiti nešto što će biti uslovljeno i subjektivnim faktorima, koji sa muzičkim kvalitetima često ne moraju imati previše veze. Autoru ovih redova oduvek je gubio kontrolu nad sobom čim čuje A6 sa albuma “Diamond dogs” iz 1974. godine - “Rebel, Rebel”, pocupkivao kao šiparica uz “Under pressure”, ili osećao neobjašnjivu dozu spokoja već uz prve taktove  predivne “Heroes”...


Umetnost Dejvida Bouvija duboko je utkana u kulturni kod  svih ljudi  koji su sa njegovim stvaralaštvom , u nekom trenutku, došli u dodir. Odavno je  postao obavezna lektira, blešteće nebesko telo  umetničke galaksije,  zvezdana prašina koja će se rasipati   još dugo posle fizičkog odlaska Bouvija. Čak i taj odlazak, kao i cela njegova karijera, bio je u velikom stilu - javnost je za  osamnaestomesečnu  borbu sa rakom saznala tek pošto je Bouvi  bitku izgubio. Za to vreme, on je snimao album, ne želeći da nas opterećuje efemernošću poput moguće smrti. U  saopštenju za javnost objavljenom na dan Bouvijeve smrti  poziva se na nešto što je u surovom i nemilosrdnom web svetu na početku XXI stoleća  odavno zaboravljeno - pravo na privatnost u tugovanju. Čak i u trenucima napuštanja ovog sveta, Dejvid Bouvi postavlja nedostižne standarde. Vest o njegovoj smrti neuopredivo je značajnija od bilo koje druge informacije.


Vratimo se, na kraju ovog kratkog osvrta, u doba najljućih dial-up konekcija. Evo i zašto - u to doba moji prijatelji i ja kvalitet internet konekcije merili smo  na samo  jedan način - brzinom otvaranja zvanične internet prezentacije Dejvid Bouvija, koja je tada bila celu deceniju ispred svih ostalih. Njegova internet prezentacija može se posmatrati i kao metafora  kompletne  umetničke karijere - najpouzdaniji benchmark, paradigma uz čiju smo pomoć objektivno mogli izmeriti druge, slične pojave. Jer, da se ne lažemo, oduvek je tako bilo - postojao, sa jedne strane,   Dawid Bowie i- nasuprot njemu - svi ostali.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2500834
ETNA