Početna stranica arrow Ritern arrow Ništa ja tu ne bi' dir'o (Jup i Pep)

Ništa ja tu ne bi' dir'o (Jup i Pep)

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
13. 05. 2015.

fc bayernJedno od osnovnih životnih pravila, do kojeg mnogi (kao i neutemeljeno ambiciozni autor teksta) dolaze težim, zaobilaznim putem, veoma je jednostavno - ako nešto dobro radi, nemoj to dirati. Ne popravljaj, okani se usavršavanja, batali bilo šta što bi moglo promeniti aktuelno, zadovoljavajuće stanje. Primeri? Ima ih koliko hoćete, ali, uzmimo, eto, najsvežiji. FK Bajern iz Minhena.

Godine 2011. na čelo bavarskog giganta doveden je Jozef Jup Hajnkes (Josef Jupp Heynckes) . Bio je to njegov treći minhenski pokušaj, pokazalo se  - superuspešan. Tukući se, u prvenstvu (i trpeći poraze) , sa spektakularnim timom Borusije iz Dortmunda (kojeg je Jirgen Klop posložio tako da će bilo ko teško ponoviti takvu magiju), Jup je stvaro, i na kraju napravio, zastrašujuću mašineriju, u svako doba spremnu da samelje sve što joj se nađe na putu.

Bajern Minhen sa kraja sezone 2012/13. bio je tim  od koga se neustrašivima tresu gaće, stroj bez slabe tačke, fudbalski predator kojem se nije moglo prići ni na puškomet. I, na šta se tada odlučuje uprava Bajerna? Zahvaljuju se na saradnji čoveku koji je tu ekipu napravio i odlučuju da angažuju pobornika sasvim drugačije fudbalske škole, još jednog fantastičnog trenera, i još jednog Josepa, “Pepa” Gvardiolu. Potez je okarakterisan kao čudan i svakako riskantan, naročito za nemačku fudbalsku filozofiju, koja je u finansijskom smislu ziheraška i ne karakteriše je preuzimanje prevelikih rizika.  Pep je potpuno preokrenuo igru Bajerna i šta smo, nakon dve godine dobili?


Dortmund je bukvalno rastočen i otupljen preotimanjem najboljih igrača (setimo se samo onog otužnog razvlačenja po terenu Levandovskog dok mu nisu dozvolili da ode u Minhen), pa je Bajern lišen ozbiljnije konkurencije kod kuće lako došao do titula. Šta se , međutim, desilo u Evropi?


Ovde dolazimo da strahovito klizavog terena, sazdanog od pretpostavki i utemeljenog na ŠBBKBB teoriji. Šta bi bilo da je Jup Hajkens ostao trener Bajerna još dve godine? Probajmo izokola, na primeru tenisa: Rodžer Federer trebalo bi u dnevnoj sobi da drži pozlaćenu figuru Novaka Đokovića u prirodnoj veličini. Zašto? Šta bi se dogodilo da Nole nije 2011. godine onako čarobno izašao iz senke, pomerio granice tenisa i podigao formu do nivoa i danas nedostižnog konkurenciji? Vrlo verovatno sledeće: Rafael Nadal nastavio bi da dominira svetom tenisa, Rodžera bi lako pobedio u još 6-7 velikih  finala i danas bi imao dvadesetak gren slemova , dva ili tri više od fantastičnog Švajcarca. Zahvaljujući svojim vanserijskim izdanjima u prošlosti, ali i usponu srpskog tenisera, Rodžer će, izvesno je, ostati najuspešniji teniser u istoriji (šanse Đokovića da ga dostigne, uprkos našoj ničim izazvanoj megalomaniji, nalaze se, nažalost, u domenu teoretskih, kaogod i Nadalove, koje su pak malo ostvarivije).

jup

Slična teorema mogla bi se postaviti i u slučaju Bajerna. Da je, kao što nije, na klupi ostao Jup, dogodilo bi se sledeće - zahvaljujući neverovatnom momentumu, postignutom početkom 2013. godine, te bujajućem samopouzdanju, od koga je Bajern tada pucao, ekipa bi lakše nastavila pobednički niz i, po skromnom sudu autora ovog teksta, uzela makar još jednu Ligu šampiona, bez obzira na to što ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku. Ovako , dolaskom Pepa dobili smo previše radikalan zaokret u kojem se ekipa, makar u evropskim takmičenjima, nije mogla do kraja razmahati. Dve godine posle brutalnog razmontiravanja moćne Barselone u polufinalu Lige šampiona (ukupni rezultat bio je 7:0 za Hajnkesov Bajern), dogodilo se nešto sasvim suprotno - Barselona je, lakše nego što se očekivalo, izašla na kraj sa Bajernom i ukupnim rezultatom 5:3 plasirala se u finale Lige šampiona. Drugu uzastopnu sezonu Bajern se iz evropskih takmičenja u Minhen vraća mlateći šakama i sve se češće čuju glasine o odlasku Gvardiole (koje ovaj žestoko demantuje). Ovakvom Bajernu titula prvaka Nemačke jednostavno nije dovoljna. Možda Gvardiola, ako ostane još jednu sezonu, najzad uspe u svojoj nameri i popravi utisak, ali su šanse za to, posle dva uzastopna nesupeha, danas mnogo manje nego pre samo, recimo,  dve nedelje.

pep

I, šta nam se nameće kao zaključak? Pep Gvardiola je fudbalski genije, čovek koji ovu igru razume bolje od svih i čija je inteligencija opčinjavajuća. Bajern iz Minhena je klasičan nemački poslovni poduhvat , a Nemci su nadaleko poznati po tome da kad nešto naprave, onda to radi veoma dugo i nema potrebe da se popravlja. Odustajući od sopstvene filozofije, pre dve godine, čelnici Bajerna su se, po svemu sudeći, ipak preračunali. Pep Gvardiola nije se pokazao kao najbolje rešenje. Lako je nekom piskaralu da se sada pravi pametno, ali je činjenica da bi, verovatno, bilo drugačije da se neko iz rukovodstva kluba 2013. godine energičnije zauzeo za nastavak Jupovog mandata, izgovorivši poznatu Čolinu sentencu:


Ništa ja tu ne bi’ dir’o...I tempo bi svakako mor’o doć’...

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2602877
ETNA