Aikido ²

Vrednovanje: ONONONONOFF / 4
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
02. 02. 2015.

aikido

Hajde da posao olakšamo i odmah na početku prepisujemo od sebe. Evo dela definicije: Na nezahvalnom tlu bukvalnog prevođenja ovaj istočnjački pojam mogao bi se odnositi na pronalaženje puta, staze ili načina neophodnog za usklađivanje naše životne energije, tj. uspostavljanje harmonije (Predrag Ž. Vajagić, Branislav Zukić: Kucanj u prazno, Binder, Beograd, 2014, str. 9). Aikido je, dakle, drevna veština, niz postupaka čijom realizacijom možemo sopstveni život učiniti lakšim, pa čak i lepšim. Budući mističan, dalek, kao deo egzotične kulture, aikido je automatski zanimljiv umetnicima. Kad kažemo “umetnici”, mislimo i na rokere, jerbo je maltretiranje gitarskih žica, ulubljivanje bubnjeva i poigravanje sa distorzijama iznedrilo više umetničkih rukotvorina nego što to pobornici konvencionalnog žele priznati.

Rokeri sviju zemalja, dakle, neprestano razmišljaju o temama važnim za ljudski rod. Ni naši muzičari, Gospodinu hvala, nisu nikakav izuzetak, pa nas često obraduju pesmama čije se teme ne mogu nazvati svakodnevnim. Možda i najbolje potkrepljenje ovakve tvrdnje jeste postojanje čak dve pesme koje se zovu - “Aikido”.

Prva od njih, original, nastala je pre skoro dvadeset godina. Nalazi se na drugom studijskom albumu odličnog, ali često nezasluženo potcenjivanog beogradskog benda “Braća Left”. Po raspadu “Oktobra 1864” Goran Tomanović Tole i njegov brat Ljuba udružili su snage sa bivšim članovima grupe “Armagedon” i nastala su “Braća Left”. Snimili su samo dva studijska albuma i ostali zapamćeni među entuzijastima (poput autora ovog teksta) i ne baš brojnim sledbenicima (poput, kao što rekoh, autora ovog teksta). Tvrd i sveden zvuk, neuobičajeni tekstovi, refleksije, preispitivanja, povremena hermetičnost i snažne završnice (nezaboravni ženski urlici na kraju pesme “Zaboravljaš”, recimo) , to je ono po čemu pamtimo “Braću Left”. Pamtimo ih i po “Aikidu”, jednoj od najboljih pesama koje su snimili. Godine 1996. urađen je i odličan video-klip, sasvim u duhu atmosfere kojom nas pesma jednostavno zakucava. Kad muzike nema, naime, neka svira tišina...oooo, kao aikido...Toletov opor glas, ravnomerni prateći vokali, nenametljive (a opet primetne) gitarske deonice, sve to pesmi daje blago mističan ton, sasvim u skladu sa temom o kojoj se peva. A reči...eh, reči. Vrhunske, za koplje iznad svega što je u to vreme zapisivano na nosače zvuka. Ja volim reč, jer samo rečju, mogu da pevam ode tišini...Besprekorna, inteligentna pesma čija je ponajveća nesreća to što je nastala u usrano vreme i nije promovisana onako kako zaslužuje.


Sve dok..Da, ima i taj deo. Sve dok je se, petnaestak godina kasnije, nisu setili “Bjesovi”, izvukli je iz naftalina i obojili svojim nijansama. Neverovatan koliko i neočekivan kontakt “Bjesova” sa ovakvom vrstom pesme mogao je okončati ili apa-salutnim fijaskom  ili muzičkim trijumfom. Desilo se, naravno, ovo drugo - ubrizgavanjem doze muzičkog “ludila”, u čijoj su produkciji “Bjesovi” nenadmašni, “Aikido” je  doživeo sudbinu  pesme “Beograd spava” kada je u svoje ruke uzeo Nikola Vranjković . Velika, značajna i pomalo zaboravljena pesma dočekala je dostojnu i autentičnu obradu, drugo čitanje od kojeg nam ponovo prorade svi centri za uzbunu (“Kad mi stane dah”, rekli bi “Bjesovi”). Nasuprot dubokom i mistično suzdržanom  Toletovom glasu dobili smo nekontrolisani vokal Zorana Marinkovića, čiji pipci šibaju svuda okolo, iskrivljujući čak i osnovno značenje pojedinih metafora. Dobili smo, narodski rečeno, obradu kakva bi ona morala biti - drugačiju, različitu, a opet toliko istu, if you know what i mean...Braća Left su nam demonstrirala kako se dobra pesma pravi, a Bjesovi su otišli korak dalje, pokazavši nam kako se pesma prvo pažljivo sluša, zatim razume i tek na kraju prilagodi sopstvenom stilu. Mora da se voli, pobro, ne može mehanički!

Ostaje još samo sitnica, koja je srećom, sasvim subjektivna - za koju se verziju, i pod kojim okolnostima,  opredeliti? Razrešenje ove dileme strahovito je jednostavno - izlažite se, naizmenično, beogradskoj i gornjomilanovačkoj verziji “Aikida” i  izbeći ćete i najmanju mogućnost da pogrešite. Jer, ako već volimo reč, i samo rečju pevamo ode tišini, na dobrom smo putu da naučimo vrhunsku veštinu.


Nešto kao..ah, da..pa,pa, pa,paaa...Aikido.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471894
ETNA