Početna stranica arrow Deset deka šmeka arrow Pismo o neiskrenim namerama

Pismo o neiskrenim namerama

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
22. 10. 2014.

čika navijačNedragi i nemili naši,
sve ste videli. Nema potrebe da vam prepričavamo ili objašnjavamo. Srbiji se dogodio (o)dron, usred Beograda, na manjem od naša dva najbučnija  stadiona. Petnaesti  put toga 14. oktobra povređen je naš nacionalni ponos. Siguran sam da vi to razumete, jer smo u tome veoma slični - naši dani počinju tako što se durimo zbog  svetskih nepravdi, a bivalo je da samo jedna obdanica iznedri tridesetak uvreda na nacionalnom nivou. Pravdoljubivi smo, kao što ste i vi. I veoma ponosni. Možda nemamo običaj da nam ponos proradi dok nam kasape plate ili nam prodaju najskuplju robu u Evropi (nemate ga, ruku na srce, ni vi) , ali se zato na najmanji nagoveštaj ataka na naše simbole, običaje ili veru mobilišemo i postavljamo u formaciju neophodnu za odbranu svetinja (takorekuć sakraluka). Može biti da pristajemo na to da nam inteligenciju vređaju  protuve sa kupljenim diplomama i rasprodatim ugledom, ali opet - padamo u trans kad treba zviždati tuđim himnama i revnosno ne podnosimo pedere i ostale navalentne manjine. Ne damo na sebe, takvi smo, da se ne lažemo - oduvek.

Elem, šta se zapravo dogodilo? Naše vekovno i idilično neprijateljstvo od tog kobnog 14. oktobra nalik je narkomanu u žestokoj krizi - sasvim dezorijentisano i bez predstava o elementarnim koordinatama. Iznenađeni smo ovom neprijatnošću jednako kao i vi. Stara dobra međusobna mržnja, prepucavanja i degutantna vređanja između naša dva naroda jednostavno su utihnuli. Zbog toga vam se i obraćamo. Sigurni smo da ćete razumeti da u ovom momentu naš  najveći neprijatelj mora biti neko drugi, a ne vi. Sa naslovnih strana naših tabloida otrovne strele mržnje u pravedničkom se gnevu odapinju prema svemu što ima albanski predznak. Naša ponosna mladost ponovo, kao u najbolja vremena, preuređuje izloge lokala za koje se sumnja da su vlasništvu albanskog lobija. Ili makar goranskog ili muslimanskog, ta moraju deca sebi dati malo oduška. Ono jeste, ni albanski mediji ne miruju , pa se stiče utisak da smo se dohvatili sa podjednako fanatičnim protivnikom. Ali, kao što reče naš predsednik - ne znaju oni nas. Nemaju pojma sa kim su se pokarabasilii. Da su pametni, obratili bi se vama za savete i stručnu pomoć jer nas vi, uprkos svemu, najbolje poznajete (zlonamerni tvrde da je to zbog toga što smo praktično isti). No, ostavimo njih po strani, to je najnovija u nizu bitaka koju ćemo svakako dobiti. A kad ih nadigramo, čvrsti vam stojimo da ćemo se, sa novom energijom i neuporedivo jačim motivima, vratiti onome u čemu smo najbolji - međusobnoj omrazi.

Ponovo će tribine naših stadiona odjekivati imperativima glagola  “ubiti” i “zaklati” u kombinaciji sa vlastitom imenicom “Hrvat”. Ako bog da, neki od naših fuzbalera opet će rukom, dok leži na zemlji, posegnuti za skrotumom hrvatskoga braniča. Lupaćete naše automobile i više nego ranije. Gledajući vas kako u toj devastaciji četvorotočkaša uživate, shvatićemo   osnovno pravilo proizvođenja svih uspelih međunacionalnih incidenata - mora da se voli, ne mož’ mehanički. Potpirivaćemo najniže strasti, najviše među našim zemljacima u inostranstvu, da bismo posle toga mirno, i u svoja četiri zida, gledali televizijske izveštaje iz daleke Australije i u ranim jutarnjim časovima (ima li većeg meraka?) jedni drugima prebrojavali krvave i razbijene glave.

Koristićemo, kao i svih ovih idiličnih godina iza nas, svaku priliku da se izvređamo na pasja kola. Povoda nam neće faliti, a prednjačiće, kao i uvek, komentari ispod video-klipova na Jutjubu , uz poštovanje nepisanog pravila - što je tema manje povezana sa nacionalnim identitetima, mogućnost da se Srbi i Hrvati uhvate za guše neuporedivo je veća.
Oživeće i nikada prekinuti rat oko jezika i pravopisa. Učene i mudre glave sa obe strane jednako će se upinjati da dokažu koliko su nam jezici nekompatibilni i međusobno daleki, dok će običan narod odlično razumevati eksplicitne izraze što mu ih upućuju pripadnici one druge nacije. Svi vladari na ovim prostorima, unazad hiljadu godina, za vas će biti Hrvati, a za nas, naravno, Srbi. Dajte nam samo malo vremena, da ova bura sa Alabancima utihne, i nećemo vas razočarati - naši osnovci će ponovo gledati ka zapadu kao najomraženijem mestu. To što ste vi sada praktično kapija tog vilajeta samo će olakšati prirodni proces klijanja mržnje unutar naše bezbrižne mladeži. Znamo da ni vi nećete sedeti skrštenih ruku i unapred se tome radujemo, jer, zaista, ko nas to može lepše, prirodnije i istrajnije mrzeti od vas? A kao i svaka istinski velika ljubavna stvar, i naša mržnja ispunjava osnovni i najvažniji uslov - prokleto je obostrana. Oko čega ćemo se lako složiti - vi pod prisegom, a mi sevudilj se zaklinjući.

kontrapress


< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471829
ETNA