Početna stranica arrow Betoven na uvce arrow Svetska industrija smeća

Svetska industrija smeća

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Charles S. Blake
09. 09. 2014.

pop starJednom sam pisao o “Nemačima pojma“. Mislim da će ovo ispasti u neku ruku slično. Opet je slučaj jednog ličnog otkrovenja. Možda je to, doduše, prepotentna i prejaka reč. Nije to ništa senzacionalno i revolucionarno, mada, mislim da je to slučaj sa svime što napišem. Radi se samo o mojim (redovno previše intenzivnim) doživljajima stvarnosti oko sebe i potrebe da ih detaljno predstavim, pre svega sebi, a onda i vama koji, možda, nabasate na ovo.

...........

Podavno je to bilo, sećam se, i sevnulo je poput munje. Onako sedeo sam u sobi i nešto se dao u razmišljanje o svetu i ljudima, i sevnulo je poput munje. Sećam se repeticije misli „jebote“ kada je grunulo direktno u meso, onako kroz kosti, kroz svaki atom moga bića. Kao grom, mislim da sam čak i osetio neku bol, tupu i duboku, iako ne jaku. Grunula me je jednostavna zakonitost o mnogim stvarima oko nas. Generalno možemo to da svrstamo pod kategoriju življenja, ljudskog korišćenja vremena koje nam je dato – jedine stvari o kojoj treba da odlučimo, kako kaže jedan sedi čarobnjak.

Shvatio sam da svi mi imamo problem da vidimo stvari kako treba. Naravno, to i nije neko shvatanje, realno, dok ne elaboriramo to na nečemu konkretnijem. Recimo, imamo zakone i norme koje su jednake za sve nas, iako mi nismo ni najmanje jednaki među sobom. Nažalost, to je najbolja opcija koja nam je dostupna. Demokratija je jedna velika kurčina, ali je najmanja kurčina u odnosu na druge oblike vladavine. Nešto slično je i Čerčil, verujem, rekao. Verujte mi, nisam ja za demokratiju, ja se zalažem za kvalitet, kao što znate, i smatram da demokratija nije kvalitetna, samim tim mi jako ide na kurac. Ali sam takođe i tip čoveka koji može da prihvati, i prihvata, iako ne baš radosno, nešto što nije kvalitetno u slučajevima kada kvalitetnijeg nema. Tako da, nažalost, demokratija je bolja nego autokratski oblik vladavine, doduše samo ako se uzme neki presek. Činjenica jeste da će zemlja najbolje napredovati pod čvršćom rukom vrhunskog vladara, ali koliko takvih postoji – zanemarljivo malo. Tako da principom manjeg od dva govneta – demokratija jeste najbolja opcija. Moja večna filozofija je da su 9 od 10 ljudi idioti i da to važi na svakoj tački ove planete. Dakle vladar može biti odličan, vrhunski, i napraviti blagostanje za vreme svoje vladavine, ali devetorica koja slede će se po svemu tome popišati u manjoj ili većoj meri. Čak i da tih narednih devet valja nekim čudom, onaj deseti može sve to da razori, jer uvek je lakše narušiti red nego ga očuvati. Tako da, dugoročno gledano, po meni je bolje da te debili jebu konstantno, ali i ograničeno, u manjoj meri, nego da te u „fullu“ jebu devet mandata, s tim što su mandati monarha ili diktatora najčešće doživotni pa vi sad gledajte.

U skupu malih otkrića sličnog tipa koja su me tada pukla dobrano u glavu, jedna od stvari bila je i umetnost, konkretno muzika, mada i što se filma tiče stvar je ista. Pričaću, ipak, o muzici jer mi je bliskija i smatram da sam tu stručniji. Nekako mi je u tim trenucima mog otkrovenja postalo jasno zašto je današnja muzička industrija ogavna, iako mi to nije ni najmanje ublažilo animozitet prema njoj. Svet se ubrzao, niko nema vremena da sedne, odsluša pesmu od devet minuta, pa još i razmišlja o filozofskim temama iznetim u njenom tekstu. Živimo brz i jednoličan život, ubačeni smo u mašinu, muzika je postala bezukusni proizvod koji mahinalno konzumiramo, i naši mentalni stomaci više i nisu u stanju da svare neko teže mentalno jelo. I jasno mi je to. Tačka gde popizdim, međutim, jesu muzičke zvezde današnjice koje se ponašaju po šablonu da su neko i nešto, a ustvari su obična priglupa gamad. Tužno je kako ne kontaju koliki su alat, koliki su proizvod i sami i koliko bivaju konzumirani, proždrti, od strane moderne (ne)kulture. I to onda i uspe, ta cela priča, pa i obični ljudi – mase koje se hrane tim smećem, počnu da tripuju da su ovi neko i nešto, i tako je njima do jaja jednima s drugima, a ja to gledam sa strane, pizdim i mislim na ljude kao što su Džim Morison, Ozi Ozborn i desetine drugih koji su zapravo imali šta pametno da kažu ljudima i bili su koristan proizvod. Jer, nećemo se zavaravati, naravno, i oni su bili proizvod, samo veoma je važno skontati da ima razlike u tome da li je taj proizvod koristan za čoveka ili ne. Tom analogijom, dva gore pomenuta čoveka su vam nešto kao osnovna životna namirnica tipa so ili hleb, dok današnja gamad predstavlja jedan kancerogeni emulgator, u najboljem slučaju.

Sve u svemu, „podsvesno ignorisanje“ ćemo izdvojiti kao neki pojam na koji se sve ovo svodi. Podsvesno ignorisanje kvaliteta, odnosno odsustva istog iz naših života. Jednostavno i plitko, servirajte nam tako, jer previše je stvari koje mogu da nas rasplaču, a dobro znamo da suze nisu proizvod koji iko želi da prodaje u svojim supermarketima globalnog očaja. Suze su osnovni sastojak mnogih jela koja pozitivno utiču na srce i mozak, a to bi za posledicu moglo imati povećanu svesnost i razboritost, što bi bilo kobno po industriju smeća koja cveta iz dana u dan servirajući nam svoje proizvode, jer, jebote, ko bi pri zdravom razumu gutao smeće. Zato, ako hoćeš nekome da ga uvališ, moraš mu prvo oduzeti razum, radoznalost, misli. To su nekako uspeli. Kako – u to možemo zadrti nekom drugom prilikom, ali donja linija je da jesu.

Kad smo već kod donjih linija – ima nas previše koji smo zadovoljni malim stvarima, a premalo onih kojima je od toga zlo; ima nas previše koji živimo u snovima, a premalo nas je svesno da snovi nisu stvarnost; ima nas previše koji mislimo da je svet u redu, a premalo nas koji nismo u toj meri oslepeli; ima nas previše koji nikad nismo pomislili koliko nas premalo ima sopstvenu volju; ima nas previše koji samo dišemo, jedemo i spavamo, a premalo nas koji mozak koriste da zapravo misle.

.........

Ipak, kao i uvek, optimističan sam kada ovako nešto shvatim, iako se zapravo radi o shvatanju toga koliko je ovaj svet u nepopravljivom kurcu. Optimističan sam jer, rečima velikog čoveka kojeg sam pomenuo gore, zapravo ni ne želim da menjam svet, samo želim da on ne promeni mene. I drago mi je kad vidim da mogu da prepoznam i zaobiđem smeće od namirnica koje nam servira „Svetska industrija smeća“.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469266
ETNA