Svadbe u Srba

Vrednovanje: ONONONONOFF / 7
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
04. 02. 2009.

Samo za društvo (ruštvo, ruštvo...) iz ćoška (oška, oška, oška...)

SvadbaKada dođe u priliku da postavi pitanje koje ga najviše zanima, a tiče se sveta koji je odavno napustio, pokojni armunikaš iz Markovićevog filma lako se odlučuje šta da priupita u Had tek pristiglog profesora:

- Ima li dobre svadbe, ženi li se narod?


Armunikaši već odavno nisu glavne zvezde. Ljudi koji umeju lepo (ili makar pristojno) da pevaju ili sviraju uglavnom su prognani daleko od svadbenih veselja. Kao i sve drugo, i svadbe su mutirale u kič konglomerate sazdane od surogata svega što su velika veselja nekoć bila. Formula „hladna supa i toplo pivo ispod ogromnog šatorskog krila“, u kombinaciji sa poljskim WC-om do kojeg se morate probijati napornije nego Igmanci preko zaleđene planine, ostala je, polako, na bezbednoj distanci iza nas.

Primat su preuzeli malograđanski komadi sa pevanjem, džuskanjem, obaveznim pucanjem i tamanjenjem mladunaca domaćih papkara (including papci, of course), koji se redovno završavaju u teškim (povelnskim) maglama alkoholnih isparenja. Pokušaj da se to nekako zabašuri dolaskom matičara u salu gde se terevenka održava uglavnom se završava još jednim ispraznim i beskorisnim citiranjem velikog Duška Radovića od strane uzbuđenog matičara. Nisam čovek pravnik, pa me zato i muči jedno pitanje u vezi sa zakonskim regulativama - da li je citiranje tog jednog jedinog teksta zakonska obaveza i preti li matičaru gubitak posla, konfiskovanje imovine i rad na lektorisanju sabranih dela Vojislava Koštunice ako se odluči da mladence, goste i sve ostale iznenadi i proba da pronađe neke druge, takođe prikladne rečenice?

Za razliku od matičara, neki gosti nemaju problem sa produkovanjem kontinuiranih rečenica. Uvek se tu zatekne i neki strikan ili ujak, može biti i stari svat ili već nosilac kakvog odgovornog svadbarskog zvanja, koji svojim (uglavnom neuspelim i bajatim) šalama sve vreme održava atmosferu na visokom nivou- čak i kada mlada počne očima da strelja goste čija su deca posedala u torte ili kad se na mladoženju navali pola telesne mase (cca 85kg) veselog prijatelja koji je potegao 300 km jer ovo nije smeo da propusti. Taj veseli prijatelj obično je najžešći konkurent dežurnog zabavljača i oni će sve vreme voditi tihi rat za prevlast. Može tu da dođe i do situacija apsurdnih-  na jednoj svadbi pre desetak godina dežurni veseljak bio je čovek veoma nalik nekadašnjem premijeru Velike Britanije, John-u Major-u. Kad je atmosfera dostigla nivo koji imaju cene u supermarketima našeg voljenog tajkuna i kad smo počeli da sklanjamo stolice da se ne bi našli na putu kolovođi i zadihanim sledbenicima, Major je po prvi put uzviknuo ono što je bio lajt-motiv cele svadbe- Ima Krajine! Sad, zamislite nekog udarnika(u istoimenim čarapama laser bele boje) koji je u to vreme već preterao sa vinjakom kako gleda kolce, u kolcetu John Major koji je, podstaknut našom domaćinskom atmosferom i uraganskim ritmom užičkog sasvim zaokrenuo svoju spoljnu politiku i najzad počeo da priča ono što je naš mali čovek odavno želeo da čuje - Ima Krajine!

Taj poklič najbolje će biti primljen u jednom posebnom kutku. Pogledate li malo požljivije po sali, uvek ćete primetiti jednog gosta koji deluje kao da nikako ne može da se oslobodi koca u leđima (držanje a la pokojni Bakočević, nesuđeni patrijarh). On je uredan, striktno začešljan (makar u početku) i otpija piće pokretima skladnim i kontrolisanim. Radi se o još nekom strikanu, ujaku, pašenogu, zetu ili nekom petom, koji je možda penzionisani (ali ne i umirovljeni) policajac ili pak bivši oficir vojske koja je izgubila sve ratove koje je vodila.Možda je makar jedno polugodište bio u nekoj vojnoj školi što mu daje za pravo da se celoga života predstavlja kao vojničina. Njega treba naročito pratiti pogledom jer će, pre ili kasnije, izaći napolje i u vazduh isprašiti ceo šaržer svog pištolja- valja se. Veliki napredak u odnosu na devedesete na svadbama je naročito vidljiv- u prošloj deceniji pucalo se i iz dugih cevi i koječega još(kome se šta nađe pri ruci) a sada se to radi kulturno, civilizovano, iz ličnog naoružanja za koje većina korisnika čak ima i dozvole. A i rikošeta je mnogo manje, dok je alkohol ipak daleko kvalitetniji nego u deceniji koju su pojeli skakavci.

Kad smo već kod alkohola, teško da ćete naći čoveka kod nas(i ne samo kod nas) koji je imao bilo kakav kontakt sa internetom, a da nije video „Baštovku“. Snimak zapravo i nije ništa zanimljivo sve do momenta kada se u drugom planu ne pojavi čovek koji izgleda kao da je dugo posmatrao svinje kako riju u potrazi za hranom, pa je onda i on odlučio da na sličan način do nečega dođe. Jedva stojeći na nogama, on ipak bandoglavo odbija da iz kadra bude izvučen i u tome pokazuje neverovatnu upornost, svojstvenu samo ljudima u takvom stanju ili pak rukovodstvu SR Jugoslavije kada je odlučilo da ratuje protiv celoga sveta. Pogled sumasišavšeg, kojim samo na trenutak gleda prema kameri, a gleda ko zna gde, pa onda ono odmahivanje glavom i rvanje koje je rezultovalo konačnim izvlačenjem iz kadra- sve je to nešto što ćete videti i na nekoj svadbi, ako ste dovoljno uporni, hrabri ili neuračunljivi pa ostanete do onog istinskog fajronta. Na kraju se to uvek svede na pokušaj da se nekoliko „baštovki“ ubaci u automobil ili bilo kakvo drugo prevozno sredstvo i pošalje u krevet na zasluženi odmor. Ako ih pustite da se kući vraćaju sami, može svašta da se desi- da usniju (ali ne Redžepovu) u najbližem kanalu, promaše kuću ili da se, pak, kao jedan od dežurnih(sada blagopočivših) baštovki, sutradan probude sa strašnim ojednom usana i obraza. Zabrinuta rodbina odmah se uplašila neke alergije koja kosi neumoljivošću kolere, digla ceo komšiluk na noge, sve dok se nije pojavio slučajni svedok baštovkinog povratka kući, koji je pri zdravoj pameti ispričao da je video komšiju kako povraća u nekoj travuljini, posle toga usta briše rastinjem koje je počupao i odmah zatim urla na sav glas, kao da ga na kolac nabijaju. Posle dodatnog objašnjenja da se sve dešavalo tu blizu, neposredno iza kuće, sve je bilo jasno -  iza kuće se nalazio nekakav korov, a među njim podosta koprive.

Kažu da listovi koprive sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C nego spanać. Njeno konzumiranje moglo bi biti i korisno, naročito u situacijama kada vam treba dosta snage i strpljenja. Koliko puta vam se desilo da, dok sedite na nekoj svadbi ili pak nekom veselju na kome muzika pakleno trešti, morate da se derete direktno u Eustahijevu trubu sagovornika da bi vas on čuo i onda, kada pričate o stvarima koje nisu baš za javnost, muzika naglo stane i vi iz sve snage dreknete nešto zbog čega će vas svi začuđeno pogledati(hint: Kako je propao R'N'R, scena sa žurke kada muzika nekoliko puta kreće i staje, a između Darka i Barbare se odvija živopisan dijalog). Ako je ono što ste dreknuli pridev „dosadan “ ili pak „ružna“ više od pola svatova će vas pogledati misleći da ste baš njih ogovarali. Malo manje uvređenih biće ako je to bila reč „ćelav“ (to je bar egzaktno) a verovatno se niko neće osetiti prozvanim ako vam se omaklo „glup(a)“- još je Dekart za to dao najbolje objašnjenje rekavši da je pamet valjda najravnomernije raspoređena jer nikada nije čuo čoveka da se žali da je glup (nije imao tu sreću da bude suvremenik Zorana Krasića).

Posle dugog staža, krvavo sticanog na najrazličitijim godišnjicama, rođendanima, krštenjima, proslavama prve (često i jedine) desetke, ispraćajima u vosjku i naravno, svadbama, došao sam do zaključka da su na svim tim teferičima prisutna neka pravila i ponavljanja. Njihovim jasnim uočavanjem i razradom, dolazi se do podele na tri najbrojnije kategorije gostiju – zarad bolje prepoznatljivosti, daćemo i njihove nazive na litvanskom jeziku:

1.Farmaceuti - Cibzaras Autentikuonis: U rapidnom odumiranju. Tokom devedesetih bilo ih je mnogo više. Najlakše uočljiva kategorija, jer se do nje dolazi prostim vizuelnim opažanjem. To su svi oni gosti (muškog pola) koji, skinuvši sako, ostaju u košulji malo uočljivijih boja, od svilenkastog materijala. Najčećše su to tirkizne ili roze tkanine, sa pečatima pod miškom (imenica ženskog roda, sram ga bilo ko je pomislio nešto drugo) koji se povećavaju kako slavlje odmiče. Ime su dobili po specifičnom cibzaru koji takve košulje obično imaju- on je (cibzar) u obliku neke zmije, ili nečeg sličnog, što neodoljivo podseća na simbol koji možete videti na bilo kojoj farmaceutskoj radnji. Farmaceuti su, u najvećem broju slučajeva, istinski rodoljubi, i već pomenuta mrlja pod miškom se najintenzivnije raširi kada orkestar krene sa patriotskim pesmama. Vole da u svakoj prilici koriste nacionalni simbol, tri prsta, bivajući u tome neodmereniji čak i od predsednika Tadića na otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu. Ako vam se desilo da na nekoj svojoj fotografiji sa svadbe u pozadini vidite podignuta tri prsta, budite sigurni da je to, najverovatnije, delo nekog farmaceuta. Podvrsta ove grupe su „konobari“, gosti koji, poput Vojislava Šešelja, nose košulje kratkih rukava u kombinaciji sa kravatama, pa vas mrko pogledaju svaki put kada od njih zatražite piće.“Konobari“ su lišeni trivijalnih briga oko odumiranja, njih će biti uvek.

2.Cvrčci - Interdentas Vazduhonis: Ovo je već malo teže uočljiva kategorija, mada neverovatno vitalna. Ako vas čulo sluha dobro služi, možete ih opaziti i sa sasvim pristojne udaljenosti. Potrebno je da se ispune još neki uslovi- da muzika ne svira i da se kroz salu ne prolama krik nekog od mnogobrojne dece (možda baš onog što ga roditelji kažnjavaju zbog sedenja u torti). Cvrčci su gosti koji preziru profane civilizacijske tekovine kao što je, recimo, upotreba čačkalica. Posle urednog trošenja sadržaja ovalnih tanjira, desi se da komadići ne skliznu kroz jednjak put plemenitog želuca, nego se zadrže između dva zuba. Dok ostali gosti za rešavanje te nelagode koriste pomagala, prekrivši usta po PS-u, cvrčci imaju svoj način- uvlačenjem vazdušne struje kroz zube oni se lišavaju dodatnih napora. Budući da jedan pokušaj obično nije dovoljan, a da prolazak vazduha kroz razmake među zubima proizvodi karakterističan zvuk, neku vrstu cvrčanja, nađete li se u blizini nekog gosta iz ove kategorije, nagrajisali ste. Ima da cvrči da se puši.

3.Kaemaši – Dosadas Udavionis: Najopasnija grupa, bez ikakve sumnje. Ne možete ih, poput farmaceuta ili cvrčaka, na bilo koji način detektovati. Mogu da sede pored vas i da nemate pojma da su kaemaši, sve dok ne progovore. Svi kaemaši su u početku (kao i većina drugih gostiju) malo uzdržaniji, ali kad se opuste, ili pak popiju, onda se lako razotkriju. Već posle dve rečenice postaju familijarni. Ako im kažete da ste advokat, oni će vam reći:

- „Da ti ka'em, ja poznajem neke od najznačajnijih advokata, čak i one u Beogradu“

Muče li vas, daleko bilo, neki zdravstveni problemi, pa ih tom sagovorniku izložite, on će sigurno naći rešenja:

- „Dati ka'em, s koje te strane boli, u tom džepu pantalona nosiš sastrugano krilo šišmiša...“

Patite li od predrasuda da je povrće veoma zdravo, vaš novopečeni pajtos će vas lako razuveriti:

- Da ti dvoj drugar ka'e, krastavci i keleraba su veoma opasni, Rusi su dokalazali, Kinezi ih izbegavaju, nije Kinez lud“

Sve vaše muzičke zablude on će odagnati jednom rečenicom:

- „Vidim, mrštiš se na ovu muziku. Dobro, i ja sam slušao ranije Dip Parpl i Cepeline, ali sam odrastao, i uozbiljio se, pa neće valjda na svadbama da se pušta ona narkomanska muzika. Naša svadba, bogme i naša muzika, kad ti ka'em!“

Najzad, kad se već sasvim raspištolji, kaemaš će vam se nalaktiti na rame i sa vama otvoreno deliti neke fantazije:

- „Vidiš onu malu, što igra - mene gleda celo veče, kad ti ka'em“

Posebnu podgrupu kaemaša čine oni koji odmah detektuju neku VIP ličnost na svadbi i u njenom društvu provedu sve vreme svadbe - sem onog kada VIPovi gonjeni fiziološkim potrebama odšetaju do toaleta. Ova podkategorija je zapravo najrasprostranjenija i može se videti svugde, ne samo na svadbama i veseljima. Njen naziv na litvanskom je Dupeuskas Uvlačionis.

Ono što je u svemu najgore, jeste to da ove grupe međusobno ne isključuju jedna drugu. Može se, dakle, biti istovremeno i farmaceut i kaemaš, kaemaš i cvrčak - sve do matematičkog maksimuma broja kombinacija. Kada krenete na svadbu i sa sobom povdedete, rečima Del Boya „your significant other“, nikada ne znate šta vas čeka. Jedan od najgorih scenarija svakako je onaj po kome vaša partnerka sedi do najveće alapače u familiji a vas je zapalo mesto odmah do nekoga ko je farmaceut, cvrčak i kaemaš istovremeno. Tada se veoma lako može desiti da do kraja i vi dođete u baštovka stadijum, s tim što bi trebalo da pripazite da pre polaska na svadbu na 2km od kuće, za svaki slučaj, potamanite svu koprivu. Nikad se ne zna.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471861
ETNA