Početna stranica arrow Bubanj i falš arrow Kao da je bilo nekad

Kao da je bilo nekad

Vrednovanje: ONONONONOFF / 5
Loše Najbolje 
Autor Jelena Pavlović
23. 11. 2012.

nestvarne stvariZaređale se neke godišnjice ovih dana. Godišnjece rođenja onih kojih više nema ili datumi odlaska s ovog sveta. Mene, kao savremenika njihovog stvaranja, sve to opet podseća na eksploziju kreativnosti osamdesetih godina. I nosi sa sobom i malo sete, što da ne. Ali me i opet vraća da staro pitanje, do kada trebamo da čekamo da ponovo nastane nešto što se dešavalo tih osamdesetih. Jer nakon toga, bar što se muzike tiče, mi samo i stalno nešto preživljavamo. Dens devedesetih ili kao se god to zvalo- preživeli. Žene zelene, plave slonove i slična natprirodna bića – preživeli. Otvaračice usta i ostale netalentovane individue sa malih ekrana – preživeli.

Pokušaj da se folk pretvori u pop kroz etno –preživeli. I to zavijanje i trilere. Pokušaje nazovi repovanja po sistemu nabacaj što više gadosti da te na kraju niko ne razume -  preživeli. Sad preživljavamo nekog muzičkog Frankenštajna koji doduše nema ime ali izgleda ovako: folk pregalice/pregaoci i neki što nešto recituju, odazivaju se na, pa ne znam na šta, ko razume shvatiće. I to ćemo preživeti ali neće ostati ništa. Svi ti pokušaju ma koliko možda i bili kreativni ne ostavljaju ništa iza sebe, niko ih se neće sećati za deset-dvadeset godina, a valjda je to svrha umetnosti koja je javna i koja svoje priznanje doživljava kroz prepoznavanje ne svih, ali mnogih. Zato i danas posle više od četiri veka znamo ko su Bah ili Hendl. Ne, nisu nikome pevali u kafani. Oni nisu ni pevali.

A možda i živimo u takvom vremenu.  Vremenu u kojem ništa nije bitno ili je bitno do sledećeg „žutog“  naslova. A i oni su sve manje inventivni. Eto, dvadeset i više godina čekamo da se nešto desi a kad se desi onda se setimo kako je to bilo nekad i kako je bilo mnogo bolje bez svega onoga što postoji danas.

A ako sve posmatramo kroz ciklično dešavanje, onda stvarno teba preživeti strelicu koja ide nadole da bi u jednom tenutku krenula na gore.Kako beše ona Jevrejska „Da Bog da živeo u neinteresantna vremena“. Ne znam da li je ovo kletva ili suprotno od toga, ali su mi se nekako izlizali stari diskovi. Hoću da čujem nešto novo. Ne želim da se sećam kako je to bilo nekad ili da o tome slušam jer ne mogu da doživim. Prvaci sveta smo i dalje u nečemu, filmovi nam se tu i tamo još uvek dobro kotiraju, pisci nađu neke sakrivene teme zbog kojih ih čitaju ali muzika nekako tavori. Poštujem ja sve što sakupi više od hiljadu ljudi. Festivale, koncerte, šta god. Ali zvezde večeri su ili stranci ili neko ko zna šta su bile osamdeesete. I verovatno ima tih novih i kreativnih ali u dubljem undergroundu nikada nisu bili. Nema ih. Ili se za njih ne čuje. Znam zašto. Prazan stomak baš zna da zavija.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469264
ETNA