Loši đaci Srbije

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Loše Najbolje 
Autor Nataša Gojković
02. 07. 2012.

bad studentIz naslova se vidi da će ovaj tekst imati veze sa najblaže rečeno – neobičnim shvatanjem ispita zrelosti, male ili velike, svejedno. Iako su već danima mediji puni kritika na račun male mature, odnosno, njene nesrećne srpske varijante, utisak je je da nadležne to baš nimalo ne potresa, naročito po ovim vrućinama. Zašto sebi stvarati dodatni stres? Od toga može da se rikne, bre!


Negde kod Konrada sam pročitala da je najgore što čovek može uraditi po afričkoj vrelini (a nisu nam samo vrućine takve) to da se uzbuđuje i nervira – potencijalno je smrtonosno. Mora da je i ministar to isto pročitao, pa kô veli, samo da prođe leto, a u međuvremenu mu možda šef promeni resor, pa što da se sad nešto bavi budućnošću dece. Ionako se za njihovu partiju kadrovi regrutuju iz one grupe „nula bodova“.

Nikako mi ne ide u glavu šta nas, kao narod, stalno tera da sami sebi zakuvavamo, od gotovog pravimo veresiju, sebi skačemo u stomak, i tako dalje, čini mi se da su svi ovi izrazi smišljeni baš prema našim nacionalnim i tradicionalno ludačkim potezima. Ne moraju to biti važne istorijske prekretnice (a bile su!), ne moraju čak biti ni važni zakoni (a jesu!), dovoljno je da to bude tako banalna stvar poput ostavljanja buradi sa turšijom na terasi – pa smrdi i komšiji i onom ko je turšiju vredno ostavio (čudno, ostava – ostavio, kakve li to veze ima?).


I tako, moram da priznam da mi cela priča oko male mature i nemogućnosti da se ista ne položi, poprilično smrdi na zaboravljeno burence kiselog kupusa, uzavrelog na ovdašnjoj temperaturi. Smrdi na strah od inteligencije, pameti, natprosečnosti, strah tipičan za devedesete, ali o tome sam već pisala. Kao da neko baš hoće i ovo malo preostalih dobrih đaka da otera, ili im u najboljem slučaju, ubije volju za učenjem. Istovremeno, onim lošim đacima raste volja za moć, i pred njima je svetla budućnost. Neće baš znati tu komplikovanu reč da i napišu, ali to nije ni bitno. Nekako će je već nakuckati jednim prstom.

No, mi Srbi smo navikli da slavimo sopstvene poraze, da ubice i psihopate proglašavamo herojima, a slabije i ranjene sa slašću dokrajčimo. I što je najbizarnije, to i sve ono što nas kao narod unazađuje, zaglupljuje, kompromituje, smatra se patriotizmom i nacionalnim interesom! Ne daj bože da je nacionalni interes, na primer, vojska pametne, obrazovane i svestrane dece. Zna se kakva se vojska ovde traži.


Ti loši đaci Srbije zapravo najmanje poznaju njenu istoriju – oni znaju samo mitomanski ponavljane nacionalne bajke, retuširane po principu „što se babi snilo...“. A to što su sve te bajke tragično egomanijakalnim odlukama dovodile do masovnih istrebljivanja srpskog naroda, građanskog rata, proterivanja najumnijih ljudi, nije bitno, kao što nije bitan ni pravopis na maturskom ispitu iz srpskog jezika. Loši đaci ne znaju da je pravopis neodvojivi deo jezika, pisma, a da je jezik garant postojanja jednog naroda. Kažu da je Pekiću u Londonu maternji jezik bio njegova prava otadžbina. Ali, šta oni znaju o tome, oni su patriote, a ne tamo neki štreberi.


Znate li ko je još bio loš đak, pa nije uspeo da se upiše u jednu beogradsku gimnaziju? Gavrilo Princip. Mislite o tome.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471898
ETNA