Pandur za poneti

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
03. 02. 2009.

Jedne večeri, dok je mišji brk svetske krize izvirivao kraj cepanica suve drenovine, prvom pendreku Srbije Ivici i njegovom diskretnom šefu, Mirku Cvetkoviću (ili kako se već zvaše taj s bradom) u prednji režanj hipofize istodobno se zarilo poražavajuće pitanje: „Lep ja, lep ti, ali šta ćemo za večeru?“ Budući da najbistrije odluke naša vlastela donosi pod pritiskom (a narod takva rešenja prima s oduševljenjem koje ne popušta još od 1944) brže – bolje su koalicionom pameću upakovali Uredbu o visini naknada za usluge MUP-a i dostavili je Službenom glasniku za koga sve češće nismo sigurni uređuje li ga mesje Gavrilović ili Rable lično. Jedino je izvesno da, dok je nadimala ova ideja, stih stare međimurske popevke - „Ljubav se ne trži, niti ne prodaje“, nije bio pri vrhu njihove plejliste.

Ali, vas sigurno već svrbe zubi od radoznalosti da saznate šta sve pre(d)viđa nesporna uredba?

Iznajmljivanje pravog pravcatog zrakomlata (uključiv ispravne elise, kerozin i sve savremene i dobro nauljene komande) staje tričavih pedesetak (do stopedesetak, za modernije letelice) hiljada dinara po satu. Smešno je i naivno pitanje u koje svrhe koristiti ovo leteće čudo. Mogućnosti su neiscrpne kao naftna polja u Turiji.

Draga vam ode na seminar medicinara negde u slobodne srpske planine, sve nadajući se utešiteljskoj ruci (i, avaaaj, ne samo njoj) odabranog kolege, a vi lepo pilotsku ušanku na glavu, pa pravac četnički aerodrom u Pranjanima ili neki brežuljak odakle vaša ljubomora može brzo dejstvovati.

Helikopterom, dalje, možete onemoćalim roditeljima priuštiti (možda i poslednji) nalet adrenalina, proveriti koliko nadmorska visina utiče na procenat naplate zelenaškog duga, ateriranjem na centar uticati na dalji tok odabrane utakmice. Uz 50% doplate i koji dekagram veštine (za sada je nema na cenovniku), obradovaćete radoznalce zračnim manevrima, izvršiti desant na tazbinu, prevoziti oblovinu, bobičavo voće ili kosooke imigranate, s tim da tad raste (i inače nemali) rizik da se slupate.

Kad je čak i Bolani Dojčinu, onako sapetom „da mu se ne razminu kosti mimo kosti“ besni at dao izvesni seksipil, šta će tek biti kad se vi, u punoj snazi, a za samo 2.880 dinara dnevno, popnete na uniformisanog konja. Navučete mu štrikane štucne, dodate još dve hiljadarke da ga uparite sa psom iste nijanse i nijedna vam neće odoleti.

Čuda se daju napraviti i ako se uvučete u policijsku uniformu koju dobijate za jalovih 1.440 dinara na sat i tako uparađeni krenete u seksualne pretrese. Ili još isplativije: poput bugarskih lažnih policajaca (koji se od izvornih razlikuju samo po izbrijanosti i uljudnosti) stanete na raskrsnicu, razmašete se i očas posla namlatite novac za ugodan civilni nastavak večeri.

Ukoliko plava boja nije vaš fetiš, unajmljivanje živog policajca staje tek 360 dinara po satu (u Hrvatskoj i nešto jeftinije). Е, sad, problem je u pokvarenosti do srži, koja često, kao brabonjak, ostaje na dnu našeg karkaternog sita, pa nije isključeno da će neki zlodusi unajmljenika za te male pare šikanirati, penjati na drvo, tegliti na nos, častiti ga udarcima u stražnjicu, ili ga terati da im nacepa drva, utovari ugalj, iskruni kukuruze (ili kurje oči?). Platili su za njegovo društvo, oholo računaju, pa po zakonu tržišta mora otrpeti svaku vrstu poniženja. Pada mi na pamet scena gde se insani dobacuju crvenom beretkom, kao frizbijem, a gologlavac plačno zgužvanog lica jurca unutar kruga da je se dočepa.

MUP otvara skrivene dveri i svojih objekata, pa je tako moguće, ukoliko imate nešto militantniji porod, rođendan nasledniku upriličiti u Štolcu, kraj Kule, gde će znatiželjne dečije ručice uvek naći neku vatrenu igračku za razbibrigu. Takođe, predviđeno je i uslužno centrifugiranje, pa će odsad poderane gaće, čarape, stari Željin dres, potkušulje siledžijke, i ostali mali - veliki veš biti za sićulovu revnosno oprani, očišćeni od sitnih vaši, natopljeni ružinim miomirisom i popeglani u policijskim praonicama.

Kad smo već kod vode, nudi se i mogućnost rentiranja vatrogasnog vozila kojim se dalje raspolaže po, često izopačenoj, volji. Time su vam dostupnije dragosti paljenja ambasada ili alabanskih poslastičarnica, jer plamen možete kontrolisati, usmeravati ili, ako vas baš ukore u UN-u, u kratkom roku ugasiti, a da ne zavisite od klizavosti šipke u Vatrogasnom domu. U časovima dokolice, vodenim topovima se daju puniti dvorišni bazeni, zalevati plantaže pirinča (ako ih imate), zbijati mlazne šale s komšijama,...Moguće je za dobre pare doći i u vremenski oročen posed vatrogasnog broda, ali mi, i pored najdobronamernije mašte, ne pada na pamet način da se taj paroplov iskoristi.

Ako u revnosnoj službi poretku u podrumu zatočite neki izdanak neprijateljskog špijunskog korova, pa ga poželite premestiti na neko sigurnije mesto (na primer, kod brata Đure) gde su vam na raspolaganju savremenija sredstva mučenja, za vas je dušu dala rent a marica. Policijskim prometalima dozvoljeno je, opet uz apanažu, prevoziti i opasne materije, bojeve (i obične) glave, oružje i hartije od vrednosti, plemenite metale, ljudske organe i umetničke predmete.

I da ne zaboravimo, ova uredba iz sudskih troškovnika trajno briše ime mrskog Visbadena, jer su sve one komplikovane DNK analize, o kojima ste zanat pekli u američkim serijama, sada dostupne i običnim, priučenim forenzičarima, kojima se i vi možete pridružiti za samo 1.500 dinara po epruveti. Ujedno, tu je kraj i svim mukama dokazivanja očinstva, te ćete moći imati sertifikat za svako, makar i kroz magnovenje, izbačeno seme.

Odložimo šalu na stranu, ali ne potpuno, jer uvek može potrebati. Prirodna je želja MUP-a da sastruže tvrdokorne fleke sa svoje udbaško – batinaške prošlosti, zadene cvet u kalašnjikov i približi se pučanstvu, ali to ne sme biti dovedeno do apsurda, kao u ovom slučaju. Nije dobra ideja da, za šaku šoldi, dokoni građanin može, na primer: cepkati jezgro atoma u Vinči, sasuti minobacačku vatru (kao brat Ljube od Skopja) po novinarima,  šutirati odlučujući penal u finalu kupa, povući rez na pretkomori u iznajmljenoj operacionoj sali, poigrati se dugmićima u kontroli leta, iznajmiti premijerovog hrta ili savetnika za šetnju parkom.

Ne treba podceniti sposobnost našeg naroda da u svakom zakonu lukavo pronađe rupu kroz koju isisava srž koristi. Kad su onomad u Crnoj Gori prvi put sprejovima prskali kažiprste birača, već dva sata nakon otvaranja glasačkih mesta ovom državicom (koju jedna Moldavka celu kontaminira veneričnim veseljem) protrči vest da se efekat zloglasnog spreja poništava ako se prst turi u rasol... Divota, neko je ceo sistem zaštite, osmišljen na Zapadu, s lakoćom bacio na kolena. Ali, dok pevate odu našoj oštroumnosti, pomislite u kakve je tvari sve jadničak morao turati prst dok nije došao do tog otkrića? Sa uredbom zvanom „pandur za poneti“, sve će to ići puno jednostavnije, zar ne?

< Prethodna

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469252
ETNA