Magija iz Pekama

Vrednovanje: ONONONOFFOFF / 9
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
03. 02. 2009.

Delboy & RodneySem što su proglašene za najbolji sitkom ikada snimljen u Velikoj Britaniji, Mućke su mnogo više od toga. Mogu se prepisati kao terapija protiv depresije, protivotrov za malodušnost i eliksir opuštanja. Od prve do poslednje epizode vođene sigurnom rukom Johna Sullivana, dogodovštine braće Troter višestruko su nadrasle granice Velike Britanije i dostigle kultni status u mnogim državama čije televizije su su otkupile pravo na emitovanje serijala. Ništa od toga se ne bi dogodilo da nije bilo fantastičnog scenarija, ali i odličnih glumaca koji su stvorili niz upečatljivih i nezaboravnih likova sa margine života u britanskoj prestonici.

Tihi ulazak u legendu

Dennis Quaid je maestralno odigrao ulogu prznice, kockara, pijanice i najpoznatijeg jektičavog revolveraša Divljeg zapada, imenom Doc Holliday. Desilo se to u filmu čija je glavna tema bio život velikog Dokovog prijatelja, poznatog kao Wyatt Earp (kojeg tumači ništa manje ubedljivi Kevin Costner). Doc Holliday je ime koje sam prvi put čuo kao klinac, od jednog poznanika iz Bosne, pa mi je dugo trebalo da na kioscima nađem sveščicu u kojoj su, na šezdesetak stranica teksta, u malom formatu, bile odštampane mnogobrojne avanture ovog netipičnog junaka. Razlog lutanja je bio praktične prirode - budući da sam, kao i svaki drugi klinac, đavoslki tačno upijao i reprodukovao ono što sam čuo, a bilo je predmet mog interesovanja, prodavačice su me gledale belo dok sam, obijajući vojvođanske kioske, tražio nešto čiji je glavni junak Dok Holde. Tek kada sam, već umoran od propalih pokušaja, video jednu tamno - plavu svesku, odmah pored najnovijeg Zagora, na kojoj je pisalo "Doc Holliday", shvatio sam da je sve bilo stvar izgovora - jedno "i" i jedno "j" manje uneli su pravu pometnju. Sećam se da sam odmah zapamtio slogan koji sam video na naslovnoj strani - došao je tiho i ušao u legendu.

Ove rečenice setio sam se mnogo puta u životu jer se pokazala kao vrlo zgodna i indikativna. Tek neku godinu posle otkrića da se kaže "Dok Holidej" još jedna stvar se u moj život ušunjala na mala vrata, da bi u njemu ostala zauvek. Jugoslovenske televizije su osamdesetih godina (biće u njihovoj drugoj polovini) krenule sa emitovanjem nečega što su nazvale "noćni program", što danas, kada sve televizije rade po 28 sati dnevno, izgleda vrlo egzotično. U zagrebačkoj varijanti to se zvalo "Program plus", a sem neke nemačke serije o kamiondžijama koji u jednoj epizodi noće u Jugoslaviji pažnju mi je, još kao klincu iz osnovne škole, privukla engleska serija vrlo čudnog naziva "Only fools and horses". Zaslugom prevodioca (kasnije sam saznao da se čovek zove Tomislav Pisk), koji je naslovnu frazu našem jeziku (ili sada već jezicima) približio kroz jednostavan izraz koji u sebi sadrži srž svega što se u seriji dešava "Mućke" - ovaj naziv se odomaćio diljem SFRJ. Pod tim imenom epizode je prevodio i Nebojša Cvetković, čovek koji je uradio zaista odličan posao, krenuvši ispočetka i prilagođavajući vrlo specifične engleske fraze duhu srpskog jezika. S tim u vezi, jedan od mojih omiljenih prevoda je onaj kada Rodni upoznaje Kasandru, a Miki Pirs se uvaljuje za prevoz sa njima dvoma i još jednom Kasandrinom drugaricom. Usput, dok još idu ka automobilu, i Kasandra i njena drugarica ih ne čuju, Miki postavlja vrlo lično pitanje o Kasandrinoj drugarici: "She do a turn?", što je Cvetković preveo sa "Je l' se 'oće?"

Mućke su u Cvetkovićevom prevodu išle na TV Pink prilično dugo, u davna i pradavna vremena kada je potpisnik ovih redova bio student. Sećam se kuluka zvanog "spremanje ispita iz svetske književnosti", predmeta koji se sluša pet semestara a priprema, kako vam se tada činilo, pola života. Znam da su dve stvari najzaslužnije za to što sam ispit položio posle tričavih 4 meseca pripremanja - prva je spartanski ritam života koji sam sebi nametnuo - ustajanje u 7, pa učenje do 11, sa pauzom do podneva, pa nastavak učenja do 14, najkasnije 15h i to bi bilo sve za taj dan. Druga stvar, valjda još važnija, bilo je ono što se događalo na toj pauzi - obavezno gledanje dnevne doze "Mućki", posle koga sam se osećao neverovatno rasterećenim i bio spreman da se porvem sa svim onim definicijama višeznačnosti kod Gilgameša, simbolike Enejinog štita ili osvrtima na značaj apsurdnog u stvaralaštvu Kamija.

Sem što su proglašene za najbolji sitkom ikada snimljen u Velikoj Britaniji, Mućke su mnogo više od toga. Mogu se prepisati kao terapija protiv depresije, protivotrov za malodušnost i eliksir opuštanja. Od prve do poslednje epizode vođene sigurnom rukom Johna Sullivana, dogodovštine braće Troter višestruko su nadrasle granice Velike Britanije i dostigle kultni status u mnogim državama čije televizije su su otkupile pravo na emitovanje serijala. Ništa od toga se ne bi dogodilo da nije bilo fantastičnog scenarija, ali i odličnih glumaca koji su stvorili niz upečatljivih i nezaboravnih likova sa margine života u britanskoj prestonici.

(polu) Braća Trotter

Čovek oko kojeg se sve vrti, Del Trotter, na prvi pogled je tek jedan sitni prevarant koji ne bira način da dođe do novca. Naravno, pod uslovom da za novac mora da radi što manje, ili da ne radi ništa. Budući da sam upravo opisao većinu srpskih političara, biće da u liku starijeg od braće Trotter ipak ima i nečeg drugog. Ako pitate njega, on će da se opiše (u epizodi kada odlazi kod doktorke pa zatim i u bolnicu radi daljeg ispitivanja) kao „ nepušač, anti - alkoholičar, vegetarijanac, celibatista, manijački posvećen zdravlju“. Kada taj opis pročita doktor koji ga slučajno poznaje, on se, ispred zabrinutog Dela obučenog u drečavo crveni kimono, naglas upita: Može li ovo biti isti onaj Dereck Trotter kojeg poznajem i potajno mu se divim? Onaj nervozni muljator lud za pinja koladom, kastella king, obožavalac karija? Čovek koji živi život pod stalnim stresom i nepopravljivi je ženskaroš?“. Drugi opis je, naravno, mnogo bliži pravoj slici, a da stvar bude gora, to nije ni izbliza spisak svih Delovih falinki - povrh svega, on ume da bude besramno sebičan (kada predstavlja Rodnija kao četrnaestogodišnjaka da bi se dokopao letovanja u Španiji ili kada mu ostavlja solarijum uključen mnogo duže da bi ga, onako garavog, eliminisao iz borbe za naklonost izvesne gospođice), napadno odeven (pogledajte samo svo to silno prstenje na njegovoj ruci) bučan, svadljiv i neotesan (što bi rekao jedan moj drug iz srednje škole, gledaoca je sramota da gleda kako se Del Boy ponaša u kući plemkinje koja je zvala Rodnija na ručak). Ne ustručava se da izmišlja najrazličitije stvari kada nekoga u nešto treba da ubedi ili za nešto pridobije. Najdrastičniji primer je svaki pokušaj da urazumi jogunastog Rodnija, argumentima pred kojima siroti mlađi brat nikada nije mogao da pruža otpor. Sudeći po Del Boju, govori Fidela Kastra tek su minijaturni skup rečenica u poređenju sa onim što je na samrti rekla njegova i Rodnijeva majka, blagopočivša Joan. Nema te životne oblasti, teme ili situacije koju ona nije pomenula, ne zaboravivši usput, u svim tim samrtnim traktatima, da kaže da obavezno pripazi i na malog Rodnija. Baš ta Delova osetljivost prema pokojnoj majci (za koju je jasno da nije baš živela životom Majke Tereze) uvodi nas u drugu stranu njegove veoma kompleksne ličnosti - spreman je da se pobije sa svakim ko bi je uvredio, ne štedi novac i trud kada treba da joj se ukaže bilo kakva počast, ponekad u tome i preteravši. Najdalje je otišao kada je njen grob prefarbao drečavom fluorescentnom bojom učinivši spomenik vidljivim sa 5km po mraku, te pobegavši sa namerom da za sve optuži vandale. Odgajio je mlađeg brata bez ičije pomoći (na kakav način, samo on zna) i, kako god to ponekad nezgrapno izgledalo, zaista se o njemu brine. Isti taj nepouzdani prevarant i ženskaroš, kada dođe u situaciju da bira da li da vrati 2000 funti beskrupuloznoj braći Driskol ili da ih pokloni Rodniju kao svadbeni dar, bira ovo drugo, dobro znajući da će dobiti poštene batine ako Driskolima ne vrati novac. To se i dogodilo, a Del Boj sav slomljen i plav po celom telu, u vrlo potresnoj sceni, sedi u kupatilu praveći se da je sve u redu i ne želeći da Rodni primeti bilo šta sem činjenice da mu je obećanih 2000 funti ostavio na stolu. Kada je Rodni uleteo u niz intimnih peripetija sa četrdesetogodišnjom ženom čiji je muž opasan kriminalac koji tek što se nije vratio iz bajboka, užasnuti Del Boj je pokušavao svašta da ga od nje rastavi, uključujući i direktno mešanje u njihov odnos. Kada njen muž izlazi iz zatvora, zajedno sa još jednim prijateljem presreće Dela u nekoj mračnoj i memljivoj ulici natopljenoj kišom (ima li takvih u Engleskoj?). Robijaši ga oslovljavaju sa „Rodni, momče“i Del na trenutak vidi šansu da se izvuče ali se domah predomisli, potvrdivši da je on Rodni i opet dobivši strašne batine, zapravo namenjene mlađem od braće Trotter. Kako je to jednom rekao vlasnik „Ragine glave“, Mike, „Del ima svojih mana, ali mu je srce na pravom mestu“.

Rastući pod budnim okom starijeg brata nadarenog osobinama koje se obično sreću kod tri ili četiri čoveka zajedno, Rodni se pred našim očima transformiše iz nesigurnog mladića sklonog svim vrstama pobune i večito zabrinutog za pitanja pretežno ekološka u poprilično zbunjenog odraslog čoveka koji se svako malo svađa sa svojom ženom, zbog stvari uglavnom detinjastih. Na kraju sve ipak ispada dobro, i on i Kasandra dobijaju ćerkicu koju nazivaju imenom Rodnijeve i Delove pokojne majke. Iako neuporedivo naivniji, bezazleniji i mnogo više mučen etičkim i moralnim dilemama od svog brata, Rodni je taj koji ima dosije u policiji, zbog bezazlenog mladalačkog eksperimenta sa marihuanom. Ima GCEs in Art and Mathematics, što Del Boj ne zaboravlja da pomene kada želi da istakne da u njegovoj porodici ima i školovanih (naročito je zanimljivo kada to saopšti svom starom prijatelju koji ga zove radi partnerstva u Australiju, a ovaj velikodušno odgovori - nema veze, naći ćemo neki posao i za njega). Rodni se plaši nuklearnog napada SSSR - a i tera Deku i Dela na niz pokaznih vežbi koje simuliraju ponašanje u takvim situacijama. U bendu je bubnjar koji lupa po kartonima namesto po pravim bubnjevima, od opštine dobija novac za snimanje filma (gde Del gura svoj scenario o podivljalom ubici - nosorogu), uči, bez mnogo uspeha, da bi položio kurs iz kompjutera - prvobitno jedini pada na ispitu, ali kada Del profesoru ponudi ono što ovaj nije mogao odbiti - koju stotinu funti, i Rodni dobija diplomu. Prolazi kroz niz nesrećnih i komičnih ljubavi, u kojima mu Del više odmaže nego što mu svojim savetima pomaže. U stanju je da zaneseno priča o moralnim prinncipima, nameće etičke norme kojih se nikada ne bi odrekao a samo koji trenutak kasnije pokunjeno broji novac koji mu je Del dao za učešće u nekoj zajedničkoj nečasnoj raboti. Nekoliko puta nagoveštava da želi da se osamostali, bežeči od kuće i na kraju se uvek vraćajući podvijena repa. U takvim situacijama prinuđen je da sluša nešto od bogatog spektra izraza kojim ga stariji brat povremeno časti - izdvajaju se "Plonker", "Dipstick" i ingeniozna "What a 42 carat plonker you really are!". Prilikom venčanja sa Kasandrom, matičar jedva utišava prisutne koji ne uspevaju da se uzdrže od gromoglasnog smeha kada čuju njegovo srednje ime - Charlton. Na konstataciju Marlene da nije znala Rodnijevo srednje ime, Del kaže da je njihova pokojna majka veoma volela i želela da mu da to ime. Charlton Heston, upitala je Marlene - ne, Charlton Athletic FC, mrtav ozbiljan je objasnio Del. Sullivan se pobrinuo da i Rodni, kao i svi ostali likovi, bude vrlo autentičan dodavši njegovoj naivnoj i dobrodušnoj prirodi poneki kontrast - da bi se osvetio bratu za nezdravu preplanulost po licu, Rodni izigrava unapred dogovoren plan o tome da Dela opomene na telefon u autu pre no što se ovaj otisne zmajem u nebesa. Elementi slavodobitnosti i sitne zlobe mešaju se na Rodnijevom licu dok zmaj Del Boja postaje sve više samo udaljena tačka na horizontu. Kao što znamo, sve se završilo udarcem u TV relej u Redhilu i bezuspešnim Delovim glumatanjem da postoji opasnost da ostane nepokretan do kraja života.

Krv nije voda

Kažu da je Sullivanu bilo dovoljno samo da čuje glas Lennarda Pearcea, inače poznatog britanskog pozorišnog glumca, pa da mu dodeli ulogu po kojoj je ustao upamćen - Grandad. Deda ima biografiju tipičnu za jednog Trotera, a svoje unuke je najviše nerava koštao prilikom letovanja u Španiji, gde su ga vlasti uhapsile. Deda je pomislio da bi to moglo da bude, možda, zbog toga što je tokom Španskog građanskog rata švercovao oružje obema stranama, po principu - ko više plati, pre će do oružja. Nije imun na simuliranje najrazličitijih bolesti, a često je i preispoljna lenština - tobož zaboravlja da podeli letke koje je Del odštampao kada su krenuli u posao razvoženja turista po Londonu. Od njega se nikada nije ni očekivalo previše, jer, kako Del kaže već u prvoj epizodi, Deda je bio „otpušteni ulični rasvetljivač koji je čekao da ponovo počnu da koriste gas za lampe“. Poredeći Rodnija sa njim, Del boj kaže „Mislim da liči na tebe“. Deda, sav ozaren, pita „šta, ponosan u porazu?“. „Ne, mekušac“ pojašnjava Del. Deda po ceo dan sedi u svojoj fotelji i gleda prvo u jedan, a potom u dva televizora, kvari zabavu unucima tako što „birds“ koje su oni uz tešku muku priveli panično beže pred slikom dedinih veštačkih zuba u čaši i generalno uzev, uglavnom proizvoid neku štetu. Ipak, po njegovoj smrti, fotelja u kojoj je sedeo ostaje jezivo prazna i, makar na kratko, poprima status relikvije u stanu ljudi koji nikada bili familijarni sa „glorifikacijom kao takvom“.

Na brzinu napisana epizoda o Dekinoj smrti, posle stvarne smrti Lennarda Pearcea, u seriju je uvela novi lik. Dekin brat, sa kojim ovaj nije pričao ko zna koliko godina, iznenada se pojavljuje na sahrani. Rodni mu kaže da je o njemu slušao od Deke, ali da nije previše obraćao pažnju na takve stvari. Stric Albert je već u svojim prvim izgovorenim rečenicama nagovestio ono o čemu će pričati stalno - Trgovačka kraljevska mornarica, rat i činjenica da je pogođen torpedom 5 puta. Od njegove rečenice „during the war“ Delu i Rodniju se ledi krv u žilama, a kada krene sa prepričavanjem anegdota svi gledaju da pronađu neku drugu zanimaciju dok to ne prođe. Albert je uspeo da (Rodnijevom greškom) popije vitaminske tablete namenjene ogromnom Bojsijevom psu Vojvodi, zatim da umesto preliva preko jela sipa kafu, ali i da krišom pije konjak koji Del pokušava da sakrije od njega i da se baca na pod imitirajući posao čim začuje nekoga na vratima, pošto je prethodno bezbrišno leškario u fotelji. U epizodi sa leptirom saznajem da Albert, uprkos tome što je obišao pola sveta kao mornar i što je većina brodova na kojima je službovao neslavno potopljena, zapravo ne ume da pliva. Mnogo kasnije saznajemo i to da nikada nije imao pasoš.

Liga nimalo izuzetnih džentlmena

All right, Dave? je rečenica po kojoj se najlakše prepoznaje Trigger (u Piskovom prevodu Brzi) Taj simpatični dustman ne odlikuje se prevelikom inteligencijom zbog čega je i dobio nadimak, ali se ne libi da se umeša u mnoge kriminalne radnje. Posle pljačke „Ragine glave“ u kojoj je nestao i alarm koji je Mike kupio od Dela, Trigger se na Dekinoj sahrani pojavljuje s mnoštvom kutija cigareta u džepovima, nagovestivši da je to samo deo onoga što poseduje. U Delovoj japi fazi Trigger se iznenada pojavljuje u lokalu u koji je Del počeo da izlazi objasnivši da ga je Mike isterao jer ga je optužio zbog nekakvih glupih pašteta, do kojih njemu uopšte nije stalo. Jedva pola sata kasnije Trigger iz džepa vadi pašteticu i daje je Delu, jer nije previše gladan. Njegova nesposobnost da zapamti Rodnijevo ime posebno je upečatljiva u sceni kada prepričava kako će se zvati Rakelino i Delovo dete - „Ako bude žensko, nazvaće je Sigourney - po jednoj glumici, a ako bude muško, nazvaće ga Rodney - po Daveu." Ne libi se da primi nagradu za poseban doprinos zajednici jer već godinama koristi jednu istu metlu, kojoj je, prema sopstvenom priznanju, promenio desetak drški i isto toliko delova koji služe sa čišćenje. Tradicionalno je najbolja Delova mušterija i nema te stvari koju on ne bi kupio.

Tipičan snob koji se dokopao novca preko trgovine polovnim automobilima sumnjivog kvaliteta, Bojsi je Delov prijatelj od malih nogu. Njihov odnos prepun je sumnjivih razmena u oba smera - Boyce je prodao automobil Delu tvrdeći da je rupa u šasiji, popunjena novinama, nastala pre no što je auto došao kod njega, ali ga je Rodni demantovao podatkom da se radilo o jučerašnjem izdanju novina. Sa druge strane, onako oprezan, prepreden i ponekad otvoreno bezobrazan, Bojsi nekoliko puta strada kao žrtva Delovih poslovnih poduhvata. Posebno je osetljiv na Delov prisan odnos sa Marlene, koja je jednom prilikom rekla da je odistinski zabrinuta za Dela jer je poslednjih dana veoma potišten, čak je nije ni uštinuo nijednom. Veliki Bojsijev problem je to što Marlene i on godinama bezuspešno pokušavaju da dobiju dete, ali im ne uspeva. Bili su toliko očajni da su pristali i na „kupovinu“ nerođenog deteta nemačke studentkinje koju je Rodni doveo kući iz „Ragine glave“. Na tom istom mestu, Rodni pokušava lokalnom svešteniku na što taktičniji način da objasni zašto Bojsi i Marlene nemaju dece - „Čuo sam da su, zbog prenaseljenosti sveta, Bojsi i Marlene odlučili da nemaju dece“. Sveštenik ga pogleda, napravi neki neodređen izraz lica i kaže „Baš čudno. Ja sam čuo da je Bojsi ’jafa’“. Nadmoćni i prepotentni izraz lica Ivice Dačića kada je, tamo negde devedesetih, javno saopštavao koliko glasova je na izborima osvojio gospodar kojem je bespogovorno služio, samo je neodređena i neubedljiva facijalna ekspresija u poređenju sa licem Bojsija kada je Marlene saopštila da je trudna i da će on postati otac.

Jezičke i ine vratolomije

Mnoštvo specifičnih izraza čiji je tvorac John Sullivan, a izgovara ih Del Boj, postali su nerazdvojni deo svakodnevne komunikacije. Francuske fraze, uvek upotrebljene u pogrešnom kontekstu, samo su deo tog šarolikog lingvističkog rasula. Kada želi da vam kaže dobar dan, Del će to učiniti na nemačkom – Moenchengladbach, a telefonske razgovore uglavnom završava sa „Bon jour“. Rodni je jednom prilikom rekao da kompletno znanje francuskog jezika kod Del Boja potiče iz samo jednog izvora - priručnika koji se dobija uz neke francusko vozilo. Ipak, esencija jezičke kreativnosti leži u specifičnim engleskim izrazima - lovely jubbly, cushty, Gordon Bennett, hooky, bird, old flame...Još jedan snažan simbol serije jeste trotočkaš koji braća Trotter koriste za svoje poslove. Radi se o vozilu Reliant Robin, čudnom kombiju koji je prvi put napravljen 1973. Godine. Ovo vozilo, koje je vrlo često bilo predmet sprdnje i čija proizvodnja je obusatvaljena na prelasku u novi milenijum, zauzelo je prvo mesto na listi najomiljenijih filmskih vozila, pretekavši neke mnogo ozbiljnije i bolje automobile iz velikih filmova - poput Batmobila ili Aston Martina iz filma Goldfinger.

Ni danas, bezmalo trideset godina posle emitovanja prve i više od pet godina posle emitovanja poslednje epizode serije („Sleepless in Peckham“) malo ko je ravnodušan prema fenomenu „Only fools and horses“. Postoji milion stvari na televiziji koje će vas dovesti do ivice nervnog sloma svojim petim ili devetim repriziranjem, to je valjda svakome jasno. Postoje i izuzeci - kada uhvatite bilo koju po redu reprizu bilo koje epizode „Mućki“, ne preostaje vam ništa drugo nego da zadovoljno protrljate ruke, kažete „cushty“ ili „lovely jobbly“, sednete ispred svog TV - a koji odjednom počinje da izgleda kao isplativa investicija i utonete u čarobni amalgam stvoren majstorskom rukom Johna Sullivana i realizovan nezaboravnom glumom Davida Jonesa (2. februara ove godine slavi 69. rođendan, sve najbolje, Sir Jason!) Nicholasa Lyndhursta, Bustera Maryfielda, Lennarda Pearcea i ostalih. Ako je Del Boju uspelo, posle silnih neuspeha, razočaranja i padova, da ostvari ono što je uporno ponavljao bodreći sebe i svoga brata, mogli bismo i mi da pokušamo parafrazom jedne od njegovih čuvenih rečenica:

Sledeće godine, u ovo doba, bićemo stanovnici jedne normalne zemlje.

Deluje neverovatno, ali možda i uspe. Jer, He who dares, wins!

Ruskim video-rekorderima na ruske video kasete, kupljene kod Monkey Harrisa, presnimljeno sa www.e-novine.com

< Prethodna

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471846
ETNA