Trampolina

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
03. 02. 2009.

TrampolinaElastični materijal razapet unutar metalnog rama, rekli bi oni kojima je dovoljno da iznesu suva fakta e da bi neki predmet ili pojavu definisali. Priča bi se dalje mogla proširiti nekim detaljima: postoji svetsko prvenstvo u skokovima na trampolini koje se održava od 1964. godine. Zatim, da sve učinimo malo zanimljivijim, dodamo i kuriozitet - od 2008. ova disciplina se nalazi u programu Olimpijskih igara.

Onda, šireći uvodnu temu i maskirajući glavnu nit priče, zahvatimo malo i u neki vid umetnosti - budući da skoro pa ne postoji stvar ili pojava iz svakodnevnog života koju Mat Groening nije ubacio u neki od mnogobrojnih doživljaja slavne porodice iz Springfielda, nije teško prisetiti se epizode u kojoj je Homer u dvorište svoje kuće postavio ogromnu trampolinu, ali bez zaštitne ograde i mreže. Scena opštedečjeg veselja brzo je pretvorena u neke od najbizarnijih kadrova ikada viđenih u crtanim filmovima- stotine i stotine dece leži na leđima, praveći bolne grimase, ječeći i hvatajući se za deo tela koji je ozleđen prilikom pada. A sve zbog neumerenog konzumiranja trampoline.

Svaka čast velikim naučnicima koji su omogućili da nam život danas bude neuporedivo lakši nego pre samo 100 ili 200 godina - eno ih, naučnika, jelte, gde im je i mesto - u udžbenicima, u nemirnim dečjim glavicama koje upijaju tušta i tma novih znanja, na tablama sa nazivima ulica, škola, kulturnih i naučnih institucija. Sve ja to poštujem, što bi rekao jedan simpatični lala, ali bih imao neodoljivu želju da odvedem na pivo tog majstora koji je, verovatno u neko dokono popodne, ko zna kad, snažno upregao svoje moždane vijuge i došao do genijalne ideje da čoveku omogući seriju kratkotrajnih levitiranja. Verujem da je homosapiens od svoga nastanka imao želju da se na bilo koji način odvoji od zemlje, da vidi kako je to, makar na trenutak, biti otrgnut od gravitacije i slobodno lebdeti. Možda čak, poput onih pterodaktila, a potom i ptica, leteti. Pre no što su braća Wright, u onom mestu nama znanom po potpisivanju mirovnog sporazuma na Aranđelovdan 1995, uspela u toj viševekovnoj nameri i na malo duži period od zemlje se odvojila, bilo je raznih načina za ostvarivanje te težnje.

Tajna trampoline je u tome što nam pomaže u nekolikim našim praiskonskim težnjama. Konstitucija tela nam ne dozvoljava da skačemo onoliko visoko i snažno poput, recimo, dosadnih i neumornih buva (kojima dužina 350 puta veća od dužine sopstvenog tela ne predstavlja problem) ili pingvina (neke vrste mogu da skoče i do 2 metra). Nije baš da smo kao slonovi (slove za jedinu vrstu koja ne može da skoči) ali smo, veselnici, poprilično ograničeni u tome. A poznato je da ljudi najviše žude za nečim što im je uskraćeno. Zato je toliko dobar osećaj koji ne bismo iskusili da nema trampolina. Raketna postrojenja u kolenima. Lišenost dosadnih i neumornih „prostačkih konvencija“ poput gravitacije ili te jednog te istog hodanja celoga života. Mogućnost da ispružimo ruke visoko iznad glave i uz najširi mogući osmeh gledamo na svet oko sebe. Uzbuđenje zbog svakog novog kontakta sa podlogom, jer nam, ako je dobro izveden, može priuštiti još jači i viši skok. Potpuna oslobođenost deteta u nama. Ludus u svom najčistijem, iskonskom obliku. Ničim pomućena sreća.

Otuda i ona na prvi pogled neshvatljiva upornost pojedinih individua čija telesna masa već odokativnim metodom može da bude prepoznata kao veoma opasna po krhku trampolinu namenjenu skakanju isključivo dece ili pak onih srećnika koji ne premašuju zadatu normu broja kilograma. Čega li se sve nagleda osoba koja naplaćuje ovaj vanserijski užitak po zabavnim parkovima? Koliko puta čuje nekog ko, ustajući posle neuspešne akrobacije, sa namerom da iskrivi jednostavnu činjenicu da se dobrano ulupao, izgovori rečenicu-opravdanje - Ne pokušavajte ovo kod kuće, ja ovo radim svakodnevno, jer sam istrenirani profesionalac. Malo li se puta neko sa njim i posvađa, jer su želja za ulazak u svet trampolina i objektivna nemogućnost za to često u takvoj koliziji da neko kome se užitak (iz bezbednosnih razloga, pre svega) uskrati, ne izdrži, već reaguje burno, pa se kola slome, po starom dobrom običaju, na nekome ko je za to najmanje kriv - u ovom slučaju rizničaru, čije odobrenje je taj preko potrebni, a nedostižni prvi korak. I koliko puta, prilikom naplaćivanja usluge, mora da izgovori čuvenu rečenicu - a za koga plaćate?

Jednog od onih malobrojnih Ilindana kada je Gromovnik uredno odbio da koristi svoje kočije i njima para nebo po šavovima, nalazeći se dovoljno blizu velike vode, gledao sam prelepu devojku (odraslu ženu, ako ćemo striktno biološkim terminima da baratamo) u crvenoj haljini kako na to čuveno pitanje izgovara još čuveniji odgovor- za mene. Posle jednog stručnog odmeravanja za to nadležnog rizničara , ona je dobila dozvolu, izula sandale i pridružila se ostalima, koji su na nekoliko okolnih trampolina već uveliko uživali u obilnim adrenalinskim udarima. Činjenica da sedim za stolom od grubog drveta i lagano ispijam kriglu piva dok prijatan vetar sa Dunava maestralno rashlađuje noć koja je, tamo negde u gradu, i dalje vrela, već je dovoljna sama za sebe. Mnogi bi čovek sa pravom pomislio- može li više od ovoga? Doživljavao sam to više zaljubljeno gledajući devojku u crvenoj haljini, moju ženu, zapravo, kako, ne skidajući osmeh sa lica, onako visoka i markantna, drži kratku lekciju iz predmeta „stapanje sa trampolinom uz skladne pokrete tela i gipke skokove“.

Prvobitno zamišljena da pruži uživanje onome ko je koristi, trampolina ponekad ume da pruži mnogo više kibicerima. Provereno i dokazano, verujte mi na reč.

< Prethodna

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471835
ETNA