Drugi svet

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Loše Najbolje 
Autor Marija Hajdić
13. 12. 2011.

lajker Talozi i kovitlaci opažaja pokretači su misli, uzburkavaju i hrane maštu, iniciraju životne, ali i koncepcije o izobličenju života, njegovim mnogostrukim pojavnim oblicima. Oblikovanje  druge stvarnosti polje je kreativne dimenzije umetnosti, između ostalog i književnosti. Virtrelno oživljena stvarnost  novotarija je zanimljiva i uzbudljiva, kao i svaka nova igračka.

Literarno kolo

Alternativa druge stvarnosti je iskorak u paralelni svet književnosti koji egzistira i postoji vekovima, a nudi nam se od glinenih ploča do digitalnih formi. Doticanje i preplitanje ovih svetova predmet je opservacije od davnina.

Prateći misao M.V.Ljose da je književnost istina u srcu laži, virtuelni svet mogao bi se posmatrati kao  laž u srcu života, a stvaran život otkriva nam se kao imaginacijom oplemenjen i zatrovan, obogaćen i osiromašen, razjašnjen i kodiran istovremeno.

Hermetičnost iluzije ponikle u literaturi razlog je nemasovnim pristupima ovoj vrsti unikatnosti; to je iluzija koja se mora zaslužiti, i ako želi da postane deo tog prikaza, čitalac mora da pristane, po rečima Vaska Pope, da se sam, bez pratnje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči, da ne pita kuda će ga to odvesti i da se ne osvrće unazad.

Fikcija književna prkosi svojom postojanošću i trajnošću, drsko se šepuri nad prolaznošću stvarnog, krhkog i gnjilog života. Mladi čitalac, neretko, ne mogavši da pronikne u literarni svet, uskraćen za dublji preplet i pravilno razumevanje pročitanog, oseća odbojnost prema kao svetu, te se posmatran kroz kao prizmu sam čin čitanja doživljava kao manje vredna,a više nego uzaludna, delatnost za one koji bi radije kulirali, blejali, otpadali,smarali se, gluvarili...

Bajt generacija

Novo doba donelo je mogućnost drugog života na zemlji: pomak je mali tehnološki  korak za čovečanstvo a veliki za čoveka. Želja za drugim životom, prisutna odvajkada, ostvarila se u internet kosmosu. Internet realnost vaskrsla je san o drugoj stvarnosti i omogućila konekciju, laku i bezbolnu, u jeftinu i bagatelnu iluziju.

Iluzija je omasovljena, dostupna i pitka. Digitalizovani čitaoci, kušači instant sadržaja, nagnali su čak i pisce da svoja dela, potvrđena visokokvalitetna  štiva, prilagode novim zahtevima bajt generacije.

Bajt iluzionist sklon je kratkim formama, ali  bez haiku zagonetnosti, izbegavanju latinskih mudrovanja , uznemirava ga višeznačnost  i simbolima bremenito štivo, dužina i tok bilo čije svesti, brine ga deskripcija  i ne mili mu se naracija. Uživa u sadržajima bogatim link-smernicama, razjasnicama u video obliku i svim vidovima slikovnog saznanja kojima bi zamenio čitanje i oduzeo mu titulu primarne saznajne funkcije.

Avatare, zašto si Avatar!

Hermafroditska priroda čovekova u savremenom obličju biće ostvarena kao konačno spajanje dva bića u savršeno, uzvišeno jedinstvo čoveka i personalnog Avatara! Virtuelno Ja, da se pretpostaviti, ima osobine sanjane u najdubljoj osami, potajno priželjkivane, godinama neuspešno oblikovane, te ih teško može prepoznati i sam tvorac.

Poneki zanesenjak poželeće svoje drugo Ja u obliku veleumnog, maštovitog idalga Don Kihota, ali će mnogi uživati u kreiranju virtuelne Dulsineje od Toboza ili Evgenija Onjegina, baveći se atributima ženstvenosti i muškosti sa posebnom pažnjom, ne cicijašeći u dimenzijama i maštovitosti.

Vreme teče sad!

Čovek srednjeg veka zapostavljajući sadašnjost daje zalog svojim očekivanjima vezanim za onaj svet, u prosvetiteljstvu se okreće budućnosti, dok je u dvadesetom veku okrenut sadašnjem trenutku, tek pokušaju da se sadašnjost, odviše sklona migoljenju u prošlost ili budućnost, uhvati. Virtuelna era donosi ubrzano vreme, koje je u centrifugalnom ubrzanju slepilo sve vremenske dimenzije, negirajući ih, brišući njihove granice.

Ubrzano vreme umorilo je misao, učinilo je sporom i tromom, dokazujući brzo-kuso teoriju. Katapultiran mnoštvom, ne jedan čitalac, ne može da razazna konfekcijsku misao od jedinstvene, a obilje ga omamljuje, te se javlje uobrazilja kvalitetnog ispunjenja, a suštinski reč je o u plašt uvijenom satogubljenju i kapitulaciji misli.

Književnost kreira višedimenzionalno vreme poigravajući se njegovim tokom, brišući njegove realne granice. Vreme u Prustovom delu, recimo, nije konkretno definisano, te se događaji ne mogu vremenski locirati, a tek zavodljivi miris čaja koji razgaljuje čula, spaja događaje između kojih postoji decenijski jaz. Literarni vremenski procep nekad je veličine zrna soli, tek mrvica kojom Bajron može da prizove čitav jedan floralni svet i prošlost u kojoj je postojala devojčica iz Sintre, te je tako približi sadašnjosti i učini stvarnom.

Negirajući vreme književnost postaje svevremena...

Ničija ledina

Srednjovekovni stvaralac, samo produžena ruka božije želje i namere, iznenadio bi se današnjim nametom da se  autorska danga brže-bolje udari, kako već sutra ne bi uživao u svom delu oživljenom pod tuđim parafom. Čak i tada, intelektualni lopovluk i hohštapleraj ne nailazi na prepreku, lako prevazilazi barikade autorstva, cveta i buja…

Digitalni prostor, po svojoj etarskoj prirodi, može se putniku nenamerniku u toj orbiti učiniti kao ničija zemlja, prostor sadržajnog samoizbora, prisvajanja i preuzimanja bez ustezanja, lišen svake  odgovornosti i autorstva.

Nepotpisane fotografije i slike, odlomci i stihovi istrgnuti iz dela bez jasne naznake pripadnosti, prisvajanje i paradiranje sadržajima za koje je uloženo truda i kreativnosti koliko stane u copy-paste radnju, modeli su koje neguje virtuelna stvarnost, tačnije, koji su se otrgli skladu i redu za koje se život  delimično izborio.

Sudar svetova

Doticanje,prožimanje i poklapanje svetova, raznolikih stvarnosti kako bi se mogle nazvati, neminovnost je  uslovljena  zajedničkim imeniteljem, konzumentom, lakmus papirom njihovog postojanja – čovekom, u čijoj se svesti otkrivaju i nižu ovi svetovi.

Granice omeđene na temeljima od maglovitog kamena često se gube i nestaju pa se svetovi mešaju, kao lončići, i tada dolazi do čudnovatih pojava i prikaza.

Nisu retke ni pojave virtelnog sveta koje, da bi živele,potražuju novac, stvarni, nikako virtuelni, te se uz malo konvertibilne  stvarnosti može, kao što najmlađi carev sin svojom dobrotom zasluži čarobno pomagalo, inkasirati  čarobna pomoć, vrhunski zmaj sa pojačanim performansama, oružje visokog dometa kojim se uživanje ubijanja pojačava, pa čak i život, više njih, pa nek košta šta košta.

Ne jedna lepotica/lepotan postane, između konekcije i randevua, ružno pače koje se tek u foto-šopu zalabudilo.

Mnoga prijateljstva započeta u virtuelnoj scenografiji ne uspevaju da se, iako to žarko žele, presele u domen opipljivosti, ili što je još gora opcija, postanu opipljiva do četrdeset i osam uboda šrafcigerom princa iz bajke koji je iz virtuelnog paradnog kasa odjahao u šizofreni galop.

Lajker-man

Savremeni oblik životarenja, mnoštvom i nemogućnošću da filtrira kvalitet, zatire puteve kreativnosti i živoj misli, te čini svoje postojanje besmislenim. Virtuelno postojanje uliva osećaj večnosti koja je u svojoj osnovi sejvovana nestvarnost, tek slojevita obmana. U tom carstvu, iza sedam varki i sedam uobrazilja, živi stvorenje koje se zove lajker.

Lajker je biće obuzeto lajkovanjem. On je posvećenik, pregalac, istrajnik, mrav. Lajkuje na normu i iz ubeđenja. Odsustvo kritičkog rasuđivanja u njegovom radu ne uznemirava ga i nema potrebu artikulacije ličnih stavova. Oseća se sigurno zaklonjen iza zadatih, ponuđenih kategorija i ne želi da stoji na rubu litice ili da se penje uz nju, gurajući samo za svoju ideju.

***

Ostavljam virtuelnog Sizifa u fotelji. Dok kotrlja mišem kako bi se konektovao, plavičasta svetlost monitora miluje mu lice. Teško da možemo zamisliti virtuelnog Sizifa kao srećnog.


< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469344
ETNA