Teške boje

Vrednovanje: ONONONONON / 26
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
15. 10. 2011.

Teške boje

Muzička  karijera Gorana Barea odavno se svrstava u korpus višedecenijskih fenomena, a unikatni Vinkovčanin i dalje uspeva da s vremena na vreme podigne veliku prašinu.   Njegov način života ( koji je, naravno, duboko lična stvar) toliko puta je bio predmetom pažnje samozvanih dušebrižnika ( znate ih, specijalisti za prebrojavanje  trunja u tuđim beonjačama)  da je Bare, ponajmanje sopstvenom zaslugom, opserviran i seciran češće nego muzika koju stvara. Verovatno to ne hoteći, stekao je reputaciju, jezikom jednog beogradskog zaštićenog svedoka, kantroverznog umetnika. I oni koji ga vole, kao i eksperti za neuočavanje balvana u sopstvenim očima, lako će se usaglasiti  oko jedne stvari – šta god radio, kako god se ponašao, Goran Bare je svojom muzikom uvek imao šta da kaže.

Način na koji to čini u najmanju je ruku impresivan – u njegovim pesmama poruke su jednostavne, pa još i  lako uočljive, a da pri tome nisu lišene kompleksnosti i dubine.  U nesnosnoj kakofoniji  muzičkih sadržaja čija je jedina svrha dobro pakovanje i trajanje makar do kraja aktualenog  godišnjeg doba, Goran Bare ( sa Majkama, Plaćenicima ili bez njih) vraća veru u to ( pucajte u autora zbog patetike!) da rokenrol ipak nije mrtav.

Ovih dana se u prodavnicama, pod etiketom Goran Bare i Majke ,  pojavio novi studijski album, „Teške boje“. Uvod u ovo iznimno  kvalitetno izdanje ( o kojem ćemo , kao o celini, neki drugi put) , bio je istoimeni singl ( tj. tema ovog pismenog sastava) , čije se premijerno emitovanje dogodilo tokom najvrelijih letnjih dana, krajem jula/srpnja i početkom kolovoza/avgusta.  Bilo je, dakle, dovoljno vremena da pesma, izrazimo se konstrukcijom popularnom u estradnim emisijama- zaživi i uđe u narod. Najavni singlovi bi , po prirodi stvari, trebalo da budu takvi da izazovu interesovanje za ono što će tek uslediti, poput delića torte koji zahvatimo prstom dok finalni proizvod još uvek čeka svoj neizbežni put ka našim receptorima ukusa. U „Teškim bojama“ dobili smo mnogo više, kao da su nam na konzumaciju isporučene tri ili četiri uobičajene porcije za navabljivanje, pa je osnovna svrha zaboravljena stvaranjem neizdržive potrebe da se iznova kuša to jedno malo, ali tako slasno parče.

Goran BareKroz „Teške boje“ reflektuje se činjenica da je Goran Bare , vrlo verovatno, napravio pesmu koja svedoči o autorevoj  punoj stvaralačkoj ( nije isključeno i životnoj) zrelosti. Možda zbog produkcije, ili naglašeno jednostavnog, ali i ubojitog ritma, „Teške boje“ zvuče malo tvrđe od većine stvari sa Baretovim pečatom, što je, u kombinaciji  sa preovlađujućom  tematikom , samo   ogroman plus. Početak pesme je razuzdan u svojoj silovitosti, pa lako ščepa našu pažnju, da je ne pusti u svih četiri i po minuta( prevedeno na hrvatski: četiri minuta i pol). Pet sekundi bas deonice, pa (život i) priključenje bubnjeva i solo gitare, ne duže od desetak sekundi ,dovoljni su da formiraju osnovnu muzčku mustru . Odmah nakon toga, oglašava se Bare, čiji vokal zvuči kao da je stisnuo zube , ali po svaku cenu mora da izgovori ono što je naumio:

Moje srce teško suzu pušta
I pumpa sa smiješkom
Jer ja ću pjevati i evo pjevam
Ja ne svijetlim
Ja sijevam

Obojenost  teškim bojama,  poziv na zajednički ples radi iskorenjivanja tuge, potreba da se bude „onaj koji tješi“, dijalog sa Bogom ( „koje si boje kože“?)  , te konstatacija da „mora da je super gore, kad se vrata raja otvore“  - ovako bi izgledala cela pesma, prepričana na nekom od sajtova namenjenih školarcima koje mrzi da čitaju celu knjigu i tako se smaraju. Oni drugi će pesmu poslušati mnogo puta, pa i nema neke potrebe da im se bilo šta prenosi ili dočarava, sem možda utiska da su „Teške boje“ toliko pretrpane (značajnim) praštanjem gitara da se na trenutak može učiniti da će neki rif izleteti i nastaviti sa samostalnim bitisanjem, u nekom udaljenom kutku muzičkog kosmosa. Jednostavnije rečeno – svaki pokušaj da se pesma čuje manje od pet ili šest puta , unapred je osuđen na strašan neuspeh. Toliko je zarazna da u sebi ima čak i elemente klasičnih komercijalnih hitova.

Priča o video-klipu uz „Teške boje“ takođe je dosta zanimljiva. Delo je   u Hrvatskoj veoma poznatog reditelja Žareta Batinovića, zaslužnog za neke odlične video uratke TBF, Olivera Dragojevića, Džibonija i mnogih drugih. Batinović tvrdi da su „Teške boje“ njegov najuspeliji rad, te da su, zbog specifičnosti sadržaja, oprečne reakcije bile neizbežne.  Neke religijske aluzije  toliko su očigledne ( i blasfemične) da su morale da uzdrmaju konzervativniji deo pučanstva, a  neke su tako vešto prikrivene da se video klip mora pogledati nekoliko puta da bi se uočile. Postoji, međutim, još jedna paralela, neizbežna od prvog emitovanja – mnogi su u radu Batinovića prepoznali uticaj čuvenog video standarda iz 1993. godine, koji je za pesmu „Heart shaped box“, grupe Nirvana, režirao Holanđanin Anton Korbijn.  Ima, zaista, nekoliko frapantnih sličnosti. Pre svih, ptičurine ( ko je rekao Edgar Alan Po?) . Kod Nirvane su to tri vrana gavrana, kod Batinovića jedan ili dva, kako kad. Tu je i krst, razapeti (bogo)čovek, i jedno dete – Korbijn je odabrao devojčicu svetle kose i prozirnih očiju, Batinović dete tamnije puti . Ima naravno, i razlika, i to dosta, dovoljno da se mirne duše može izjaviti da se radi o originalnom delu koje, kao ni bilo koje drugo, nije lišeno putokaza ka mestu odakle je inspiracija došla. Baš kao i pesma, i video klip ima upečatljiv početak – dok slušamo uvodne taktove, u prvom planu gledamo stigmatu u koju se vraća već iscurela krv, dok se u pozadini nazire zdravo uprljana WC šolja. Sledeće što vidimo jesu krvava leđa, pa krst, gavran i sve po redu, da bi nešto nešto kasnije spazili jedan od najvažnijih motiva u priči - vatru. Mnogo vatre, oganj nalik onom u paklu ( ako ga je ko video) . Niz ne odveć prijatnih prizora sve vreme je praćen tvrdim muziciranjem, koje kao da nas vraća u doba  sa početka Baretove karijere.

U to vreme, kao i sada, glavni junak ove priče nije svetleo. On je sevao. Rasipajući oko sebe teške boje.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471920
ETNA