Početna stranica arrow Prećizilo arrow Osvajanje Cenzus planine

Osvajanje Cenzus planine

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
22. 08. 2011.

By Joe 6 Pack

Postoji nekoliko teorija o prosvetljenju koje ga je zadesilo. Zapravo, bilo je to proviđenje, gotovo epifanija. Po jednoj, manje ubedljivoj verziji, dogodilo se to dok je njegov luksuzni službeni automobil jezdio nekom od mnogobrojnih trošnih i izlokanih srbijanskih džada. Zadnji desni točak upao je u rupu prečnika Kaspijskog jezera i tok njegovih (državničkozabrinutih) misli prekinut je grubim udarcem glave o krov automobila - čak ni švapski samohodi nemaju amortizere sposobne za mrtvi klinč sa našim kraterima. Trgnut iz neprekinutog bdenja nad ekonomskom dobrobiti domaje, dodatno iznerviran neplaniranim odskokom na „zadnjem sjedištu službenoga auta“, tog trenutka suočen je sa spasonosnim rešenjima, koja su navirala kao što roj osa kidiše na svakoga ko takne gnezdo.

Ova teorija odbacuje se kao manje verovatna, jer je poznato da je on najzaslužniji za dolazak italijanskog automobilskog giganta u Srbiju, te je teško poverovati da bi za službeno vozilo izabrao neki „audi“ ili „mercedes“. Možda i bi, da nije tako trajno i bespovratno predan održavanju imidža nekompromitovanog i nepotkupljivog borca za napredak demokratske Srbije. Zar da upropasti sve rezultate svog napornog desetogodišnjeg potucanja od nemila do nedraga, ili prepusti novinarskom bašibozuku da ga razvlači zbog nikada dokazanog blagoutrobija?

Druga priča zvuči dosta ubedljivije i veruje se da je mnogo bliže istini. Prema njoj, do epifanije je došlo dok je jednog jutra u svom kabinetu prelistavao novine. Pažnju mu je privukla vest u kojoj se govorilo o nekoliko njegovih pesama. Bez trčanja pred rudu, dragi moji – muzičari nemaju kabinete, bar ne tako velike i u zgradi Vlade Srbije. Neki od njih , koje na osnovu ispuštanja zvukova sumnjivog tonaliteta nazivaju pevačima i pevačicama („sokalnim volistima“), imaju srednjevekovne tvrđave (volj' vam blizu stadiona, volj' u rodnim mestima), ali to je neka sasvim druga priča.

Elem, nonšalantno srčući kaficu, umalo se zagrcnuo kada je video podatak da bi za tri svoje pesme, na ime autorskih prava, trebalo da dobije više od tri hiljade evra! Novac isplaćuje jedna od najomiljenijih nevladinih organizacija u Srbiji, koju barabar obožavaju radio i TV stanice, muzičari, vlasnici ugostiteljskih objekata i zanatlije. Ime te organizacije verovatno je izvedeno iz junačke pesme „Sokoj gnezdo gradi, sokolići pištu“, gde se pojmom „sokolići“ označavaju autori koji naivno očekuju da im od razvlačenja prstiju po gitarskim žicama kapne poneki dinar. U novinskoj vesti je lepo pisalo da su tri njegove pesme bile među deset najemitovanijih u vaskolikoj Srbiji tokom leta gospodnjeg dve hiljade devetog. U jednoj se grupa testosteronom obuzetih (bogme i oduzetih) momčića maklja zbog neke bajne deve, druga je malo svedenija, pa za temu ima samo lepotu nežnijeg pola, dočim se u trećoj govori o tome kako Nečastivi (uvek) lakše od nas pronalazi osobe do kojih nam je stalo. „Pesme jesu dobre, štaviše odlične, čak je i Block Out u svoje nastupe uveo a capella verziju jedne od njih“, mislio je on, „ali u ovim ciframa ipak nešto ne štima. A ako je neko stručnjak za cifre, onda sam to ja". Sluđen očiglednom nepravdom, uzdrman a capella atmosferom, tako pogodnom da se uz nju dešavaju razna otkrovenja, na trenutak se zavalio u fotelju i podigao pogled prema plafonu. Baš tada, kaže priča, po visokoj tavanici počele su da plešu čudne senke, koje su sve više uzimale konkretan oblik, postajući hologramske 3D instrukcije. Bila su to uputstva za koja bi svaki politički delatnik prodao dušu već pomenutom Luciferu. U njegovom slučaju, konkretni koraci za o(p)stanak na vlasti i posle sledećeg izbornog ciklusa.

U početku se čudio, ali je vremenom uvideo ingenioznost ponuđene koncepcije, pa je odlučio da je prigrli i neizostavno primenjuje as soon as possible. U obilju političkih strategija, teoretskih promišljanja i marketinških koncepata nije poznavao nijedan sličan projekat. Ono što mu se ukazalo, najveću prednost ima u svojoj kontradiktornosti, iz zdravorazumske protivurečnosti rađa se velika politička dobit. Ukratko – da bi se na izborima postigao što bolji rezultat, potrebno je preduzeti nekoliko jednostavnih koraka.

Prvi je, svakako, učešće u vlasti, jer je poznata navika birača u Srbiji da im ruka sama leti ka brojevima ispred imena vladajućih. Što je to vladanje duže, to su i šanse za reizbor veće, pa ako se desi da neko uživa u ministarskim i sličnim blagodetima u nekoliko mandata, stvar već postaje sasvim izgledna. Budući da je ovo bitan, ali ne i dovoljan uslov (setimo se izbora iz 2000. godine i kosovske abdikacije Vojislava K), potrebno je načiniti još jedan korak, možda i važniji. Pred kraj mandata povući se dobrovoljno (ovo već niko ne radi) ili ući u sukob sa premijerom i predsednikom tako da izgleda kao da si iz vlasti najuren. Odmah posle toga, intenzivno se baciti na jedinu ideju koju ranije nisi eksploatisao (recimo, recimo... regionalizacija) i osnovati udruženje građana - ovo je naročito važno jer se na taj način dolazi do mogućnosti reklamiranja van izborne kampanje, što je političkim partijama zakonom zabranjeno. Pri svemu tome, svoje važnije ljude ne povlačiti iz Vlade, tek toliko da se zna kako nisi jedan od onih sujetnih koji sukobe doživljavaju lično. I na kraju, sa približavanjem izbora, žestoko raspaliti po svemu što si u prethodnom mandatu radio. Ponajpre zbog svoje paradoksalnosti, ovakav koncept ima ogromne izglede za uspeh, jer se oslanja na dva ključna faktora - kratko pamćenje i lakovernost birača, što je uostalom toliko puta potvrđeno i u nekim ozbiljnim demokratskim državama.

By Joe 6 Pack

Njemu je ostalo još samo da dodatno poradi na operacionalizaciji proviđenja, ali to je već lakši deo poduhvata. To se da učiniti blagom modifikacijom nekih već znanih kanona. Recimo: Ne laži, a ako te u izbegavanju istine uhvate, optuži drugog. U njegovom slučaju - „jeste, pričao sam o hiljadu evra, ali vidite, situacija je tako nalagala, i sve sam to učinio jer bi u suprotnom pobedile nazadne i retrogradne snage koje bi Srbiju vratile pedeset godina unazad (a mene ko zna gde!)“

Ja sam rupa na saksiji tvoja, nemoj imati drugih rupa do mene, otkrivaj me ljudima gde god stigneš.Stranke su postale agencije za zapošljavanje, to uništava samu suštinu partija da okuplja ljude na idejama. Mi se zato zalažemo za momentalnu departizaciju. Departizacija će pomoći ne samo društvu već i svim partijama u Srbiji da se oslobode onih ljudi koji u strankama gledaju samo sredstvo za sopstveno uhlebljenje".

S vremena na vreme podsetiti birače na to zašto im se čini da umesto reči, iz njihovih usta izlazi blejanje: „Radikalno razbijanje partokratije i profesionalizacija javnih preduzeća koja su dosad svim strankama služila kao partijski plen za zapošljavanje partijskih kadrova, ne može da se sprovede samo kozmetičkim raspisivanjem javnih konkursa za direktore, jer svi su ti konkursi u većini slučajeva namešteni“

Predložiti ukidanje svega u čemu nikada nisi učestvovao i sa čim nemaš nikakve veze:
„Da se ukinu upravni odbori kako partije ne bi mogle da delegiraju svoje ljude u njih, kao i da se Vladi oduzme pravo da imenuje direktore javnih preduzeća“

Uz malo dodatnog napora, pojačanu medijsku kampanju i doslednu primenu jedinstvenog predizbornog nastupa, ova taktika mogla bi da mu donese rezultate kakve priželjkuje. Olakotna okolnost po njega je što u Srbiji, sasvim sigurno, ima dovoljno ljudi spremnih da mu još jednom poklone svoje poverenje, jer znaju da ga on, kao ni do sada, neće zloupotrebiti. Uostalom, u poređenju sa drugima, njegov cilj nikada nije bio odveć epohalan – uspinjanje na strašnu Cenzus planinu, sa čijeg je vrha pogled na državnu riznicu neuporedivo bolji. I perspektivniji.

e-novine

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2386787
ETNA