Početna stranica arrow Bubanj i falš arrow Nemušto "da" (II deo)

Nemušto "da" (II deo)

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Loše Najbolje 
Autor Miroslav Trandafilović
28. 05. 2011.

(Iz prethodnog dela teksta:)

PDarko Rundek za glavu se hvata!rošlo je već pet godina od izlaska pretposlednjeg studijskog albuma Darka Rundeka i Kargo orkestra pod nazivom "Mhm Aha Oh Yeah Da Da". Na dva prsta levog stopala mogu nabrojati albume koji su mi se dopali na prvo slušanje i kojima se rado vraćam. Brojni su oni albumi koji su mi bili simpatični na prvo slušanje i koji nisu doživeli drugo, a govoreći o ovom Rundekovom albumu - ne svrstavam ga ni u jednu od ove dve kategorije.

Track 7: "Highlander"

Svi smo (ili uglavnom svi) gledali film "Gorštak" (originalno "Highlander", prim.aut) u kojem su događaji prepleteni natprirodnim pojavama i ljudima koje zub vremena ne kruni. Vrlo sličnu temu ima i istoimena kompozicija Darka Rundeka. Teško je reći da li je "Highlander" pesma ili audio-pozorišni komad. Ovo je, u stvari, fantastična priča o letećem crnom detetu koje stari Škot uzima k sebi, rešen da se o njemu stara - ali sa detetom je dobio i ludilo koje mu donosi gomilu čudnih prikaza u život. Rundek je verovatno ideje za svoje kompozicije dobijao za ručkom. Mnogo tema stavi na svega četiri takta i toliko dugačka kompozicija bi se mogla ispisati na pola salvete. Jednostavnost u ovom (i svakom) slučaju svakako je prednost. Dinamika aranžmana prati radnju. Od veoma tihih deonica na početku do veoma glasnog krešenda već posle minut i po. U tom trenutku najmanje četiri muška glasa (rekao bih, sva četiri glasa čestitoga Darka! Oh, blagodeti moderne produkcije) horski pevaju:

Ova ruka nije mirna
Ova kosa nije svila
Glava neprestano svira
Jer joj majmun dirigira

To što želi toga nema
Vani nevrijeme se sprema
On bi urlao al šuti
jer ga nitko neće čuti

On je stigao sa juga
U tim očima je tuga
Srce pale čeznje vruće
Ali sve je nemoguće

Nema oca, nema majke
Uvijek slomi sve što takne
sve što bilo mu je sveto
Sad je bačeno u geto

Sad kad deo teksta pesme čitam, namesto da ga slušam, vidim kako je u stvari lepo sročen i kako mirne duše može da nađe mesto i u nekoj zbirci poezije. Ono što u nastavku pesme sledi ilustruje ludilo koje može biti individualna halucinacija, masovno priviđenje ili čak gomila nadrealnih ali živih prizora na obzoru...

"Istambul na Grenlandu, pingvini sa fotoaparatima i
grenlandski Turci, hladnih ruku, zaleđenih brkova,
jašući na svojim bijelim medvjedima
sa plamenim mačevima u ruci prodaju led, prodaju led,
a onda se tu pojavi lažni sin, nezakoniti prestolonasljednik,
ciganka, dimnjačar i dvoje lukave dječice koja vode cijelu igru...
dvoje lukave dječice..."

Moj lični vice-favorit celog albuma. Toliko o "Gorštaku".


* * *

Track 8: "Wanadoo"

Opšti i kratak opis albuma na oficijelnoj stranici Darka Rundeka glasi ovako:

"Naše priče govore o usamljenosti izgnanstva i izgubljenosti koje donosi Internet, o realnosti prenaseljenih gradova i utopijskoj ljubavi koja razbija sve granice".

Pesma "Wanadoo" je pesma o virutelnom ljubavnom sparivanju. Neki prevod na naški bi trebao da izostane, jer ovakav naslov predstavlja internet-toponim koji se ne prevodi (kaogod ni Yahoo, ni Google, ni Youtube... ni ostali). Ipak, "Wanadoo" nije naziv izmišljene internet-društvene mreže koja bi se u slobodnoj interpretaciji mogla prevesti kao "Je l'-Se-Hoće". To je naziv nekada prosperitetnog internet-provajdera, a ja na prvu loptu pomislih kako je to stecište  ljubitelja virtuelnog sparivanja, a i parenja, dabome (a grešnome i ubogom autoru ovog teksta ne zamerite što mu je misao odlutala u pravcu parenja uopšte).

Zapatih danas, o moj mili ćaća
Oko šest sestri i još tuce braća.
Bliski smo vrlo, vezani ko creva
Jedno drugo ču', da l' plače il' peva...

* * *

Papa, today I gained six sisters and ten brothers
Between us there’s no distance or a range
They can hear my breath and see me when I cry
Plug some wires press the button and here you are

Eto nama velike i iskrene zajednice internet-prijateljstava! A šta biva kada to prijateljstvo želimo da produbimo? Igramo li se tada sa nečim što nije baš bezazleno? Evo kako zvuči jedno cyber-muvanje:

Večeras draga izazivam vraga
Samo se spoji bit ću tvoj heroj
Desna ruka hrabro stisnula je miša
A za lijevu pogodi što mi je u njoj

Bespredmetno je da sada i ovde bacam drvlje i kamenje na bezličnost takve zabave, a možda ja ni nemam pojma o tome šta je nezaboravan provod. Uprkos tome, ne mogu se oteti utisku da je i namera autora pesme išla u sličnom pravcu.


* * *

Track 9: "Ne okreći se"

Jedva dočekah! Evo meni mog ličnog favorita. Kako jedna osećajna muška duša doživljava žensku hladnoću? Kaže:

"Ne okreći se, ali pre toga idi! I idi u tri lepe...".

Jedan moj prijatelj, muzičar, rekao je da se pesma dobrom može zvati isključivo onda ako se može samo uz gitaru i glas izvesti (u čemu je pokojna gospođa Pospešilovička bila nenadmašna). Ovo je jedna takva. Neparnih 9/8 u taktu vrcaju i vuku na ples ("devetka" podseća malo na "Makedo" sa albuma "Ruke"). Ne mogu da definišem atmosferu. Euforija, melanholija, veselje i letargija - ko voli da kopa naći će od svega ponešto u pesmi "Ne okreći se". Prisustvo vatrene ciganske duše samo začinjuje celu priču potpunim raspuštanjem razuma i bezbrižnim  prepruštanjem čarima pića, muzike, plesa i... ako treba,  nek ide i život... Čista desetka za devetku!

Sve su moje bivše ljubavi tužne
Zar je sve to bio san
Usred kafane i gužve
Opet sam ostao sam
Otsutne tvoje su oči
Usne ne pružaju slast
Ne pitaj kada ću doći
Prošlo je vrijeme za nas

Ne okreći se
Zaboravi me

Zovimo cigane
Neka cijele noći svira gitara
Jer ako mira nema
Nek nas vode ravno do dna

Zovimo cigane
Neka cijele noći svira gitara
Jer ako ljubavi nema
Nek nas vode ravno do dna

Kada vidiš prvi sjaj iznad grada
Ja ću već s ciganima biti daleko
Ne želim biti tvoje ljubavi gladan
Jer ovaj život prekratko traje
Rađe nek se zaborave
Kad su nestati morale
Noći nježne i bezdane
Što sam ih dijelio s tobom baby

Ne okreći se
Zaboravi me


* * *

Track 10: "Helga"

Bila je prva, "U-Bahn", a evo i druge koja se bavi Berlinom kao poprištem ljubavnog zanosa. Ljubav, iako izraz večite slobode, ipak biva sputana Berlinom kao okruženjem sa sve njegovim zidom koji zaklanja pogled u slobodu. Rekao bih da su i  kompozicija i pesma potpuno originalni, ali me koleba utisak da sam sve to čuo i ranije. Sada sa sigurnošću mogu da tvrdim da je to Rundekov lični  pečat, prisutan na  svim njegovim pločama. Naime,  i prethodna tri studijska uratka imaju barem po jednu ovakvu, odnosno - po jednu laganu ljubavnu,  iskrenu mušku pesmu. Na "Apokalipsu" to je "Señor", "U širokom svijetu" to mesto drži "Uspomena", a "Ruke"  imaju štambilj sa natpisom "Stojim i gledam se kako postojim". ”Helga” je  lagana, ali samo po tempu. U svakom drugom smislu je dramatična i teška (misli se na pesmu, a ne na gabarite glavne junakinje).

Bože, koliko sjećanja
Zar ovo stvarno je put bez kraja
Zar ova vatra je vječnaja
U kojoj gorimo ti i ja
Zar ovim nebom jezde
Uvijek iste zvijezde
Koliko smo samo puta već bili tu
Me and you

Nije slučajno dramatičnost priče povećana fragmentom iz govora tadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija, održanog u Berlinu 26. juna 1963.

"Freedom has many difficulties, and democracy is not perfect.
But we have never had to put a wall up to keep our people in..."


* * *

Track 11: "Put u sumrak"

Rundek poseduje sjajnu veštinu da sa prvih desetak taktova pesme namesti scenu, osvetljenje, kulise, statiste i da zatim u mentalni sklop prosečnog slušaoca ugradi emocije glavnog junaka. "Put u sumrak" u ruke stavlja kofer i jasno stavlja do znanja osećaj teskobe napuštanja domaćeg ognjišta. Sumrak u pesmi ne govori jasno da li se zaista misli na prve sekunde nakon utonuća sunca za liniju horizonta ili, možda, metaforičkom upućivanju na tugu koju donosi cilj ka kojem se ide.  Moguće je zamisliti prvo jedan - realni, a zatim drugi - metaforički koncept. Dobićemo time dve potpuno različite nijanse koje boje ovu pesmu, pa se čak  i celokupni smisao izmešta na dva različita gledišta.

Poći ćemo izvan grada
Krećemo na put u sumrak
Zavjesa od kiše pada
Drvoredi piju sumrak

Biti daleko od tih divnih ljudi
Što su zaboravili smijeh
A nama nek se u odsustvu sudi
Jer mi smo pošli zauvjek

U sumrak

Otišli smo iznenada
Ne znamo što nosi sutra
Blijedo svjetlo listopada
Žute pumpe pored puta

I svako novo jutro dok nas budi
Polako zamesti će trag
Misli ne priznaju al srce sluti
Da ovaj dugi let je pad

U sumrak


Opet ću jedan osoben znak Rundekovih kompozicija svrstati u "originalne začine" kojima se ovaj umetnik služi. Sličan doživljaj mi se desio slušajući pesme "Ruke" i "Makedo". Slušajući "Put u sumrak" mogao sam da vidim ceo film. Kasnije je sve ono što sam u sopstvenoj glavi video - materijalizovano u obliku video-spota. Mogu da kažem da se film realni u velikoj meri podudara sa filmom iz moje sopstvene fikcije.


* * *

Track 12: "Mhm Aha Oh Yeah Da Da"

Gorka pilula za otrežnjenje od pomešanih emocija koje su probuđene slušanjem prethodnih pesama. Namerno je naslovna kompozicija postavljena na pretposlednje mesto. Ona treba da u jednom malom fragmentu sažme osećaj i motiv umetnika da napravi ovoliku sliku celog albuma sa toliko šarenih detalja. Ne mogu da se oduprem povlačenju crte analogije sa prethodnim albumima. To radim upravo zbog toga što mi se čini da je sličan (ako nećemo reći da je isti) recept primenjen na ploči "U širokom svijetu". Pesma sa naslovom koji je istovetan nazivu ploče uspeva da prenese glavnu ideju, a ta i takva ideja, naposletku uspeva da stvori jedan znamenit nosač zvuka sa jasnom porukom.

Ne treba biti jako potkovan poznavanjem aktuelnih dešavanja širom sveta. Svako zna kako je sirotinja raja iz svakoga kraja planete svakodnevno preveslavana od druge strane koja se ne naziva "sirotinjom rajom". Srećom, ima i svetlih primera... Kada biste, na primer, stanovnika Mokrina pokušali da preveslate ili da ga uverite u neku nemoguću priču, sigurno biste od predstavnika tog beskrajno duhovitog življa dobili jedno kratko:

- Mož' biti!

Nadajući se da slušalac ima dovoljno useljivu glavu, ova pesma pokušava da takvom zamorčetu ugradi deo tog i takvog nepokolebljivog duha.

Svak' samo to gleda, da blaga se množe
Siroma' se ne da, ni s' mukom na pleć'ma
Novca i imanja, nek stekne ko može
Otimaj i kradi, bolje je što većma

I robujuć' robu, manire nam lepi
Bez brige nas troši, po ramenu pljeska
Predasmo se Lažnom, ko gluvi i slepi
Zaboraviv' kakva je svetlost nebeska

Mož' bit, aha, kako da ne, da da...

Vavilon, vavilon...
U Vavilon vodi nas on...

* * *

I see all these people
That are looking for pleasure
While the other folks try to survive

Money and the profit
Became the only measure
Just to grab some more they will fight

Slaves of the slaves are showing the way
Consuming more and more they call “better”
So we surrender to Big Pretender
And don’t remember the Light

Mhm, aha, oh yeah, da da

Babylon, Babylon...
Babylon is where we belong


* * *

Track 13: "Svitanje"

"Nemojte tugovat' djeco! Sve će ovo jednom proć'! Šalio se čika-Darko, pa vam pričo strašne priče. Tih baba-roga i đavla što odnose djecu nema.  A ovo što je nama i vama ovako, pa to je za ljude i valja vam se navići na to. Kad porastete sve će vam to biti normalno..."

Možda sam glupo pokušao (ne bi mi bilo prvi put)  da u prozaičnu formu udenem poruku koju nosi poslednja pesma, ali - eto, došlo mi! Ova pesma ima nameru da obriše svu teskobu podsećanja na sopstveni čabar, koju je slušalac evocirao slušajući prethodnih dvanaest numera. Eno, čak i pozorišne predstave sa klanjem i nasiljem u fabuli, na svom kraju na scenu isteruju žive i nasmejane glumce koji se nasmejani klanjaju publici držeć' se za ruke. "Svitanje" predstavlja upravo to - dubok naklon poštovanja, osmeh i stisak ruke pomirenja...

Kada proguta zapad obje nebeske lađe
i kada zavlada tmina mračna i nevina
Tada se ruke i oči, duše i tijela traže
jer je izgubljen put u procjepu vremena

I sva ta pitanja vode do svitanja

Ti što su odgovor znali, tamo su ostali
a ti sreću suzama zali', uzmi a ostavi


* * *

Šta je bilo posle...

Bilo je to daleke 2106. Trandafilović je bio jedan kljakavi starac koji nikad nije ništa radio nego je po vasceli dan prebirao po tavanu zgrade zajedničkog smeštaja. Jednom se nekoj deci kleo u sopstvene oči da je na tom mestu bila kuća u kojoj je živeo sa svojom porodicom.

Tog kobnog dana, sa tavana je skinuo prastari uređaj za reprodukciju svetlom zapisanih niskofrekventnih mehaničkih talasa. Priključivši to sokoćalo na solarni panel, izazvao je paniku među stanovnicima svoje komune. Uznemireni ljudi su trčali tamo-amo, držeći se za glavu, prekrivajući uši šakama. Uređaj je stvarao za njih nezamislivu buku. Konusne papirne membrane uređaja proizvodile su preglasan zvuk koji je podsećao na govor:

"U-Bahn!",

galamilo je to sokoćalo.

Trandafilović se nije obazirao na uzavrelu komunu sa kojom je u relativnom miru živeo proteklih godina. Neka dva dušebrižna sabrata pokušaše da ga spasu i odvuku sa epicentra groznog talasanja, ali on kao da nije želeo da ode. Najpre je vitlao štapom, a posle se branio uvrtanjem točkića sokoćala koje je zatim još više urlalo:

"U-Bahn!"

Stanovnike komune su evakuisali na brdo, tridesetak kilometara od mesta gde se desio ovaj incident dok su tamo posebne jedinice Komunalnih Redara okružile prostor u radijusu od sto metara oko starca sa paklenom napravom. Komandir specijalne jedinice je preko kamera postavljenih u dvorištu zajedničkog smeštaja posmatrao šta se dešava u opkoljenom prostoru. Svojim oficirima je izneo plan.

-  Sumrak će isključiti napajanje solarnih panela što će onesposobiti napravu! Tada ćemo moći da je uništimo!

Sunce je polako zalazilo, a Trandafilović je smireno sedeo pored svog antikviteta sa osmehom na licu. Kako je sunca nestalo, iz naprave za paniku je izašla sasvim razgovetna i potpuno tiha rečenica:

... sva ta pitanja vode do svitanja!

Zatim je nastala potpuna tišina! Već sledećeg trenutka, dvadesetorica Komunalnih Redara zatukoše starca i razbiše njegovu zlu spravu. Starac i njegova mašina za izazivanje panike na licu mesta su spaljeni po direktivi iz komande zbog moguće opasnosti od zaraze...

Posle tog vanrednog događaja, posebna komisija je pretresla tavan zajedničkog smeštaja gde je pronađena znatna količina svetlom ispisanih diskova. Za svaki slučaj - sve je komisijski spaljeno.

Među stanovnicima komune još dugo se pričalo o dešavanjima toga dana. Deca iz naselja su među sobom počela da prenose priču kako je starac koga spališe u dvorištu posedovao predmete kružnog oblika koji su čuvali neku čudesnu silu. Tajanstvena sila je, po pričama nekih ljudi, mogla da normalnu prohladnu klimu učini toplom i vlažnom, da ljudima menja misli ili čak da ih natera da skaču i uvrću telom kao u kakvom transu. Neke legende govore da su te sile u davna vremena mogle da započnu i da okončaju ratove ili što je još strašnije - navodile su ljude da se u parovima odvoje od toplog naručja komune i da žive u nekoj sebičnoj zajednici koja se zove porodica.

Nekada su zemljom hodali, i to sam čuo, vračevi koji su nosili drvene štapove sa razapetim žicama. Njima je ta sila iz ruku kroz te štapove izlazila. Da, čuo sam i to da se u davnim vremenima ta sila nazivala - Muzika!

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469250
ETNA