Početna stranica arrow Bubanj i falš arrow Како сам срео Френка Запу

Како сам срео Френка Запу

Vrednovanje: ONONONOFFOFF / 9
Loše Najbolje 
Autor Leonid Brežnjev
13. 01. 2009.

Frenk suče brke...

"Кад се синоћ набокао хладних пихтија, преливених сирћетом и посутих сувом љутом паприком, ноћас је имао научно-фантастичне снове.
Ко је легао гладан - сањао је пихтије
", Душан Радовић


јутро, недеља 20.мај 2007. Године...

Ако ћу у јутра после вечери проведене са супругом у изласку да сањам овакве ствари, заиста ћу да испланирам чешће одвођење моје лепше половине у провод. Овај сан који ћу да испричам, стварно се десио и од слова до слова је истинито да се баш такав десио...

Нико други ми није дошао у сан, до седом косом, брковима, главом и мало браде Френк Запа. Сцена – ентеријер, ходник са ђачким ормарићима као у амер'чким хајскуловима. Изненадим ти се ја, јебо те... Френк Запа је ту, смеје се, заподевамо разговор као да се знамо одавно, разумеш...

Ка'ем ти ја њему:

ЈА: Френк, друже... имам ти ја некакав квази-блуз бенд. Веома смо мотивисани да свирамо, ама не умемо баш... И ова данашња публика, слабо волије блуза. Мало нас кара звук, и можда бисмо удавили чак и блуз публику, а слабо нас и ангажују... па сам хтео да те питам - имаш ли какав практичан савет за нас?

А он ће ти на чистом српском, да одговори, јашта:

ФЗ: Види овако, немој да те звук брине – пре или касније зазвучаћете како треба, или ће вам лош звук постати препознатљива карактеристика – па опет добро. Ако имате мотивације да свирате, увек ће се наћи неко довољно мотивисан да вас саслуша... важно је да се добро забављате, а ако се допаднете такви публици, добро је – а ако не, ма шиште вам баш јајца за публику... важно је задовољство свирања... А ако не буде комерцијалног успеха, мислим да би оно јапанско "кабуки" позориште или пантомима за вас било добар и исплатив начин уметничког израза!

ЈА: Јој, френк, било би сјајно када би могао са нама да засвираш... само има један проблем...

ФЗ: Који?

ЈА: Па тај, што си мртав!

ФЗ: Ха-ха, стварно јесам, ха-ха!...

И ту ти се смејемо Френк Запа и ја. Утом се и будим. Уз јутарњу кафу, испричам жени сан. Да то нисам урадио, вероватно бих сад писао нешто сасвим друго... А савети? Па, другари из бенда већ су ми предлагали да посетим установе за рехабилитацију сумасишавших, или барем да се видим са психологом неким, каквим год... Ја ћу ово што ми Френк исприча да ипак протурам, мање-више често – па можда се прими и код ових зјакана из бенда...

< Prethodna

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3502503
ETNA