Početna stranica arrow Sunovrat svesti arrow Bura u praznoj čaši vode

Bura u praznoj čaši vode

Vrednovanje: ONONONONON / 14
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
26. 04. 2011.

TNOčekivao je rab(at) božiji Tomislav da, tokom sedmice rastajanja s dušom, ozbiljno zadrma režim poduprt koalicionim skelama, a mirovalo je čak i cveće na onoj opevanoj šubari. Najavljivane kavalkade i kalvarije svele su se tek na praznu dekoraciju, bezidejni politički papier mache. Dok je najnaprednija glava odbijala da jede, pije i odvoji se od jastuka, vrh esenesovštine pokazivao je dalekovidost gusaka u magli: par kratkodahih miting(njavljenj)a, dnevno ažuriranje ciljeva štrajka, upiranje glogovim kocem ka TV Bastilji,...i to bi, otprilike, bilo sve što je tamošnja pamet isisala iz malog prsta za vreme liderskog podviženija.

Ironija je potpuna – Tomin pokušaj da ogrne mučenički šlafrok, i tako se preko reda svrsta među žrtvene brâve, sprečili su upravo oni koji takav vid pokore najviše miluju – popovi, ipak ne propustivši da krizu dobro natamjanišu.

U ranoj fazi štrajka, kad se još nije znala mera Nikolićeve žilavosti, dozujao je i najiščekivaniji gost, ali je tokom sat i po samo nasekirao bolesnika, otišavši s manjkom sućuti i viškom nadmenosti, koju su kasnije, sprdajući se sa svime što je SNS-u sveto, po medijima rasađivali njegovi najiritantniji ađutanti.

Oko klinike su se muvali mnogi drugi namernici, s tim da je znatnina došla da napasa oči i ambicije na bledilu bolesnikovog lica. Verujem da bi neki od njih radije kurjak - Tomislava, sve mereći mu rep, ispratio glavnim sokakom, nego crvenim tepihom ka predsedništvu. Dok je iscrpljenik šekspirovski mantrao isplati li mu se biti ili ne biti živ, u mimohodu kraj prazne natkasne smenjivahu se [a Nikoliću se mora čestitati na neverovatnoj selekciji] Džaja, Beko i Irinej (Bulović), koji se toliko vadio na privatni karakter posete, da je gotovo i sebe ubedio kako je do špitalja došetao u džinsu.

S druge strane njegov u cerkovnoj hijerarhiji važniji imenjak poručio je da je nehrišćanski ubijati i mučiti svoje telo [o tuđem se nije izjašnjavao], što je zateklo Tomu koji se, brže - bolje okončavši put od stiropora do nafore – pričestio, a zatim i okvasio gušu.

Naposletku je štrajkač udovoljio želji patrijarha i predsednika EU komisije za proširenje, a zgodno je zamišljati da će u Srbiji po meri Nikolićevog političkog manihejstva - ove dve funkcije objedini jedna ličnost.

Davljenik se i za ljusku drži, pa je sparušeni lider svoj kopernikanski obrt ka podizanju otpusne liste pravdao potresnošću scene u kojoj bi bio jedini Srbin što se za Uskrs nije prihvatio jaja i tucanja.

SNS stratezi su, videvši da im ne gine ćorsokak, prihvatili taktiku osrednjih pisaca: kad ti nestane ideja, samo u tekst ubaci par pisama i rasplet će sam da se namakne. No, ni Tomini epistolarni SOS signali nisu mogli pripovesti vratiti ubedljivost. Na kraju - tresla se gora, a neizmenjen je ostao partijski pliš po vladinim uredima.

Sad slede mučna licitiranja oko toga ko je zapravo (i koga) pobedio, te čiji suparnik je značajnije zagrizao u prašinu, a bilo bi neophodno i objasniti smisao cele ujdurme, pre nego što je farsični potencijal potpuno ne preplavi. Priče o veličajnosti žrtve, otadžbinskim kosturnicama i čojstvu prvog među gladnima –tek je epsko puhanje u izbušen rog. Još manje uverljiva su ubeđivanja A.V-a da za borbu s nazadnim režimom (koja, je li, tek predstoji) naprednjakačima treba zdrav, prav i nabrekao lider, pri čemu mu je verovatno kroz glavu prošla slatka misao kako je lakše takvim proglasiti njega, nego prekidati šefa u pola posla.

Šta je za Tomino jato moglo predstavljati iznenađenje? Neće biti da su toliko naivni, pa nisu slutili koliko prepredenštine se nakupilo u Dačiću, čiji se politički gabarit preliva na barem dve stolice. Kopulacioni potencijal SPS-a, spremnog da s jednom strankom koaliciono omrkne, a s drugom osvane je nemerljiv, a puter na glavi ne smeta ovoj koki s dioptrijom da u deobi izborne prekrupe ubode presudno zrno.

Ostala politička buranija kržljava je za bilo kakvo kuvanje, a jedino je izvesno da se Nikolić [bliži oreolu preživelog malograđanina nego palog borca] digao iz mrtvih, što će njegovoj i inače neveseloj pojavi dati novu zagrobnu boru.

Poput izneverene (a često i bremenite) mlade izjavljuje da neće više ni da čuje za Tadića, koji je hladnim srcem reagovao na njegovu vrelu stradalničku patetiku. Da zamršenost bude veća, Toma još ne može biti siguran hoće li mu se čin približavanja ucveljenom, gladnom i žednom puku isplatiti ili izjaloviti, a odgovor na to nemaju ni merači izbornog pritiska, za koje smo navikli da svojim tabelama više mute nego bistre situaciju.

Vreme će [bilo ono obeleženo predizbornim trubljama ili ne] pokazati da cirkuski naboj u političkoj šatri ne jenjava, a Anuška je, Bulgakovljevski rečeno, već prosula ulje niz koje će kliznuti nova [pa makar i principijelna] majmunisanja. Izvesno je samo da će Pekićeva misao po kojoj je „originalnost političaru korisna koliko i rupa u glavi“ ostati nepročitana!

Iako voz koji će doperjati glavnog klovna iz Haga još nije pustio paru – treba očekivati i pripetavanje za titulu prvog zabavljača svetine, jer su se raskolnikove vražije lakrdije tek rađale dok su vojvodine već vodile kolo, tresući zemlju duž povesnih međa.

Svakako, kumulativni poraz naše zdravstvene i političke prevencije, leži u činjenici da je od svih naših političkih pacijenata jedino Velja Ilić operisao - glavu.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2416834
ETNA