Početna stranica arrow Press any key arrow Bespuća internet zbiljnosti

Bespuća internet zbiljnosti

Vrednovanje: ONONONONON / 13
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić/Predrag Ž. Vajagić
07. 04. 2011.

Analytics

Kroz reči gospodina Nejmlesa, glavnog junaka nekoliko svojih odličnih detektivskih romana, Boris Akunjin iznosi zanimljivu sliku našega bitisanja: „Život je ravnica sa bezbroj puteva; na svakom koraku je novo raskršće, i čovek vazda ima slobodu hoće li skrenuti levo ili desno. A onda će uslediti novo raskršće, i nov izvor“.

Veoma slično stojimo i sa križopućima unutar beskrajne internet stepe. Krenemo u potragu za jednim pojmom, a završimo pažljivo čitajući o nečemu što nam nije čučalo ni na kraj pameti. Sa zabrinutim izrazom lica, rećemo, pristupimo istraživanju na temu koji bi to medikament mogao olakšati bol našeg „čreva plemenitago“, a sajber vaseljena nas zamanta na sasvim drugu stranu, gde se bečimo kroz špalir sočnih ženskih pozadina, kataloški označenih sa „Brazil 2007- 2008“.

Hoteći da pratimo neki od mnogobrojnih „dana najnižih cena“, klikom na mali, primamljivi baner sa strane, završimo, ni krivi ni dužni, na sajtu za upoznavanje, gde jedre, zrele žene izazovnim fotografijama privlače pažnju voajera– namernika (šta, nije vam se ovo nikada desilo? Ako nije, samo da znate da se morate registrovati da biste videli ono najputenije). Drugim rečima, kao što se i bog nekad izgubi u svom lavitrintu, tako su nepredvidive i virtuelne staze i bogaze.

Ni sami nismo imali pojma kakvu šarolikost unutar sebe krije naoko jednostavna stvarčica, kao što je pretraživač „Google“. Na prvi pogled, obična živuljka – bela, sa svedenim interfejsom, pomaže nam da za nekoliko milisekundi dođemo do gotovo svih stvari koje tražimo. Kada se malo gvirne ispod haube, sve se neočekivano komplikuje. Odakle to znamo, sa pravom ćete se upitati...

Vrlo jednostavno –  pripremajući se za naše susrete sa publikom, svaki put prikupimo neke statitičke podatke o sajtu marginalac.org , da bi ih podelili (umesto nafore ili špiritusa) tokom prvog dela promocije. Sem onih klasičnih, školskih, gotovo predvidivih – o broju poseta, mejozičnim državama gde imamo čitaoce, gradovima sa najviše ulaza i slično, nađe se tu i mnoštvo neočekivanih informacija. Posebna poslastica je onaj deo analize u kome se govori o tome kako su neki od posetilaca došli do našeg sjata. Jednostavnije rečeno – šta je neko ukucao u „Google“ pre nego što ga je supermoćni pretraživač usmerio, između ostalog, i ka  web adresi skrajnutih burevesnika.  Neprocenjivu pomoć u tom poslu pruža nam još jedan alat iz Google radionice, nazvan „Google analytics“. Njegovim korišćenjem, naravno, ni na koji način se ne zadire u privatnost posetilaca – najviše što se može učiniti jeste da se sazna nečija IP adresa i u kom se gradu nakačio na net ( mada ni to ne mora uvek da bude tačno). Osnovna namena alata je praćenje trendova, broja postilaca i čitanosti, što administratorima umnoge olakšava odluke o daljim koracima u razvoju nekog internet projekta ili prospekta.

Vođeni, dakle, sigurnim pramcem broda „Analytics“, obreli smo se u dubokim i nemirnim vodama najmisterioznijeg dela internet okeana. Onog u kome se nalaze upiti, tj. reči ili sintagme, koje pojedinci, vođeni najrazličitijim nadama, osećanjima i slutnjavostima, bacaju u moćne Google čeljusti, očekujući razjašnjenje, odgovor, rasterećenje duše ili puko namirivanje znatiželje. Iznosimo samo mali deo, jer bi za kompletan izveštaj bilo potrebno neuporedivo više prostora i vremena.

Među najfrekventijim su pojmovi kakve bismo i očekivali – „marginalac“, zatim imena autora tekstova, kao i reči koje se često pominju, poput: „iluzija“, „zadušnice“, „azimut“, „Tito“ i slično. Odmah iza toga već dolaze malo manje očekivane stvari – Miroslav Ilić, lenjivac, baba Jaga, Dunja Fingevald ili krajiško veče Bački Jarak. Nagoveštaj haosa vidi se kroz džonijevski potkovanu sintagmu „zure u prazno i trule“. Ništa manje zanimljiva nije ni komemoracijska dilema „grof Drakula sahranjen je...“, a kradljivce rečenica za domaće zadatke odmah smo prepoznali u pojmu „bakina soba opisivanje“.

gde li je sahranjen?

Ima i onih koji istražuju međudržavne odnose, pa očekuju da im se, poput geopolitičke bljuvotine, izbaci „hronologija graničnog spora Slovenije i Hrvatske“. Onostrano je oduvek fasciniralo ljude, pa ne čudi da navrati i „đavo u selu“, ali i „ostavila cigarete na pun mesec“. Briga o zdravlju je, razumljivo, dosta zastupljena – što kroz umetnički pristup ( „domaće pesme o polnim bolestima“), što kroz praktične nedoumice – „herpes zoster da li je opasan za naše najbliže“. Nekada se u istraživanje kreće navođenjem samo jedne reči- picajzle, bik, Grunf, nanule, ali se mnogo ćešće traga pomoću neverovatnih kolopleta. Na primer: „hrabrost je pitanje stila“, „anto marković stare vrbe“, „diskmen niko ne sluša“, „kako su se zvali vlasnici adidasa i pume“, „najteža igrica ikada, malo je onih koji je pređu“,...Ohrabrujuća vest da naši posetioci drže do tradicionalnih porodičnih vrednota sabijena je u ukucane fraze „odakle je Čarugina majka“, „sestra mi je govno“, „košmar i incest“, „mama i sin u krevetu“, te znakovito patrijarhalno učuđavanje ,“nisam znala da ujka hoće da me...“,...,

U većini slučajeva, kao što smo već videli , može se naslutiti šta muči ili neizdrživo zanima onoga koji mrči po tastaturi. Ima tu tema estetske prirode ( „dlakave prepone“, „izbacila guzu“), naslućivanja seksualnih osobenosti uređivačkog marginalac tima („slike velikih penisa“, „rukobludije u školi“, „melodija za opsasa“), pokušaja nekažnjene piraterije ( „hoću da gledam film 'Rani mraz' besplatno na internetu“), građevinsko – vodoinstalaterskih nedoumica („kako treba da se suše zidove posle malterisanja“ i „sajle za probijanje kanalizacije“), ali i očigledne zabrinutosti zbog odnosa sa Rusima i gasnog pitanja ( „da li prdež može da se zapali“ i „najveći prdež ikada“).

Tražene su i bizarne kombinacije, pa su neke od naših nehotičnih poštovalaca zanimali „foto dvojnici Nikole Kalabića“ i „Staljin anegdote“ (one dve, tri koje su Visarionovičevi saanegdotljani preživeli).

U svakom slučaju, eto, ispostavilo se da svi putevi ne vode u Rim, niti ka bogu, jer još  uvek ima internet makadama koji će ljude opasane maštom dovesti i u marginalne atare, gde ćemo im, pod jedrim nebom, postaviti sofru sa sveže spravljenom „losos kulebajkom“, gurmanskim specijalitetom koji je takođe ukucavan u google meniju.

Do novog obroka spravljenog na vatrici Google analytics-a, bujrum dade tudoreste!

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2602861
ETNA