Početna stranica arrow Bubanj i falš arrow O usnuloj metropoli

O usnuloj metropoli

Vrednovanje: ONONONONON / 52
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
17. 03. 2011.

Beograd spava

Grupa „U škripcu“ napravila je tokom svoje karijere nekoliko pesama koje su postale poprilični hitovi. Kada se to  kaže,  misli se na refrene  prepoznatljive  od Vardara do Triglava, a od Đerdapa pa do Jadrana da ne pominjemo. Sudbina tih pesama, kao i svih ostalih izuzetno kvalitetnih, takva je da su svojim životnim vekom prebacile rok trajanja grupe koja ih je iznedrila. Za „Škripac“ je naročito značajna bila 1983. godina. Tada je izašao LP eksklamatorski prozvan   „O, je!“, zaslužan za svrstavanje muzičkog  četverca  iz Beograda u društvo najcenjenijih izvođača.

Bilo je to u vreme Jugotonog najprofitabilnijeg  promaknuća u najavi- glavni i odgovorni urednik još je uvek Dubravko Majnarić, ali je kao muzički urednik potpisan Siniša Škarica, potonji  najuspešniji prvi čovek zagrebačke izdavačke kuće. Zahvaljujiući Škaričinim nepogrešivim škaricama , mnogi je beogradski bend, ispraćen od kuće kao netalentovan, dobio priliku da u Zagrebu pokaže šta ume .

LP „O, je!“  slovi  za  vrlo solidan pop zbornik, prošaran najrazličitijim tematikama i zahvaćen  neuobičajenim kontrastima. Na njemu se našao ogromni hit „Siđi do reke“, po kojem je „Škripac“ trajno upamćen, ali  ima i uradaka za koje se posle prvog slušanja moglo pomisliti da su na ploču zalutali. Uporno i pažljivo osluškivanje  sve to poravna, pa se posle određenog konzumatorskog staža dobija najtačniji utisak – konceptualno , „O, je“ je napravljen tako da se sve nalazi tamo gde bi i trebalo da bude. Autor skoro kompletnog materijala je Zoran Vulović Vule  ( zadužen i za zvuk sintisajzera, uz nesebičnu pomoć Saše Habića i Đorđa Petrovića) . Mistično daleki odjek gitare delo je Aleksandra Vasiljevića Vase, dok Delčin vokal ne treba posebno predstavljati. Miloš Obrenović ( nije onaj sa mladežom iz XIX veka) sedeo je za bubnjevima tamo gde je to bilo potrebno, a spisak poznatih imena koja su radila na ploči upotpunjuje trio zadužen za omot. Zvao   se Aux manière, a sačinjavali su ga, pazite sad – Slobodan Šajin, Goranka Matić i Moma Rajin!

Uz „Siđi do reke“, najnehajnijom  za vremenske atake pokazala se pesma ostavljena za kraj LP-ja- šestominutna pomalo mračna tema posvećena srpskoj metropoli. „Beograd spava“ je tipična velika pesma- slavu joj je ispred nosa odnela slabija konkurentkinja , ali je vreme neumoljivo na njenoj strani. Beograđani vole da je zovu najuspešnijim kandidatom za neformalnu himnu grada progutanog besmislom i primitivizmom devedesetih. Kažu da je od svih rokenrol ostvarenja najbliža duši ( ako takva stvar postoji) mesta u kojem su rođeni . Nema razloga da im se ne veruje, jer „Beograd spava“ u sebi zaista ima nešto   nesvakidašnje, komadić neuništivosti koju istinske metropole ( a Beograd to, uprkos svemu , jeste) zadržavaju čak i kada se na njih nemilosrdno kidiše iz svih oružja . Kombinacijom Delčinog vokala i Vasine prozračne gitare, uz Vuletov maestralni sintisajzer, dobijena je muzička supstanca od koje se spravljaju  opasna, eksplozivna  dela. Snimljena u proleće 1983. godine u studiju „Aquarius“ , himna „Beograd spava“ ni posle dvadeset osam godina nije izgubila ništa od svoje  magije. Štaviše, dočekala je i ono što mnoge bitne  pesme čini još važnijim - dostojnu obradu.

Zoran Vulović  je   danas   šef poznate koncertne agencije „Long play“, čije se ime vidi u desnom uglu ekrana odmah na početku i pred kraj  video-klipa za novu verziju pesme, u izvođenju već odavno etablirane firme „Block Out“. I to nije jedina veza. Najfascinantnija je ona gitasrka – ne znamo šta je uradio Nikola Vranjković, ali je očigledno da je uspeo da dobije zvuk   neverovatno nalik Vasinom muziciranju i, što je još važnije, atmosferi pesme iz 1983. godine.  Vasina gitara gospodari originalom, Nikolina „uoriginaljuje“ obradu. I odlazi korak dalje, crtajući po pesmi „Škripca“ blokautovske  mustre, ali istovremeno vodeći računa da se od originala ne udalji previše. Stvara se neka vrsta palimpsesta, u čijoj se dubini nalazi tekst neverovatno sličan onom na površini , a opet drugačiji. To samo  osnažuje   utisak da je autoru bilo izuzetno stalo da naglasi potrebu za pravljenjem zasluženog omaža pomalo zaboravljenoj pesmi.

Verovatno će mnogi danas da kažu da  su slušajući „Beograd spava“ godinama razmišljali o istom - kako bi  bilo  da baš  Mitin vokal ispriča Delčinu priču. Samo neki od njih neće lagati, jer ljudi, sem sklonosti ka preterivanju, imaju i potrebu da se naknadno prave pametni i vidoviti. „Beograd spava“ u izvođenju Block Outa zato je jedna od onih pojava  koje su se oduvek činile logičnim, ali nikada ranije nisu realizovane. Čim takve stvari ugledaju svetlost dana, pojave se ešaloni mudraca koji životom garantuju da su još pre desetak godina javno priželjkivali sličan  scenario. Nije to ništa čudno, jer Mitin vokal zaista savršeno pristaje uz melanholičnu i na momente turobnu atmosferu Vuletove pesme. Daleko od toga da je Delčin loš, ili neadekvatan, naprotiv – oba su autentična i zasebna, i iznose nam dva aspekta iste priče, pa svako može da izabere onaj koji mu odgovara. Dubina Mitinog vokala na trenutke  zastrašujuće lagano upolovljava u poruku cele pesme, uspevajući ponovo  da reprezentuje dvojstvo  na kojem počiva trajnost Block Outa ( drugi postulat, za one koji dremaju na časovima, jeste Nikolina gitara) .

Kao da to nije dovoljno, Block Out u priču uvodi i trećeg „igrača“. Velikog i moćnog. Miloš Crnjanski možda nije umeo lepo da recituje, ali je svakako bio obdaren nesvakidašnjom sposobnošću stvaranja  pesama . Neke od njih pripadaju inventaru najčistijih i najreprezentativnijih rečenica napisanih na srpskom jeziku. Lamentovanje nad Beogradom može se naknadno učitati kao jedna od (ne)skrivenih poruka pesme „Beograd spava“ , ali bi sve  ostalo na nivou teoretskih kombinacija da nema prilično eksplicitnog kraja. Omađijani ponavljanjem čarobnih gitarskih zvukova, završetak pesme dočekujemo uveliko omamljeni navirućim dojmovima i onda nas tu čeka završni udarac. „Lament nad Beogradom“ iznad razorne gitare, kontekst protiv kojeg ni maestro Miloš ne bi imao ništa protiv.

I na kraju – vizuelni utisak. „U Škripcu“ nisu snimili video-klip za „Beograd spava“, Block Out, na sreću- jesu.  Video dostojan pesme( važi i  obrnuto), nezadrživ niz sličica čijim se gledanjem ugao otvorenosti naše vilice obavezno povećava . Bravurozna režija Milana Kilibarde, nepredvidiva kamera Dragana Bošnjaka i ubitačna montaža Stevana Đorđevića.  Beogradski mostovi snimljeni odozdo, dok se svetlost noćnih sijalica  prelama na površini vode, beskrajno sivilo velikih stambenih zgrada, poštanski sandučići , liftovi, mračna stepeništa, jednosmerne ulice, autobusi, kontejneri...Veliki grad uhvaćen kroz naizgled male, ali podjednako i neobične detalje. Pa onda onaj akvarijum, prepun riba koje sve teže dišu, kao neprocenjiva metafora i jedna od nejupečatljivijih poruka. Silan je  i završetak – Beograd nestaje u izmaglici, praćen stihovima Crnjanskog, dok se svetla lagano, jedno za drugim, gase u nadolazećoj tišini.

Inspirisana odličnim originalom, verzija pesme „Beograd spava“ u izvođenju Block Outa nije upala ni u jednu od mnogobrojnih zamki specifičnih kod tako delikatnih poslova. Držeći se osnovnih postavki od pre skoro trideset godina, Block Out nam donosi novo , drugačije i u najmanju ruku podjednako snažno  umetničko delo. Sa samo jednom ozbiljnom manom – za razliku od svoga prethodnika, verovatno se nikada neće pojaviti na vinilu.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469240
ETNA