Početna stranica arrow Prećizilo arrow Osmehom protiv siromaštva

Osmehom protiv siromaštva

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
07. 01. 2011.

Optimizam,nego šta

Problem sa pesimistima je oduvek isti - previše su, brate, malodušni.Nema te pojave koju nisu u stanju da operu u tri crne vode i nataknu joj sasvim novu, uznemirujuću glazuru. Prvo što urade kad kupe mobilni telefon, pre unosa kontakata i drugih naizgled vitalnih stvari, jeste brisanje ili makar blokiranje smajlija. Postanu li vlasnici polovnog automobila i na njemu zateknu potkovicu, odmah je skidaju. Na vađenje krvi odlaze ubeđeni da će im naći makar omanji galopirajući karcinom, podmuklu grudobolju ili prelom slezene. Mršte se na sve živo, škrgućući ionako previše stisnutim zubima na svaki nagoveštaj boljitka ili dobre vesti. Da zlo bude veće, ovakvih je, ako je verovati istraživanjima, u Srbiji zabrinjavajuće mnogo. Od nas su gori samo Francuzi, Islanđani i Rumuni, navodno. Njih mogu da razumem, imaju toliko razloga da na svoju budućnost gledaju crno, ali šta je to što građane Srbije, mimo svake logike, tera da žive lišeni gotovo svakog nadanja?

Na prelazu iz stare u novu godinu pesismiste bi trebalo što intenzivnije izbegavati. Zar da nam upropaste ove dane veselja, velikih nadanja i još uvek mladih i netaknutih iluzija? Rešeni da ignorišemo svako glasno omalovažavanje, ismevanje ili zajedljivo zadirkivanje, u ovu Novu godinu trebalo bi da uđemo veselo, razdragano i prostodušno. Za to nam nije potrebno mnogo - dovoljno je poslušati neka od obećanja koja nam se nude, čvrsto ih prigrliti, zaboraviti ružne uspomene iz prošlosti i... prepustiti se!

Tek da bismo se zagrejali, počećemo sa istočnikom svih blagovesti, neprevaziđenim ministrom Milosavljevićem. Ne onim što mu je ime u deminutivu i što već dugo usrećuje posrnulo nam zdravstvo, nego trgovinsko-uslužnim magnatom, u slobodno vreme i pesnikom. Veli Sloba, naime, da će inflacija u Srbiji u 2011. godini biti niža nego prošle godine, a to će značiti nešto bolju kupovnu moć i puniju potrošačku korpu. Eto, ako on, kao ministar, dakle osoba kojoj je to posao, predviđa optimistički scenario, zašto mu ne bismo verovali? Imamo li ijedan dobar razlog da se ponašamo suprotno? Kada nas je to ministar uskratio za punu istinu? Šta mi to znamo, a da ne zna on, čovek na vrelu svih informacija? Ostavimo se zato našeg bespoštednog jala, stanimo u redove za celivanje Slobaševe plemenite desnice i pomozimo čoveku širenjem još pozitivnijih predviđanja - već sredinom 2011. godine inflacija će lipsati, da bi tamo negde u novembru ili decembru prerasla u deflaciju! Samim tim će i kategorija „potrošačke korpe“ već početkom 2012. trajno iščeznuti, jer će nam standard biti takav da ono što budemo kupovali više neće moći da stane u tamo neku korpicu. Zato bi već sada trebalo razmišljati o „potrošačkim kontejnerima“!

Recimo da ministar Milosavljević donekle greši. Računamo - pregalac je, ima mnogo obaveza, a ko toliko radi ponekad mora da napravi i neki pogrešan korak. Našem se ministru to dešava veoma retko, ali ne mora da brine previše. Kao stroga, ali pravična majka, nad svim članovima vlade, jednakom ljubavlju, bdi čelični gospodin Cvetković, premijer zadužen za toliko neophodni optimizam. Na ulasku u Novu godinu, gospodin Cvetković nam je lepo rekao: „Moramo da odbacimo pesimizam i nezadovoljstvo jer nisu saveznici u borbi za bolji život“. Tol'ko, što bi rekli u Leskovcu.

Milosavljević zna mnogo, a Cvetković je upoznat sa gotovo svim relevantnim podacima. Iz svega proizilazi samo jedan zaključak - ako gospodin Cvetković tvrdi isto što i Milosavljević, da će ova godina biti malo bolja od prethodne, ne postoji nikakva šansa da taj podatak bude neproveren ili netačan. Ilija Čvorović bi to formulisao još plastičnije - centrala može da pogreši jednom, ali dva puta malo teže! Ništa nas ne sprečava da dolijemo još malo ulja na olimpijski trajne vatre optimizma i, ohrabreni rečima dvojice visokih državnih funkcionera, u Novu godinu zakoračimo spokojnošću vanredno naivnog novorođenčeta!

Kuljajući optimizam, koliko god neophodan i dobrodošao, ne bi smeo da nas zavara ili uspava. Nismo mi toliko naivni da verujemo da će u novoj godini sve ići glatko (kao u onoj englesko-srpskoj izreci godina klizi, take it easy). Biće čupavo kad inflacija počne da prelazi u deflaciju, mnogi će čovek suzicu pustiti nad odlaskom nečeg što se, bez imalo patetike, može nazvati oduvek i najviše našim. Život bez inflacije je, kao što znamo, nalik paklu bivstvovanja bez Drugog dnevnika, pa bi trebalo očekivati neke konkretne korake da se spreči masovna manijakalna depresija. Možda ne bi bilo loše razmisliti o još jednom pojeftinjenju grupe omamljujućih lekova, pre svih raznih modifikacija pilule „veselice“.

Na parkinzima ispred velikih tržnih centara naglo će porasti tenzije, jer neće biti mesta za sve koji žele da kupljenu robu spakuju u svoje automobile. Ovo će se dešavati zbog neizbežnog blagog porasta životnog standarda, što ukazuje na još vedriji scenario - gospoda Cvetković i Milosavljević možda znaju da bi standard mogao da poraste i malo više, ali ne smeju to javno da saopšte, čuvajući nerve i zdravlje vaskolike Srbadije. Nema smisla da se već početkom godine obznani koliko će nam dobro biti, pa ćemo odlične vesti dobijati u nekoliko rata. Tako to radi socijalno odgovorna vlast.

Prazna ili puna?

Kao i mnoge prethodne, i ova bi godina mogla da bude posvećena razbijanju monopola. Tako je i počela - dvema fantastičnim vestima. Prva od njih je da je naša vlada ukinula monopol NIS-a na prodaju goriva i to je sasvim dovoljno za nekontrolisane izlive radosti. No, ne kaže se slučajno da hrabre prati sreća, i da se lepe stvari dešavaju samo onima koji u njih čvrsto veruju. U skladu sa tim, do nas je stigla i druga radosna vest, potpuno u skladu sa prvom. Pošto monopola više nema, cene goriva će ili

a) ostati iste

b) biti veće za 3 do 10 dinara po litru i na taj način se makar malo približiti „cenama u regionu“, jer nema smisla da samo na listama pesimista, samoubica i očajnika budemo na vrhu, moramo da pratimo trendove i u drugim stvarima. Novim cenama ćemo biti na korak bliže razvijenim evropskim zemljama, što je od vitalnog značaja za dalje klijanje nasušnoga optimizma.

Bilo bi krajnje neodgovorno ne upozoriti i na drugu stranu priče. Za većinu građana godina će biti nezaboravna, neponovljiva i sajna, ali moramo, u skladu sa optimizmom kao proklamovanom državnom ideologijom, da mislimo i na druge, koji će imati manje sreće od nas. To su naši sugrađani koje je krajem prethodne godine stigmatizovalo, isteralo na ulicu i načinilo građanima drugog reda. Taman su se navikli na uvlačenje duvanskog dima na pomalo neprijatnih minus deset stepeni, a pred njih je banula nova neprijatnost - nimalo beznačajno povećanje cena cigareta. Jeste da se sa našim voljenim pušačima razmimoilazimo oko duvanskog pitanja, ali smo u mnogim drugim stvarima istomišljenici. Optimizma nema tamo gde nema empatije, pa bismo zato našim dragim uživaocima sivkastog dima morali da poručimo - šta god da se desi tokom 2011. godine, u znak solidarnosti - popušićemo s vama!

e-novine

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2459938
ETNA