Početna stranica arrow Prećizilo arrow Zapisi iz gasne komore

Zapisi iz gasne komore

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
02. 07. 2010.

Plavkasti šištNiko ne voli dosadne ljude. Znate one što nam se nakače, pa onda pričaju šta su radili od trenutka kada su blagoizvoleli otvoriti oči pa sve dok zenicom svog organa vida nisu fiksirali našu nesrećnu konturu. Ili one koji, mada je očigledno da ih niko ne sluša, prepričavaju fabulu (ili, po naški: plot) filma koji su gledali, i to tako da ne izostavljaju ama baš ništa, pa im onda treba oko petnaest minuta da se sete imena glumice koja se pojavljuje na pola sekunde u jednoj sceni, naravno, u toplesu.

Tada se obično trudimo da upražnjavamo nasušnu kurtoaziju (pošto je aktuelan Svetski kup u fudbalu to je sada kurtoafrika) i sagovornikove verbalne erupcije tretiramo kao uobičajenu komunikaciju, dok oni sa kraćim živcima neretko stiskaju pesnicu, žaleći što ne mogu njome da tresnu makar o sto, jer ipak nije civilizovano zapucati nekog daveža među rogove.

Pošto se svi mi trudimo da budemo dobre osobe (ok, ne baš svi, ali najveći deo nas) trebalo bi da vodimo računa o tome da ne činimo drugima ono što ne volimo da oni rade nama. No, tu se često umešaju neke druge životne zakonitosti, a najbeskrupuloznija je ona po kojoj se svako češe tamo gde ga svrbi. Uh, ala ga nakiti, Zukiću, čemu ovoliki uvod? Evo objašnjenja: autor ovog teksta već je teško oštetio nekoliko tastatura (i jagodice sopstvenih prstiju pride) udarajući iz sve snage svaki put kada bi tema njegovog pismenog sastava bio prirodni gas, napose njegova distribucija i naplata u zemlji Srbiji. Namamljen obećanjima o najjeftinijem energentu, isplativoj investiciji, čudu tehnike, ne-radiš-ništa-a-toplo-ti-tehnologiji, moj pokojni otac je, kao i stotine hiljada Vojvođana, pre ravno dvadeset godina izdvojio nimalo bezazlenih hiljadu i po nemačkih maraka da bi i nas ogrejalo rusko sunce, koje je, uprkos zabludama Alekse Šantića, jedina tuđa zvezda koja jače sija od ove sa našega neba. Dve decenije docnije, eto mene kako se svako malo oglašavam istom temom, dosađujući ljudima gonjen isključivo sopstvenom mukom. U redu, olakotna okolnost bi mogla da bude ta što ima još dosta ljudi koji su u sličnim problemima, što opet ne znači da autor teksta nije, kako se to kod nas kaže, malo unalmas (prevod sa madžarskog - dosadan).

Nedavno je direktor Srbijagasa javno udario u kuknjavu kako je postojeća cena gasa neodrživa i kako će, vrlo verovatno, doći do smaka sveta ako ona ne bude korigovana za makar petnaest procenata. Budući da se radi o brižnom i odgovornom funkcioneru, koji namerava da na ramenu istetovira reči „zakonska procedura pre svega“, gospodin Bajatović nas je utešio objasnivši da nije baš ni jednostavno tu cenu promeniti. Naime, da bi predlog megauspešnog preduzeća kojim on rukovodi bio prihvaćen, potrebno je da svoju saglasnost da institucija koja neprekidno vodi računa o standardu građana, pogodićete - Vlada Srbije. Kao ekspeditivan i uspešan preduzetnik, gospodin Bajatović nije gubio vreme i zahtev za poskupljenje je upućen. Iako je bije glas da je inertna, da ne prati trendove (setimo se muka po Mrki na elektronskoj sednici) i da reaguje sporo, Vlada se oglasila neočekivano brzo, ispravno procenivši da se radi o „narušavanju makroekonomske stabilnosti“. Kakva šamarčina za Srbijagas i gosn dišu lično, pomislio bi neko! No, to nije sve. U obrazloženju „odbivenice“ piše i sledeće:

„Argumenti Srbijagasa o novom načinu obračuna cena gasa nisu bez osnova, ali su trenutno teško prihvatljivi, jer se predviđa da se cene za sve kupce gasa na tržištu, uključujući tu domaćinstva, ali i industriju i toplane, menjaju jednom mesečno u skladu sa cenom gasa u dolarima na svetskom tržištu".

Gde se ono zavrće?

Veoma zanimljivo, uz neizbežan zaključak da je predlog Srbijagasa odličan. Odistinski. Postoji samo jedan mali problem u vezi sa tim: zašto on Vladi Srbije nije upućen oktobra 2008. godine, odmah posle onog jezivog poskupljenja od 60 odsto? U leto te godine cene nafte i prirodnog gasa na svetskom tržištu otišle su u nebesa, ali je sa velikom ekonomskom krizom došlo do njihovog drastičnog pada. Jasno je da su cene gasa kod nas formirane u momentu kada je ovaj energent bio najskuplji, i od tada nisu menjane, mada se posle jeseni 2008. dogodilo nekoliko sunovrata njegove vrednosti, izraženo u američkim dolarima, na hiljadu kubnih metara. Došlo je, naravno, i do osetnog pomeranja kursa dolara, ali se niko ne može setiti da su Vlada Srbije, ili Srbijagas pokušavali da urade bilo šta da cenu gasa spuste, u vreme kada je kurs dolara mirovao, a cena hiljadu kubnih metara na svetskom tržištu se kretala isključivo ka dole.

Beskrompomisna u odbrani životnog standarda svojih građana, Vlada se ne libi otvorenog suprotstavljanja Srbijagasu, pa izričito tvrdi da o poskupljenju ne može da se govori pre jeseni! To, Vlado moja! Tako se bori za standard! Moj kućni budžet bio bi masakriran kada bi, usred leta, dakle u doba kada se troši (uglavnom na kuvanje i, ko ima, bojler na gas) oko desetak kubika mesečno, cena bila povećana sa 34 na oko 40 dinara za k(j)ub(r)ik! To bi značilo da bi račun, namesto podnošljivih 350 dinara, bio neverovatnih 400! Ovako, odložićemo to za jesen, dakle za vreme kada stegne hladan severac, pa počne grejanje. Tada se to neće toliko primetiti. Evo i primera: ako smo, tokom najhladnijih meseci, trošili oko 400 kubika mesečno, bilo je to, po sadašnjim cenama, oko 14.000 dinara (odbijemo dve nule i dobijemo približnu vrednost u evrima). Sa novim cenama, to će biti oko 16.000 - razliku između ove dve cifre primetiće samo zlobno gunđalo, spremno da se sa ljudima sukobi oko beznačajnih sitnica. Ono bi (gunđalo) svakako inisitiralo na tome da se računi i dalje plaćaju u dinarima i da su plate najvećeg broja građana zamrznutije od davno zaboravljene ribe na dnu zamrzivača. No, to je njegov problem. Gunđalov, naime.

Naša Vlada je već toliko puta dokazala da podjednako misli na sve građane, pa je tako stigla da se osvrne i na sličan zahtev koji je stigao iz Elektroprivrede Srbije. Primenjujući strategiju „ni po bábu ni po stričevima“, na ljubazni dopis EPS-a, u kojem se govori o potrebi podizanja cena, Vlada odgovara sledećim utukom: „Ne isključujemo razgovore na tu temu početkom jeseni, ali je gotovo izvesno da će EPS sa zahtevom za novo poskupljenje morati da sačeka kraj grejne sezone naredne godine".

Sad bi opet ono, nekoliko puta apostrofirano gunđalo, počelo da se buni. Nije valjda da Vlada potrošače deli u dve kategorije, pa ne sme da talasa previše kod cena struje, a kod gasa nema posebnih skrupula? Ili se, daleko bilo, vodi naopakim standardima: dok se u svetu stimuliše potrošnja gasa, kao prirodnog i najmanje štetnog energenta, kod nas se ona, politikom nepodnošljivih cena, sputava i smanjuje na račun nekih drugih vidova zagrevanja stambenih prostorija (nekome pretekne i za garaže i bazene i kućice za pse). Sa druge strane, grejanje na struju bi trebalo da predstavlja luksuz, ali je sezona jesen-zima 2009/2010 . pokazala da su kilovati neuporedivo jeftiniji od kubnih metara. Zapravo, kad malo bolje razmislimo, sve je jeftinije od kubnih metara. To, svakako, izaziva nepodeljenu radost svih onih koji još jednu zimu dočekuju bez alternativnog načina grejanja, panično skačući na vesti sa londonske berze, promene kursa američkog dolara i, ponajviše, na obrazloženja koja im se serviraju uz sve češća poskupljenja. Što reče veliki Duško Radović, koliko god nas rastuži vest o nekom poskupljenju, toliko nas zasmeje i obraduje njeno obrazloženje.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471851
ETNA