Početna stranica arrow Sunovrat svesti arrow Hajde da se (ne) mrzimo

Hajde da se (ne) mrzimo

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
26. 11. 2009.

MrgudNije lako shvatiti osobe „zaljubljive prirode“ koje uspevaju da svoje srce (jastuče za Amorove hirovite strelice) neprestano ukrašavaju mašnicama i poklanjaju svakom ko se usudi da ih pogleda zaboravivši maknuti osmeh s lica. No, veći problem su oni koji redovno ustaju na pogrešnu nogu spremni da svoju mržnju ravnomerno rasporede s obe strane podneva.

Dekartova lepa ideja o pohvali uma tako se sroza u „mrzim, dakle postojim“ izopačenje. Ispostavlja se da su mrzovolja i čegrst svakodnevna pojava; svađe, zadevanja i ratoborno čeprkanje po tuđoj intimi - način života, a verovatnoća da, šetajući kasabom, naletimo na poneko nasmejano čeljade jednaka onoj da ustopiramo kombi pun pripitih (i punoletnih, naravno) mažoretkinja. Da se razumemo, nema puno nadrndanijih mizantropa od meneka , ali ja barem svoju zlovolju držim na kratkom kanapčetu bez neke želje da ga bilo kome okomotam oko vrata.

Mržnjologija je sveobuhvatna nauka koja u sebi sažima sve društvene (be)smislenosti. Njen tok meandrira između redova i najumnijih knjiga, ona je zavet koji se prenosi muklim šapatom, kao lozinka neke tajne organizacije zakletih čuvara mržnje. „Ala volim da mrzim“ govorio je neko od Vilotića u „Radovanu III“, i kamo sreće da je taj kredo ostao samo deo teatarskog kalambura.

Mržnja prvo zatruje reči, zatim zamuti pogled, pa na kraju prokrvi obraz i ruke. Ljudi (čast izuzecima) svugde učestvuju u svojim nadmetanjima strasti i trude se da sapletu jedan drugog. To podjednako privlači i bogatog i ubogog, jer svako ima dovoljno razloga (manje ili više razumljivih) da se istutnji na svojoj žrtvi i zaprži joj čorbu. Zlo nije prosti nedostatak dobra, tim pre što tuđi život mami svojom klecavom propadljivošću. Mnogi potajno žude da, makar pogledom, izmaknu hoklicu ispod obešenika, dohvate kamen kojim će, ne obazirući se na priče o balvanu i trnu, zveknuti onog ka kome se okrene vođin kažiprst.

Love/hate

Lepo  je imati neki misaoni  sistem na kome može, kao na mekim jastucima, počinuti duša. Ali, ako toga nema, i mržnja je dobro leglo, jer je eliksir vitalnosti, bezrizični način da se sopstveni odušak slomi preko leđa drugog i drugačijeg. Ovaj opet  ima dovoljno razloga da se, zbog svoje različitosti, srami i sklanja, jer uvek može, pre pozitivne radoznalosti, pobuditi nečiju želju da mu smrska lobanju.

U prvom licu jednine naša agresivnost je sputana, ima plitak dah. I najosioniji urođenik teško će se usuditi da, kao poludeli samotnjak, macolom porazbija parkirane automobile sumnjivih tablica, jer strahuje od zakona. Ali, u toplini oznojanog krda – sve je dopušteno. Spasonosno MI daje zaštitu, u čoporu se očnjaci najlepše presijavaju,...
Ako kažem, recimo: „Ja mrzim pohovane tikvice“, to će biti tek neki moj gastronomski hir ili banalnost dostojna podsmeha. No, već misao: „Mi mrzimo pohovane tikvice“, brajko moj, postaje ozbiljan stav, s dovoljno naboja za jedan vrlo konkretan etički (ili politički) program i skupni mentalni habitus.

Đerđ  Konrad u knjizi o progonu Jevreja „Nevidljivi glas“ kaže da ljudi vole da se „uplaše i zatim naljute“ jer su im potrebne euforije koje prate sistematsko ponavljanje gluposti. Ipak, nije dovoljno drugima ne činiti ono što ne bismo da oni smeste nama, već treba da se (ma kako to utopistički zvučalo) nadmećemo u tome da međusobno razmenimo i pokoje dobro delo.

Tužno je vređati drugog čoveka brojeći mu krvna zrnca, buljeći mu u krštenicu ili nijansu kože. Svako treba da bude vredan poštovanja dok to poverenje ne opovrgne rečima i potezima . To je najmanja moguća šansa koju nam međusobno, kao bića zakićena vrednostima homo sapiensa, možemo pružiti civilizacijski se tarući.

Niko  nije sam u istoriji sveta, pa da se zbog toga uzoholi i kinji druge smatrajući da su njegove vrednosti uklesane munjom u kamenu, a tuđe presna laž. Ako ništa, uvek je dobra tačka razumevanja kultura za koju Đ.K. kaže da „služi za to da unekoliko rashladi ovo naše bedno, pokondireno, ispršeno, megalomansko, nasrtljivo, laktaško, grlato i uspaljeno ja, da ga disciplinuje i natera da se precizno izražava“. A ta preciznost pomoći će nam da se međusobno shvatimo i da bolje živimo, s one strane zavisti i mržnje.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3502472
ETNA