Rock (u) čitanke

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Loše Najbolje 
Autor Jelena Pavlović
09. 11. 2009.

RokenroČini se da ova zemlja, ma Balkan u celini, teško shvata neke vrednosti u momentu kada nastanu. Često nam se dešava da prođe i čitav vek da shvatimo i priznamo nečiju genijalnost, mudrost, veličinu njegovog dela. Ne bih da pominjem imena, sigurno ću nekog preskočiti. Ali dobro, pisce, slikare, naučnike, filozofe, neke od njih smo verifikovali kao značajne i već o njima učimo u školi, tj. o onima koje je društvo priznalo. Mnogi se još uvek iz raznih razloga nalaze na listama čekanja. Ali svest naroda Balkana  o postojanju umnih ljudi nije tema ove priče.

Tema je rock’n’roll. Sledi logično pitanje kakve to veze ima sa napred rečenim. Ima. Pitanje glasi: kada ćemo ljude koji su se bavili i bave rock’n’rollom početi da svrstavamo u vrhunske muzičare i pesnike, vredne pomena i kada nestanu, prestanu da se time bave ili ih zaboravimo zato što više nisu aktuelni? Znam da je to teško, jer po samom shvatanju rocka on je neozbiljna i prolazna stvar, laka zabava, a da se razumemo, i muzika koju ne shvataju baš svi, ili ne žele.

Popularnost jugoslovenskog roka i možda  glavni razlog nemogućnosti da prokomunicira sa drugim narodima pa i tržištima, jesu bili tekstovi. Naravno da je lakše slušati nešto što razumeš. E, sad malo je teško sublimirati ovu temu i reći da su tekstovi nekih grupa daleko prevazišli potrebe jedne rock ili bilo kakve pesme kada je određenim autorima bio bitno da se tekst lako zalepi za uvo, mozak ili bilo koji drugi organ koji će te naterati da se budiš sa nekim besmislenim stihom u glavi, često ni ne razmišljajući šta on znači. I to je drugi hendikep rock pesnika. Reči se prave da bi se uklopile u muziku, tako se i prepravljaju i ponekad se od početne ideje odustane. Ipak to ne umanjuje vrednost pojedinih tekstova. Bilo da su oni bili ljubavni, socijalni ili čak politički bili su dovoljno razumljivi generaciji koja ih je slušala. Mada nisam sigurna da su baš svi obožavaci grupa sa nebanalnim tekstovima i razumeli njihovo pravo značenje.

Ideja da se upšte progovori o ovoj temi došla je, odjednom prevelikim interesovanjem novonastalih država za svojatanjem Džonija Štulića i petnaestogodišnjicom od smrti Milana Mladenovića. I upravo su ovo ljudi koji su po mnogome zaslužili da se njihovo stvaralaštvo na neki način instutualizuje. I uđe u školsko gradivo, zašto da ne?!? Zaista ne znam ko je bolje opisao stanje u zemlji u povečerje dvadesetog veka u jednoj, neki su govorili, maloj zemlji na brdovitom Balkanu? Ima u njihovim stihovima i ljubavi i socijalnoj i optimističkog i nadasve predviđačkog. Sve više sam sigurna da su lako mogli da predvide šta nas čeka i da su se protiv toga borili na jedini način na koji su umeli: muzikom. I sada postavljam pomalo provokativno pitanje: Zbog čega nisu bar jednako vredni kao recimo Radičević, Miljlković ili Kostić? Verujem da su za današnje generacije čak i prihvatljiviji jer govore o temama koje su mnogo bliže ciljnim učeničkim grupama obaveznim da čitaju lektiru. A onda možemo da odemo i korak dalje. Pročitana pesma bi možda izazvala znatiželju i da se čuje; i možda na kraju i ne bi imali generacije koje odrastaju na... ma, nije vredno pomena.

Rokenro

Da se razumemo, Štulić i Mladenović su dati samo kao primer. Sigurna sam da u pedeset i više godina dugoj istoriji jugoslovenskog rocka ima još značajnih imena iautora.

Mislim da verni poštovaoci ili samo poznavaoci lika i dela Azre i EKV -a znaju o čemu govorim. Onim drugim koji su samo ponešto načuli preporučujem da preslušaju „Filigranske pločnike“ ili „Par godina za nas“.

I potpuno se slažem sa naslovom na jednom blogu: „Milana Mladenovića u čitanke!“

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471804
ETNA