k750

Vrednovanje: ONONOFFOFFOFF / 12
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
07. 06. 2009.

Ka sedamsta pedesetKada se za nekog čoveka kaže da je tačan, pouzdan i da se na njega možete uvek osloniti, jasno je da se govori o primerku ljudske vrste koji spada u popriličnu manjinu- teško je to izražavati kroz brojke, ali, recimo da su od deset različitih ljudi možda tek dvojica ili trojica takvi. Možda čak i manje, ako ćemo odistinski. Sazdani od čudnog materijala, gonjeni najrazličitijim motivima, potrebama i strastima, tutnjimo kroz život ( točeći gorivo kod "Tutnjevića", opaska samo zbog efekta, nema veze sa temom)  i  vrlo često ne vodimo računa o nekim stvarima koje bi trebalo da budu elementarne i da se podrazumevaju. Šta ćemo, tako je to oduvek bilo.

Sa uređajima je već stvar drugačija- ako se za nešto što je čovek napravio može reći da nije tačno, da je nepouzdano i da se na njega ne možemo osloniti, onda ili govorimo o automobilima sklopljenim  u Kragujevcu ili o napravama  koje su, generalno, tehnički promašaji. Ovde je stvar obrnuta - od 10 stvari koje nam služe kao tehnička pomagala, tek dve ili tri će biti otpisane kao bofl. Ostale bi trebalo ( makar ako su napravljene u razvijenim, ozbiljnim zemljama) da rade besprekorno i da služe svojoj svrsi što je moguće duže. Jer, zato su valjda i pravljene, zar ne? Uprkos tom očekivanju, koje se podrazumeva, uvek se iznenadim kada me zapadne nešto što ispunjava sve nabrojane uslove. Omamljen od života u Srbiji, pod narkozom večite opreznosti, čovek se jednostavno navikne na to da je sasvim normalna stvar da neko pokuša da mu uvali nešto neupotrebljivo, da mu proda nešto neispravno ( ili još gore, da mu proda ciglu) i da vrlo lako može da bude namagarčen, u bilo kojoj prilici.

I onda kupi K 750. Pa još sa oznakom "i". Ovo "i" bi, koliko je meni poznato, trebalo da se odnosi na evropsko i kompatibilna mu tržišta. Možda znači i "international", verovatno postoji neko logično objašnjenje. Kako god, radi se o mobilnom telefonu koji je, u svoje vreme, a to je bilo 2005. godine, bio jedan od vrhunskih modela. Ko je tada odlučio da ga kupi, koštalo ga je kao svetog Petra kajgana- dve godine kasnije, kada sam ga ja kupio, mogao se nabaviti za sumu novca od koje glava nije trnula. A nudio je apsolutno sve. Upozorenje za praznu bateriju mogu da čujem i po 10 puta pre nego što se telefon sasvim isključi. Njegovih 6% za nivo baterije ume da bude kao 25% na nekim drugim telefonima. Nije lep, malo je nazgrapan, displej je čudno rešen i ima prilično staromodne komande i ne previše intuitivan izgled i raspored ikona. Sve to nadoknađuje besprekornim radom.  Podseća na japanskog radnika koji svoju smenu odradi bez greške, pa posle ostane da završi neke stvari i prekovremeno, i sve to izvodi sa takvom preciznošću kao da je tek počeo sa poslom. Zvuk mu je zadivljujući, a prostora može da bude toliko da stane i nekoliko filmova  . Bio je jedan od prvih modela kome ste memorijsku karticu mogli da menjate u toku rada, na živo, bez posledica. Kamera je tek posebna priča- nijansa zelene boje koju daje zaista je neverovatna. Toliko sam fotografija napravio uz pomoć tih svega 2 megapiksela da ne postoji mogućnost da ih nabrojim( fotografije, megapiksele upravo jesam) . Jedan deo njih je i izrađen, kao prave fotografije, u rodnoj kući Tranjinog ćake, veleuvaženog gosn Dragomira, gde se sada nalazi jedna odlična fotografska radnja. Nijanse zelene boje karlovačkog okoliša ili plavetnilo jezera u Beloj Crkvi izgledaju tako da morate da pomislite da je snimljeno nekim pravim foto-aparatom. Najbolja stvar sa tim fotografijama je da vam neka , koju ste snimili ranije, uvek promakne, i onda se iznenadite kada krenete da pregledavate šta vam je sve ostalo na kartici. Toliko uspomena. Celi paralelni svetovi unutar tričavih 200 ili 300 kilobajta prostora. Mirisi. Emocije. Atmosfera. Trnci niz kičmu. Tuga. Ponos. Sreća. Sve to defiluje kroz glavu dok se običnim pomeranjem malog džojstika prelazi sa fotografije na fotografiju. Pa se onda setite fizionomije lica slučajnog prolaznika, na nekom dalekom mestu, kojeg ste zaustavili samo da bi određenu fotografiju napravio. 
Zato je ovaj k750, sa serijskim brojem tim i tim, odavno postao prijatelj na drumu, deo neophodnog alata, baterijska lampa ( kako samo svetli tokom olujnih noći kada ostanemo bez struje) i internet pretraživač u trenucima kada mi se  žuri da saznam neku informaciju a daleko sam od bilo kakve mogućnosti da to uradim klasičnim putem. Robusna mrcina spolja, pažljivi i nepogrešivi daktilograf koji bez greške beleži sve važnije trenutke u našim životima, taj telefon bez problema odoleva vremenu i za dve dužine pobeđuje konkurenciju. Ipak je iza nas neka zajednička istorija, na kraju krajeva, a to se teško da prenebregnuti. Otuda i moje nepopustivo insistiranje na tome da mi ne pada na pamet da ga menjam. Previše je stvari unutar tog telefona sa kojima se nije lako rastati.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2416813
ETNA