Muve

Vrednovanje: ONONONONOFF / 12
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
06. 05. 2009.

MuvaČim sunce ozubati, mamurne od sna (ali spremne da odmah unerede trenutni poredak dana) izlaze iz ćoškova i kriveći ljubopitljivo glave vrzmaju se tražeči uzletišta. Bez muva se ne može zamisliti uživanje u mesecima što slede, makar ga njihovo prisustvo uporno remetilo. Gospodar muva Belzebub ih, umesto balončića, izduvava iz lulice užarenog dana.

Zvukom nevidljivih čegrtaljki remete popodnevni dremež i cik – cak rukopisom, kroz vazduh podivljao od žege, popisuju uzaludnosti. Uzdižu se u apokalipsi trepetanja, dok su im metalni trbusi usijani žaokom sunca. Katkad zastanu: trljaju nožicama, čeprkaju se po glavi. Liče na lukave fratre zadovoljne što su uvalili uskislo manastirsko vino. Prozor kipi od njihovog roja pod kojim se zavese talasaju, pa naglo malaksavaju. Muve njuše svačiji život i pogane ga. Ponekad se sumanuto obijaju o zidove, otaljavaju postojanje kao „divlji druidi vlastite patnje.“ Ove boginje griže savesti i riznice bakterija najaktivnije su u sumrak, kad izmaknu pogledu ptica. Za sat prelete i do 7 kilometara tarući pločice krila čijim oscilacijama proizvode zujanje kojim nas, dok riju oko glave i klize u usta i nozdrve, izluđuju.

Kad za nekog vele da ni mrava ne bi zgazio, ne treba brzopleto odavati počast njegovoj miroljubivosti. Takvi će često podciknuti, uz radosna grgoljenja u duši, kad raspamete omiljenog krilatog dušmanina. Čime su muve zaslužile te kućne pogrome u kojima ih, kao prve hrišćane, ganjamo i kidamo im udove? Čemu nervozno stresanje od dodira klizavih nožica, doduše često umazanih na ne baš bajnim mestima muvljih posela? One su, kao i sva druga bića - željne lepe reči i dodira koji im neće smrskati kičmu (koju mislim da i nemaju). Ništa nije preče od odstrela uljeza koji se najčešće priređuje uz psovke na pasja kola, kao da su muve nekad, u praistoriji, satrle čovečanstvo, pa nam je taj kijametski dan, dok smo se sabirali na osvetu, ostao upisan u končiće gena i živaca. Kad u blizini sleti muva – popovi prekidaju parastos, zaljubljenici obustavljaju spajanja lignjama usana, mačeta nad kraljevskom glavom zastane u vazduhu, olovka koja potpisuje kapitulaciju ili pomilovanje prekida škripu; odlažu se orgazmi, struganje peta, očitavanje očenaša ili bukvica deci...Sve će to biti nastavljeno koji sekund kasnije, čim se u ljudskoj dužnosti najsvetijoj muvin život spljeska tamom.

pazi, muvaU našoj kući na muve je posebno bio osetljiv otac koji je na svaki prozor razapinjao mreže sve gušće teksture, tako da smo naposletku prekinuli dotok muva, ali i kiseonika. Kad je majka raskidala te mreže, brigu oko muva preuzela je baba. Uporno smo upozoravani da se tokom sobne jurnjave ne zakucamo u nju, budući da je ne mnogo živahnija (a ni krupnija) od hoklice, uglavnom sedela pred ekranom televizora lampaša, priljubljena uz partijske plenume, skijaške skokove ili seriju o Blejku. Kafa joj se sipala samo po pola šoljice, da ne bi drhtavim prstima prolila gorki katran po sebi i još neotplaćenom tepihu. Ali, ako bi u blizini njenog pogleda blede vatre zazujala muva, starka bi začuđujuće živnula, otkačila ruku u laktu i fijuknula probuđenim prstima kroz vazduh. Treptaj oka kasnije već je kuckala šakama i prinosila zatočenicu uhu da oslušne samrtni zuj: „Evo je, evo, jebo joj Stiven ćaću“. Posle bakine smrti ( koja se poklopila sa svadbenim masakrom Karingtonovih) najtraženiji predmet u kući postalo je „ono za muve“, tj. palica - muvospizd, čuvarka prirodne i duhovne ravnoteže. U to doba komšija nas je namamio da mu donosimo muve obećavajući po 10 para za svaku ošamućenu zavrzlamu. No, nešto je zapelo oko otkupa, nije očekivao takvu genocidnu prilježnost mlade Srbadije, pa za pomor muva, musavim tragom opisan na prozorskom staklu, nismo dobili zasluženu apanažu. Ali smo mu zato, besni, na kućni prag isporučili roj živih muva u nemirisnoj žitkoj gomilici.

relaksacija

Kod blagorodnih Grka muva je bila simbol čoveka u lažnoj akciji – grozničavog, brzopletog i uskovitlanog. Muve su zaokupljale i pažnju filozofa. Kažu da je večito namrčeni Spinoza znao sebi priuštiti malo zabave tako što bi u paukovu mrežu ubacio muvu, pa joj pridružio dva domaćina i oblizivao se gledajući njihove grčevite atake ka žrtvi. Da li ste ikad pomislili da vam baš muve mogu razbiti seksualni život o hridine nemoći? Izvesni Mustafa iz Kvebeka (naše loze grozd?) je za nenadani kolaps ispod pupkovog meridijana optužio fabriku mineralne vode u čijoj flaši je, taman kad je prionuo na posao, ugledao par muva kako jašu na mehurićima. Sav je splasnuo, pa presavio tabak da razočaranu hanumu namiri makar dolarskom potencijom.

S muvama imamo dosta sličnosti: srljamo u pokvarenost svake vrste, žudimo da uprljamo retke valjane stvari koje dosegnemo. Muvama ne opraštamo ono nama svojstveno – zujanje bez cilja, dok nas ne drži mesto, niti ikakva smislena ideja. U staroj alegoriji iz pčelarskog priručnika muvu i pčelu su turili u bocu koju su polegli tako da dnom bude okrenuta prema osunčanom prozoru. Pčela je, zaslepljena sjajem, tražila izlaz samo ka svetlosti, dok onaj mračni izlaz - kroz grlić boce, nije uočila iako joj je bio na dohvat krila. A premazana muva je, posle nekoliko uzaludnih nasrtaja na dno, izletela bez problema kroz usku kloaku. Jedna je znala samo za svetlosti vrline, pa razlupala čelo o zid, dok je druga, negadljiva na put tame, šmugnula na slobodu. A vi se ipak, kad sledeći put dignete ruku na muvu, zagledajte u njene tople beonjače, pa joj poštedite život, jer kao što reče narodni slepac „teško svuda svome bez svojega.“

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3469343
ETNA