Početna stranica arrow Sunovrat svesti arrow Američka bestidna vaš

Američka bestidna vaš

Vrednovanje: ONONONONON / 10
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
04. 03. 2009.

Cenjeni druže glodure, dragi (mem)Brano,

PicajzlaZnam vas kao čoveka džilitljiva i na strašnu mestu postajana. Od one ste pasmine ljudi što neumornim udarcima sekire čiste životnu krčevinu, a opet ste nekako prijatni, prostodušni u govoru i tvoru. Što je najbitnije, dokazano ste odani onoj stvari (tj. - našoj ideji) i znam da ćete moj dobronamerni podnesak prihvatiti kako valja.

Susretali smo se mi tokom godina: da me vidite sigurno vam ne bi bili sasvim nepoznati moji frćkasti zulufi, gnjili zubi i iznošeni krombi kaput. Dok ste vi, razjapivši usta svoja, na mostu branjenom od NATO tanadi uzimali vazduh da povedete „Bilećanku“ ili „Konjuh planinom“, ja sam vam se hvatao za zvoncare i iz žablje perspektive tražio vaš orlovski pogled, zabašuren šiškama, koji nam je svima davao snagu da izdržimo opšti rastur. Pratio sam, sisajući vrh olovke, i vaše nastupe po lokalnim TV ćumezima gde ste, predstavljalući svoja skripta o novom svetskom poretku, obilato citirali nabubrelu misao Smilje Avramov i doskočice vašeg imenjaka Crnčevića. Prva suza koja je pala na odar blaženopočivšeg predsednika bila je vaša, muška najteža; istaknuta punomasna parola na zidu staničnog klozeta protivu nove prozapadne vrhuške imala je specifične frljoke vašeg rukopisa. Hrskavost svakog komada pečene voletine na svesrpskim saborima bila je odmah kušana zukićevskim očnjacima. Nije bilo molebana ili litije, a da je vi, barabar sa Koštunicom, ne pohodite šibani po obrazu skutovima zadignutih popovskih mantija, dok vam se vreli vosak sliva u rukav.

No, da naskočim na stvar! Smatram vas personom dostojnom poverenja. U poređenju s mojom vaša vrlina je čista kao (oprostite na poređenju) mrtvačnica. Tim pre me je začudila činjenica da ste u vašoj rođenoj redakciji zapatili bestidnu vaš koja rovari protivu poretka. A najgore je što takve buve žive pod geslom „Gomila traži više!“. Ne kaže se džaba u mom kraju: „Kada bi picajzlu ukrstili sa svicem, Marinkova bara bi svetlela k’o Las Vegas!“

Ilija ČvorovićDa ne razvodnjavam – taj što vam sedi s desne strane, puni vam i prinosi burmuticu, hvali vaše tekstove i usmerava ih na svoju vodenicu, huška vas da se izlanete, a podmeće vam upijač dosijea; taj i takav, svakojak i naopak, prijateljem se predstavljajući, a zlo vam misleći, Predrag Ž. - dugogodišnji je agent i saradnik mrske CIA-e! Sad vi zastajete razrogačenih očiju, u odbranu sabrata posežete za onom biblijskom: „Nije kurva dok ne rodi kopile“! Pitate se, zagrcnuti gutljajem komovice, imam li čime potkrepiti ovu tvrdnju? Pune su bisage dokumentovanih dokaza, moj dobri Zukiću... Evo samo ponešto s vrha plasta, a vi, nakon ovog saznanja znate šta vam je činiti, jer davno je rečeno – za svaku bolest raste trava.

Stefan PiroharCIA je nevoljnika zavrbovala još kasnih osamdesetih, kad je poslednji put bio na moru, u selu Pakoštani, znamenitom mestu na špijunskoj mapi sveta. Zaronio je da se naguta slane vode kao vrsni rodoljub, šireći krišom od domicilne ustašije tri prsta ispod morske površi, a iz dubina, zabivši se nosom na ježa izdaje, izronio kao već preparirani agent američke službe. Zar vam nikad nije bilo sumnjivo to što vaš re(d)akcijski kolega ne upućuje nijednu grku reč na račun Amera, a ka ruskoj braći tih poganština sipa i na pretek? Nije se osvrtao na genocidne patnje Lakota Indijanaca, spiranje šmrkovima trgova natopljenih crnačkim krvnim zrncima, čupanje brade Sadamu Huseinu,... a toliko puta je čak i u vašem (doduše često pripitom) prisustvu ismevao zastareli kroj ruskih nacionalnih dresova, kabastost njihovih kućnih aparata („Jebem ti rusku grejalicu, razladi mi ceo stan“), bogoradio zbog čečenskih civilnih žrtava. Čak je zlurado i defetistički tvrdio da će nas američki drim tim smrviti u finalu Olimpijskog turnira (što se istina i desilo). U birtijama, dobrano oblokan, provokatorski poziva na miniranje gasnog sporazuma s Rusima, psujući vrhovnog Putina, Andreja Aršavina i sve pukovnike baćuškine armije uključiv i nedužnog Gomeljskog. Ali zato Obamu i (donedavno) Roda Blagojeviča zasipa SMS - ovima u kojima čestita i selami novu američku administraciju.

Za ovo vreme tokom kojeg je pod našom obaveštajnom šapom u više navrata je, ne fulajući nijednu epizodu, pratio raznolike američke igrane programe (što mu se nikad nije omaklo kad su u pitanju venecijanerske, brazilske i serije iz Gvineje Bisao) i vidno se oduševljavao tamošnjim stilom života. Donji veš mu je (a to su posvedočile obe njegove dosadašnje partnerke u seksu, plus voajer, naš saradnik, iz susedne višespratnice) isključivo u bojama američke zastave, i sa sloganima koji veličaju kapitalizam...Na pijaci se u nevezanom (i dosta nemuštom) razgovoru posebno motao oko mlađih seljanki, raspitivao se o njihovom ljubavnom životu, nasrtljivosti domaće stoke i uslovima muže. Birkajući krastavce, praziluk i rajčicu opipavao je zapravo raspoloženje u narodu za slučaj zacrtanog iskrcavanja u gudurama majčice. Redovno je i prekomerno boravio na internetu i to uglavnom na sajtovima kojima se meškolje ruske maloletnice, koje je sačekivao, čačkao i brlatio da mu odaju dragocene znamenke tetovirane na plećki zapovednika ruske podmornice u Sibiru, s kojim se najčešće sudarao ispred virtualnih vrata pohote izvesne Ljudmile iz Petropavlovska.

U kafani „Zanebesano jagnje“, kao i na skeli kod Bogojeva, više puta se sastao sa devetnaestim podsekretarom američke mabasade, doduše svojim drugom iz detinjstva i pod lažnim natpisom na disku „Šemsa i Južni vetar“ predao mu vazne obaveštajne nareske u kojima se krilo mnogo toga bezbedonosno opakog. Uz izgovor da priča s pašenogom iz Čikaga (četnička cvećka, i njega imamo u tefteru) žaleći se da proleće kasni, a putari potkradaju so i rizlu, zapravo šifrovano dojavljuje položaje naših odreda zmijski sklupčanih duž administrativne granice s Kosmetom i Metohijom.

Zanebesano jagnjeDalje, šetajući pudlicu (najverovatnije se radi o odašiljaču poslednje generacije upakovanom u pufnaste kovrdže) istu navodi da zapišava drveće po samo njemu razumljivoj logici, čime označava koordinate nekog budućeg agresorskog dejstvovanja. Jednom prilikom i sam je mokrenjem markirao verovatnu tačku padobranskog iskrcavanja. U međuvremenu se P.Ž.V. (kod nas operativno zaveden pod imenom Tekunica), premda mu nos pritiskaju teški ramovi pepeljara, a i sluh mu nije baš najtakviji, osposobio da vodi evidenciju o verbalnim navikama susedstva pomoću čaša prislonjenih uz gipsane zidove ili ulazna vrata svoga stana (otkupljenog ’95. za tričavih 300 maraka, najverovatnije iz CIA fondova, ali o tome drugom prilikom).

Baba JagaI na kraju, ali ne i najmanje bitno: vaspitava porod u potpuno nakaradnom duhu, uopšte se ne obazirući na Makarenkove zastave na kulama. Decu je (ima sve same kćeri, kao i svi vrsni špijuni) upisao na tečajeve engleskog, i do sada im nije pustio nijedan ruski crtić, te krasavice ne znaju ni za Šćelkunšćika, ni za Baba Jagu, a on im lično ugljenom iznad kreveta crta razne Mauseve, Paju Patka i onog pedera Šilju. U kući mu se gotovo i ne priča ruski jezik, premda mu je majka profesorka istog u penziji,... Čak je i njenom omiljenom posteru Sergeja Jesenjina istim tim komadom uglja docrtao brkove i skaredne strelice. S njegovog nosača zvuka nikad nisu zagudili Ala Pugačova ili Bulat Okudžava, već samo puusti i, ako smem reći, odvratni džez i, posebno često, ljigavi kantri.

Eto, velepoštovani Branislave, to je samo pena našeg špijunskog truda, a već toliko dokaza o tome da se među Marginalce uvukla pošast koju treba, kao svaku picajzlu, nasumporisati da ne rovari po nacionalnoj branjevini. I nek su vam dobri bog i svi njegovi specijalni savetnici u pomoći, jer zverčica je koprcljiva, opasna i obučena da napakosti,...

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3502549
ETNA