Jagger

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Loše Najbolje 
Autor Vojislav Despotov
03. 11. 2018.

Voja



1962.
Come On je Chuck Berry napisao da i dalje održava patent zvani rock 'n'roll, jedan opasan patent čijom je pojavom ugrožena najomiljenija vrsta – clean american guy. Devojke i momci su počeli da sanjaju novi američki san – bez ikakvog jastuka.
Trebalo je da Come On dođe i prođe, ali dočepali su ga se Stones-i, mlada ružna grupa iz londonskog predgrađa.
I mi smo bili mladi i ružni. Prva ploča na mom gramofonu bio je singl Tommyja Steela, čisto instrumentalna stvar sa onim što bi se danas zvalo speed metal. Tommy je to uradio na jednoj jedinoj gitari od koje se čitava ulica uvijala kao lokna-šestica. Puštao sam male ploče (i one na 78 obrtaja) tako da kroz otvoreni prozor svi mogu da čuju.
Nažalost, šteker za struju u toj sobi koja gleda na ulicu nalazio se na suprotnom kraju od prozora i mali rokeri su do polovine upadali u sobu.
Stari deda Cvetko je zaobišao kuću, prešao na drugu stranu ulice, kada sam do kraja navio potenciometar na Pole Enki.

1963.
Iako su Jagger i Richards upotrebili, uz Come On, i jednu pesmu Beatles-a, I Wonna Be Your Man (napisao je Lenon), u svetu je trajala sve vidljivija borba između dve vrste klinaca – onih koji će kasnije deliti svet. Ugrožena vrsta clean american guy, ovde zvana tatinim (i maminim)  sinovima, priterana uza zid koji ih deli od bundžija, marginalaca i gradske sirotinje, dobila je neočekivan poklon – muziku Betles-a, spoj pastorale, harmonije, laganog bezobrazluka i novog doba koje sve rešava strujom. Tako je još neko vreme mogla da se opire.
Nama je bilo svejedno. Diferencijacija, i to prirodna, još nije počela.
Moj otac je i Beatles-e i Stones-e mrzeo – govorio je:''To ti je kao kad uhvatiš devet mačora i zavrneš im repove!''
Doduše, isto je govorio i za opersku muziku.

1964.
Beatles-i su već u imenu imali nešto pastoralno, pozajmljeno iz prirode, a Stones-i tvrdo, čvrsto kao kamen. Zaista, nema boljeg i tačnijeg imena za rok-grupu od imena Rolling Stones – kamenje koje se kotrlja, razbija sve pred sobom. Bez njih nema dobrog padanja u nesvest!
Nikola Karaklajić i Nikola Nešković organizuju preko Radio Beograda glasanje. Rezultati uvek tesni – u našim redovima tuku se pristalice Beatles-a i Stones-a, još ne shvatajući da traje borba za društvenu lestvicu.
Izgleda kao da Nikola Jedan i Nikola Dva navijaju za Beatles-e – oni uvek pobeđuju.
Ili je to zbog toga što samo beatles-ovci imaju kod kuće telefone preko kojih mogu da šalju glasove u Radio. Naravno. Mi nemamo telefone (iako živimo u gradu).
A telefonske kabine u našem kvartu polupali smo odmah po odlasku tehničara iz pošte. Važno je da znamo razlog zbog kojeg Stones-i redovno dobijaju manji broj glsova!

1965.
Satisfaction, Get Off My Cčoud, Honky Tonk Women – Dostojevski za uši.
Jedna žurka u Siretovom stanu. Sve devojke mirno sede sa svojim ajer-konjakom u ruci i zaljubljeno gledaju u veliku crnu ploču koja se okreće brzinom od 33 zeca na minut. Gramofon nije automatik, treba ploču pustiti iz početka, svi skaču da poprime važnost puštača TE ploče, skače i Đavo, šef lokalne bande, nešto stariji od onih mlađih, skače i zbog mnogo piva koje je popio, pada pred noge Njegovog Preosveštenstva Philips gramofona, u padu zakačinje ploču i igla neopozivo seče preko finih ureza.
U sobi tajac. Jasno je: žurka je propala. Uništena je originalna ploča Stones-a koju je Vesna donela iz Londona. Shvatajući da je kriv – i koliko je kriv – Đavo bi da se izvine ali ne može. Pijan je. Uostalom, i šef je opasne kvartovske bande, njemu to ne priliči. Zato uzima prvu ploču iz omota i besno joj odgriza parče. Tako je, zbog propasti najbolje muzike na svetu, zbog nesreće sa Stones-ima, Đavo pojeo Sergeant Paper's Lonely Heart Club Band od Beatles-a, takođe donetu iz Londona.
Ima pravde.

1966-1972.
Beatles-ovci su masovno otišli u Partiju. Neki su otišli u Indiju. I jedni i drugi su se vratili.
Stones-i nisu prestali da sviraju jer je publike žestokih gestova i kamenjarskog načina života sve više.

1973.
Ne dobijam kartu za koncert Stones-a u diseldorfskoj Stadthalle. Od besa se napijem u obližnjoj pivnici i pred kelnerom koji na džuboksu pušta meke šlagere o crvenim ružama i trajnim ljubavima izvedem ceo repertor Stones-a, s instrumentalnom pratnjom: dve šake – krigla – metalni šank.
Kod kuće puštam svojoj jednogodišnjoj ćerci Beatles-e – da zaspi dete.

1981.
Pošto više ne mogu da kriknem:  ''Mama, kupi mi Sony Walkman i dva para slušalica'', uradim to lično. Da bih isprobao taj mali ulični studio za sve prilike, pokretni praznik za normalne, slepe, pa čak i gluve, kupujem i kasetu Tatoo You, sa pesmom Start Me Up, Waiting for the Friends, itd.
Kamenje mi se definitivno dokotrljava na koru velikog (i malog) mozga.

1983.
U Zagrebu. Boro Radaković dohvata gitaru i po ko zna koji put svira ceo repertoar Stones-a. Cela noć je u znaku dvadesetogodišnjice opasne grupe. Od žestine njegove izvedbe Paint It Black puca najpre jedna žica, pa druga... Pucaju, napokon, sve.
Ali, Boro to ne primećuje. Ponavlja repertoar još jednom. Ja sam primetio da gitara nema žica tek 1986.

1990.
Nikada nisam uspeo da odem ni na jedan koncert Stones-a.
Jadni amater, kaže mi ćerka, vrativši se iz Londona. Trebalo je da vidiš kako to izgleda na Vembliju.
Kako, pitam.
Jezivo, odgovara.
Tog odgovora sam se i bojao. Jer mislim da tako i treba da bude kad stari vešci zapraše električnim metlama protiv smrti.

Didaktički dodatak istoriji

Kotrljam se sa Stones-ima trideset godina. Zajedno s njima, borim se protiv smrti.
Jagger je peder. Ostali su, možda, takođe pederi. Narkomani su. Alkoholičari. Manijaci. Svejedno. Da nisu takvi, baš takvi, ni mi ne bismo postojali.
Možda su dobri građani? Nisu, naravno.
Danas, kad je momcima pet banki, kad – naročito Ronnie Wood -  izgledaju kao da su preživeli i dobili svetske ratove, slušam njihovu mirniju, pametniju i ne manje razarajuću baladu i pišem sociografsku studiju o kraju dvadesetog veka i sistematizujem ideje za filozofski leksikon od budućih hiljadu straqnica pod naslovom: Dupe duše.
Da, zamašni su to projekti ali su samo uvod u sabrana dela posvećena rokenrolu – tačnije: Stones-ima.
Pošto će Rolling Stones svirati svoj svet-bi-bez-njih-bio-bolji-ali-smrtniji fluidum animae immoertale, vedro odlažem pisanje, lenj, u korist stereo panorame tih  trodecenijskih crnih udovica semantičkog roka, tih zanimljivih životinja koje su odavno izgrizle socijalnu i komunističku vrednost liverpulskih i drugih buba.
Deca koja ih ne slušaju treba tući – deca moraju da poštuju tradiciju a ne guslare i imaginarne Ruse.


Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3199311
ETNA