Početna stranica arrow Betoven na uvce arrow Oktobarska leskovačka književna revolucija

Oktobarska leskovačka književna revolucija

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić, Predrag Ž. Vajagić
10. 10. 2018.

plakat ttt

Sastaviti par minuta bez urnebesnog (i nikad obesnog) smeha, u automobilu koji je tog 5. oktobra (“čist kao ruža, sa suncem u očima”) grabio auto-putem ka jugu, praktično je nemoguće. Ako se po jutru dan poznaje, 12. Think Tank Town festival ne može biti promašaj. Četverac u sastavu Arbutina, Bešić, Vajagić i Zukić, strateški razuđen nastupima tokom oba festivalska dana, vešto je izbegao zamku zbunjujuće saobraćajne signalizacije negde iza Paraćina i, zahvaljujući mirnoj ruci, brzim refleksima (i zametnoj dozi sreće) kapetana Arbutine, na vreme uplovio u luku srpskog Mančestera. Narečenoj zamci danak su platili, ni krivi ni dužni, neki važni učesnici festivala, čija imena, naravno, nećemo pominjati (reći ćemo samo da je jedan od njih otvorio, a drugi zatvorio festival).

Uprkos osvedočenom i činjenicama čvrsto potkrepljenom verovanju, etabliranom prethodnih festivalskih godina, Leskovac nas nije dočekao tmuran i kišovit, već u svom meteorološki najboljem izdanju - jarko osvetljen i suncem okupan (nebesa iznad Leskovca ove su se godine pokazala izrazito naklonjenim, pa je predivno vreme obeležilo sva tri dana inače nezaboravnog vikenda). Nakon kraćeg okrepljenja i raspoređivanja po sobama (gde smo, da ne naljutimo Krležu, dobili “postelje”, a ne “ležaje”), bili smo spremni za prvi dan festivala.

Laganim koracima krećemo se kroz grad, dražesno okupiran miholjskim letom. Da li će atmosfera sve vreme biti ovako dobra? Hoćemo li opravdati očekivanja naših sjajnih domaćina? Hoće li se, najzad, jedan od nas (opet ga nećemo imenovati) držati svoga obećanja da će se, kad je već u srpskom Mančesteru, ponašati kao Džordž Best, ali ne u fudbalskom smislu?

Prvi test na temu Džordž Best sledi veoma brzo - smeštamo se u Murphy’s Pub, poprište gotovo svih festivalskih dešavanja, i, poput kauboja u vesternima, odmah tražimo nešta da posle duga puta nakvasimo svoje suve guše i još suvlja jetra. Stiže i Jurica Dikić, the kum, tvorac vizuelnog identiteta festivala, dizajner korica svih petnaest objavljenih knjiga iz TTT izdavaštva, futurista, karikaturista i, nadasve, veliki humanista. Čim je on tu, festival može da počne.

murphy's

Žagor u pabu se polako utišava, sledi kratka mikrofonija (“amin, amin”, proročki šapuće u mikrofon Saša i to ga čini srećnim) i signal da je sve spremno. Počelo je kako običaji nalažu - lokalpatriotski. Prvo nam se obratio domaćin, spiritus movens i tatko na festival, Saša Stojanović Čarli. On je jedan od najoriginalnijih srpskih pisaca, dobitnik više ratnih i mirnodopskih književnih nagrada, drug-član českog PEN centra i najbolji domaćin odavde pa do Kilimandžara.

Predstavlja nam mladu, skromnu, talentovanu i magično simpatičnu leskovačku pesnikinju Anastasiju Stoiljković, ovogodišnju pobednicu Festivala poezije mladih u Zaječaru. Saša Stojanović čita dopis Miloša Petkovića, sekretara zaječarskog festivala poezije, kog je bolest sprečila da dođe u Leskovac i čije se odsustvo, budimo objektivni, odmah primećuje (dogodine u Leskovcu, Miloše!).

Nakon lirike, prelazimo na prozu, ali se i dalje ne mrdamo iz Leskovca. Kroz razgovor sa autorom, brojna publika se upoznaje sa romanom Save Dimitrijevića “Murdža mala”, neobičnim delom napisanim živim i sočnim lokalnim dijalektom. Da se ostavimo suvog marketinga, skrivene promocije kroz redove i sličnih trikova - “Murdža mala” je knjiga koja vas, već nakon prvih nekoliko stranica, uvuče u kovitlac leskovačkog dijalekta iz kojeg jednostavno ne želite izlaziti, a gospodin Sava “nejavni beležnik imena i događaja, anđeo-čuvar pamćenja o staroj slavi Srpskog Mančestera” (S.S.Č). A ko će bolje autora pratiti u pohodu na leskovačke ćepenke, minderluke i šiltete od još jednog prijateljskog duha festivala - Predraga Stankovića, profesora francuskog jezika, pripovedača i prvog esperantiste pčinjsko-jablaničkog okruga? (Pomenuti Peca biće, narednog dana, hrabrom i komandoski veštom intervencijom svog bačkopalanačkog imenjaka, izbavljen iz jedne delikatne i potencijalno vrlo opasne situacije o kojoj u ovom tekstu, a iz obaveštajnih razloga, ne smemo dalje ni slovca).

murdza mala

Dok još traje promocija “Murdža male”, naredni govornici, Alen Bešić i Predrag Ž. Vajagić pripremaju se za svoj nastup. Bešić se iskusno (i kampanjski), prelistavajući važne ćitape, podseća onoga o čemu će pričati, dočim Vajagić više obraća pažnju na upadice, srdačna ćaskanja, razbludni pogled duž paba i rekapitulaciju gradiva pređenog tokom vožnje automobilom. Dvojac Arbutina-Zukić mu u tome zdušno pomaže, forsirajući lokalnu dedinu rakiju i ki zmiče ‘ladno točeno pivo (a ne “Roman reku”, kako to neki zlobnici tvrde). Kada dođe trenutak da Bešić i Vajagić istrče na teren prvo veče festivala je već poodmaklo.

Bilo koja priča o Dejvidu Fosteru Volasu apriori je zanimljiva, a diskurs Bešića i Vajagića otvorio je mnogo zanimljivih perspektiva kroz razgovor o knjizi “Uzmimo jastoga i drugi eseji” i crtice iz veoma neobičnog i tragično okončanog života talentovanog američkog autora. Već pomenuti zli jezici su, potpune istine radi, kasnije tvrdili da je Vajagić bio malo “oklepio”, “ocoljio” i “sapisao”, pa ga je Bešić zasenio u svakom smislu (ovde dolazi pokret kojim se simulira brisanje poda). Kako god, nema smisla zamarati se teorijama rasparenih očiju i potkraćenog jezika, jer bi i one lako mogle da se uvrste u isti koš sa glavnom temom ovogodišnjeg festivala - istinom i postistinom. Vredi pomenuti da se P.Ž.V. kasnije, pred više (indiferentnih) svedoka, kleo da Volasa ima u malom prstu, pozivao A.B. na (sad tako izlišan) dvoboj citatima iz “Beskrajne lakrdije”, kumio Stojanovića da program o američkom geniju ponovi u subotu, na ravnopravnoj nozi, u idelanim (a ne klecavim) uslovima… Avaj! Što bi se reklo: “kasno đedo učkur odriješio”.
volasolozi

Citirajući arhetipskog Zemunca, dobri duh festivala Ljuba Živkov, na kraju svoga “Retrovizora” uživo, kojim je završeno prvo veče, svečano je otvorio festival. “Znači, open”, rekao je uvek odlični Ljuba i gromoglasni aplauz prolomio se pabom. Pre toga smo mogli čuti nekoliko veoma zanimljivih priča, a jedna od njih bilo je i saga o urnebesnom Ljubinom putešestviju prilikom dolaska u Leskovac, na kojem je od sveg srca zahvalio “Putevima Srbije”, detaljno nas upoznavši sa tim kako izgleda vožnja kada se skrene sa auto-puta i koliko se tačno sela u okolini Paraćina tom prilikom može uočiti. Nisu izostale ni pikanterije o nedoumicama koje izaziva kružni tok na ulasku u Leskovac, a saznali smo i zašto nam se Ljuba obratio u običnoj mornarskoj majici, a ne malo svečanijoj odeždi, koju je bio pripremio, ali zbog kašnjenja ne i odenuo.

ljuba

Na početku drugog dana preselili smo se, nakratko, u Leskovački kulturni centar, gde je održan okrugli sto na temu “Od istine do postistine”. O centralnoj temi festivala govorili su, osim domaćinā i lokalnih snaga (Saša Stojanović, Predrag Stanković i Biljana Mičić) još i Ivan Čolović i Petar Arbutina iz Beograda, Ružica Marjanović i Zoran Jeremić iz Užica, kao i još uvek pomalo samozatajni Predrag Ž. Vajagić (Bačka Palanka), rešen da - “spase čast, kad je već pojeo mast”.

okrugli sto

Povratak u Murphy’s Pub usledio je veoma brzo, već istog popodneva. Isprozivan da svuda daje jeziku na volju osim kada se nađe na bini, Predrag Ž. Vajagić ućutkao je svoje (dobronemarne) kritičare na promociji knjige “Paranojeva barka”. O knjizi je prvo govorio Petar Arbutina, izvršni direktor “Službenog glasnika” i urednik izdanja, a zatim su se mikrofona dohvatili autori knjige, raspričani Predrag Ž. Vajagić (ima kosu) i naočiti Branislav Zukić (nema cigaru). Ne zbog toga što dvojica pomenutih autora mrče ovaj prikaz, ali bila je to promocija posle koje su nage žene skakale na improvizovanu binu, curice po Širokoj Čaršiji vrištale, bronzani Toma popio jednu u njihovo zdravlje, a bake spremale lokalne specijalitete dvojici novopečenih najpoželjnijih (iako dobrano ženjenih) leskovačkih zetova. Kada su ova dvojica krenula sa idiomima, kalamburima, dosetkama i poštapalicama oduševljenje je dostiglo vrhunac i u Leskovcu više ništa nije bilo (č)isto (savet urednicima: ovaj pasus dobrano pročešljati i očistiti od mogućih nelogičnosti i preterivanja).

paranojeva barka

Izlet u svet litererno-satiričnih podjebavanja i pošalica okončan je narednom temom, ozbiljnom i ništa manje zanimljivom. O životu Stojana Stiva Tešića, rođenog Užičanina, dobitnika nagrade “Oskar” za scenario filma “Breaking Away” i tvorca kovanice “post-truth” govorio je, naravno, još jedan Užičanin, Zoran Jeremić, dok je o Tešićevom romanu “Karu” (Narodna biblioteka Užice, 2017) pričala Ružica Marjanović, profesorka književnosti iz Užica.

karu

Ovogodišnji Think Tank Town završen je predstavljanjem knjige “Slike i prilike” Ivana Čolovića, kojeg je Saša Stojanović nazvao “drugim dobrim duhom festivala” (pored Ljube Živkova, naravno). Uvek je zadovoljstvo i privilegija slušati staložene i mudre rečenice profesora Čolovića - tako je bilo i ove godine u Leskovcu. Uvaženi gost iz Beograda je i zatvorio festival, a domaćini su već najavili naredni, 13. po redu, sledeće godine, na istom mestu.

u društvu profesora

Na kraju, evo i odgovora na nekoliko pitanja postavljenih još u prvom pasusu:

Da li će atmosfera sve vreme biti ovako dobra? Ne, nije bila tako dobra, nego je, kako je festival odmicao, postajala sve bolja i bolja. O tradicionalnom leskovačkom gostoprimstvu ne ispredaju se uzalud onoliki urbani mitovi, a i gosti su, bar oni iz Vojvodine, hoćni i sposobni udovoljiti svim gastronomsko-tekućim izazovima.

Hoćemo li opravdati očekivanja naših sjajnih domaćina? Ovde bismo, na ogromno iznenađenje čitaočevo, koji nas je u prethodnom delu teksta upoznao kao skromne i odmerene, odgovorili sa: da, hoćemo, i jesmo!

Šalu na stranu, bilo je ogromno zadovoljstvo učestvovati na jednom ovako dobro organizovanom festivalu i razmenjivati verbalne kanonade i duhovnu bojevu municiju sa ljudima za koje imamo samo afirmativne reči i ogromno poštovanje. Dakle, Miloše, i svi ostali, da ponovimo:

Dogodine u Leskovcu!

Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3165370
ETNA