Godina

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Loše Najbolje 
Autor Budimir Puzić
16. 12. 2017.


faraway


Godina. Dok ne prođe, čini vam se da je tu, negde iza ćoška. Kod komšije, lekara, u prodavnici… Sećate se šta je bilo pre godinu dana, gde ste tada bili, da li ste bili zajedno. Posmatrate predmete oko sebe i pitate se da li su i prošle godine bili tu, da li ima neke nove čaše, knjige, olovke... S vremena na vreme osetite grižu savesti jer ste u nekom jedru ćelije osetili olakšanje kada se sve završilo.

Svesni ste da je kraj, ali brod koji pučina guta još uvek vidite na horizontu. Jačim dvogledom možete da vidite šta je na njemu i nadate se...

Kada godina prođe, odjednom počnete da osećate ništa. Niste bez emocija, prosto osećate ništa. Bukvalno preko noći. Kao što leto odjednom prođe. Lišće u trenu požuti, paradajz izgubi ukus... Više ne pokušavate da se setite događaja, razmišljate o sitnicama, detaljima koji su vam možda promakli. Uhvatite sebe da počinjete da zaboravljate lik. Krijući se od sebe retko pogledate slike.

Ponekada ćete, kada vam tako dođe, da otključate tu samo vašu škrinju i zavirite u nju. Videćete da je na zidu još uvek tu ikona Svetog Aranđela. Na stočiću je papirić sa brojem telefona nekog Radeta koji prodaje drva. Zima je nailazila prošle godine.

U uglu ormarića je činija sa slatkom od dunja, pored nje neotpakovana kesa kafe. Učiniće vam se na trenutak kao da nešto pucketa. Možda miš koji je našao ispod kreveta neki božićni orah? Možda u preklopljenim Mihailovićevim Tikvama Ljuba upravo bije Apaša, pa sve puca.

Zapisani brojevi lotoa, dezodorans, papirne maramice, kese sa sitnim drvima spremnim za potpalu...

Kao što ste tiho otvorili vašu škrinju i ušli u nju, tako ćete još tiše da se iskradete iz nje. Nemojte da se bojite da ćete zaboraviti da je zaključate jer ćete uvek da se vratite da proverite. Dva puta, kao nekada.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3195169
ETNA