Tebe pojem

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić
19. 11. 2017.



ulizica

Predsedniče, naša diko,

K’o babajko ti nas paziš

Ništa sam ti ja i niko,

Ljubim zemlju kojom gaziš.



Hvala nebu što ti dade

Šiljati trozubac vlasti,

Pa ti vodiš stare, mlade

Ka blaženstvu i ka časti.



Kad govoriš, srce kliče,

Ponos puca u grudima,

Gde god staneš, nada niče

Svetitelj si međ’ ljudima.



Dok prosipaš obećanja,

Narod plače od radosti

Kad ti zboriš, budan sanja

Slepac vidi, gladan posti.


Sve fabrike pokrenuo

obećao posla, hleba

ka svetlu nas okrenuo

Samo reci šta ti treba?



Hoćeš krvi ispod vrata?

Ili našu vernost smelu?

Da l’ bi, možda, malo rata?

Ili išteš dušu celu?



Pre petlova ti se budiš,

Pa radiš do sitnih sati,

Vrednog hvališ, lenjog kudiš,

Blago onom ko te prati.



Siromahu oči gladne,

Svako kraj sa krajem krpi,

Kajmak neka tajkun skida,

A golja će da se strpi.



I neka se teško živi

kroz patnju se volja jača

ceo svet se nama divi:

nema hleba, daj kolača.



S trona svuci stare snage

Što glasaču pamet mute

Primi ljude stručne, drage

Da ti ljube časne skute.



Starletama doktorate,

Nepismenim nameštenja

Vratiće ti to na rate

Ne živi se od poštenja.



"Ko god krade, taj i ima",

To načelo nek se drži

predsedničku milost prima

Samo onaj ko zasluži.



I u sve se baš razumeš:

Čast i ponos raje muku

u bescenje dati umeš,

a u vatru - tuđu ruku.



Ako treba, u boj skočiš

na izroda uvek prvi.

Za slobodu hrabro točiš

junačke, al' tuđe krvi.



Nije bilo bolje vlasti,

Nit’će biti, niti može

Kada nema šta ukrasti,

Zaguliće ispod kože.



Ti u hodu ustav kršiš,

Skupština ti ni do pasa,

Svi ministri, sve sudije

Pretrnu od tvoga glasa.



Kud se deneš, gost si dragi,

U čelo te stola meću,

Otkud mi to, bože blagi

Zaslužismo takvu sreću?



Dok ja ovu odu sričem,

Drugom brvno posred oka,

Sprži ognjem, zvizni bičem,

Nek nauči reda, stoka.



Kome nisi ti po volji,

Kofer neka odmah sprema:

Idi, traži život bolji

Tuđe nebo sunca nema.



Što ostane verno tebi,

Niti sumnja, niti zvoca,

Skupio nas takve ne bi

Sa konopca i sa koca.



Služiću ti dokle trajem,

Srce ne zna šta je dosta,

Tebi, vođo, život dajem,

Sve mi uze, još to osta





pesma je osvojila I mesto na Konkursu za udvoričku poeziju, 7. oktobra 2017. godine, a uz nju objavljujemo i pozdravni govor laureata:

Poštovani i uniženi gosti, vredna pozadino svakog prevrata, dragi svešteni starci, diplomate i zamlate, radni ljudi i malograđani,

Dve se u meni pobiše sile: čast što sam svojom stihovankom razgalio podrepaška srca i žal što nas večeras, u ovom v(l)ažnom ulizičkom času kad grme trube jerikonjske i pucaju bubne i zubne opne - kilometri dele.

Udvorištvo možda nije zanat najstariji, ali je najvitalniji, svaki dan drugi, a večito isti. Dobar uvlakač prvi će i u vatru, i u vodu, i na sva ostala ne baš prijatna mesta ne časeći da duboko uroni u kal prolaznog sveta tražeći grumen nade i dostojanstva.

Ali, dosta smo spavali, bili pribijani uz egzistencijalnu tarabu, penjali se pod konopac i povodac. Podignimo česnicu otpora, pogledajmo istini u podočnjake. Naša odlučnost jasan je znak da je pobeda blizu, mada je i poraz sasvim izvestan. Zbijmo se, ubitačni kao osvetničko đule, dignimo čelo, uvucimo se smelo, a ko ima nek stisne i zube!

Nema više čekanja, oklevanja, skrivanja ispod ženskih suknji! Krenimo bodro napred, rušimo barikade, dignimo buržuje iz njihovih toplih džakuzija, ušuljajmo im se sa prave strane.

Velika poltronska loža nikad nije bila jača, ali ni privlačnija za more šarlatana i ulizica bez lica i identiteta. Pozivam zato, sa ovog najvišeg mesta, sve iskrene uvlakačke radnike da nam se pridruže gde god izvirimo i slobodno krenu za nama, a mi se prisežemo da nikada cilj nećemo omašiti za više od 180 stepeni.

Drago nam je što vidimo da su na ovaj Nagazimestan došli i dobauljali gosti, autori, diplomatski hard-kor, rečju – prijatelji dobre književnosti i kapljice koji su u nama prepoznali (i prilično se prevarili) dobre ljude.

Pogurajmo mazgu napretka, ukradimo joj šargarepu ispred gubice, prelomimo nad glavom štapin obmane. Stupajte svi kao jedan, pogledajte opasnosti u oči, na kraju tamnog tunela potkopaćemo lagum do svetog grala vr’ovnog smisla.

Ko preživi, poricaće!

Ko nije danas s nama, taj je zauvek protiv sebe!

Budućnost nam pripada … makar bila i mamurna!

Drugovi, i domaćice, pozdravljam vas uz borbeni poklič:

No poseran!

Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2711843
ETNA