4 godišnja doba

Vrednovanje: ONONONONON / 11
Loše Najbolje 
Autor Željko Građin
16. 08. 2017.



4 seasons


JESEN, у шаци пршти обалу листа

воде доноси  кестен усана влажних

боца очију поређаних у сан, блиста

купатило леђа стакло вагона важних.

Заборавио сам додир прага, колена

капи који ветром хита. Победити желим

реку чежње грлица. Све јесте малена

папрат југа. Вино је креч метала у белим

прстима спаса прозора звона одлазиш

уједима јутра. Ватра носи процес дуге

четке трава. Питања? Где се налазиш?

Куда одоше хладни додири грања пруге?

Подигао се лед ока потонувши криком

крова лечења луном, задовољан сликом.

jesen




II

zIMA, češalj peska plača  mraka

modernim ulicama,  skinutim

nabujalim usnama vreline koraka

pronađenog stiska kuršuma  obrnutim

položajima lakta vozova talasa

nestaju iz oka pažljivo resko kruto.

Nadojen prošlošću krvi, oblakom kasa.

sladak  trenutak oka u koji sve nasuto

jeste jedna pesma koja se unosi!

Pravac plime plama pluta belim

baladama krova. Tad ostaje u kosi

stiropor mača naglih pokreta i celim

lutanjima jutra zamrzlih ptica poete,

šansona trgova u snegu, zidom reka lete!

zima





III

PROLEĆE, sečivo utrobe slasti

kriški, breskvinih ramova zlata.

Platno neba u podnožju strasti

cveta snažan miris zelenog i blata

ćuti do praska praskozorja u šaci

plesa vulkana oka. Kamen žudi

strunama sećanja koji će da baci

potok spasa. I sve kada se probudi

i do|e i krikne postojanje, moliću

se kartonskoj kutiji na voću prestolu.

Da nisam u svemu tome kad sve proliću

nečujan i tih, mravljeg puta. Tad stolu

punog svega, podaću svoje prste da budu

stalno. Uživaću želeći samo svoju igru ludu!.


proleće





IV

ЛЕТО, ловац шапата напрснућа

пластичних чаша. Наилази укус скаја

топлим раменима јагода сванућа

дотакнувши поглед сенке мача. А маја

нема, да подрива асфалт млека у грлици

језера пламена, у ноћи. Тад трава

корача у борбу ока, да у тој прилици

пронађе влажну површину сна која је плава!

Ликови грла шкољки мешају се у звуку

сунца. Осмех кише налазим у руци буке

нагог тротоара, док последње капи туку

ритам слепљене косе. Вичем: ватра је дан

који ме проси! Потрошен заувек силазим у луку

лишћа од пене зуба олука што лети у тулипан.




leto

Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2602803
ETNA