Hiljadu!

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Loše Najbolje 
Autor Predrag Ž. Vajagić, Branislav Zukić
14. 03. 2017.


1k

Pesnik bi rekao „kao da je bilo nekad“ , a ima tome već skoro 15 Bajrama, 7 Božića, (ovan-)devetak parlamentarnih i predsedničkih izbora, dva svetska prvenstva u fudbalu (lišena loptaške čarolije balkanskih Brazilaca), nekoliko kontroverznih Nobelovih nagrada i nekolicina nesumnjivo zasluženih.

Dirali smo i bili dirani, ustajali samo da bi lakše pali, snebivali se i kočoperili, pisali i okapavali nad nenapisanim. Brojali smo goste i izvirivali da vidimo ima li ih još. Krpili smo i snalazili se, verujući da „sve može da se nabudži“.

Dočekali smo i željno kroz ušesa propustili čarobne akorde muzičkih velikana, budili posetioce na promocijama svojih knjiga i spavali na tuđim. Putovali smo, družbančili, bavili se uredničkim lomljenjem sopstvenih prstiju (i sitnih kostiju), u legat potonjim naraštajima ostavili džakče ispušenih cigareta i baržicu potamanjenog piva.

Od dana kada je internet sajt „Marginalac“ silovito (opreznim i sitnim koracima Nikole Poplašena) zakoračio u svet interneta prošlo je već više od sedam godina. Za to vreme, dogodilo se ono što je naš sada već odlazeći predsednik, erudita i naučni radnik svetskog glasa, lepo sažeo u rečenici „poraslo dete, osamostalilo se“. Za tih sedam godina, rečnikom još jednog našeg pelikana, zabeleženi su „najbolji rezultati u istoriji“ i osvojena tekovina da „nikada više ambasade“ (i veleposranstva)  neće odlučivati o sadržaju objavljenom na portalu.

Osvojene su nove dimenzije slobode, a među njima i ona najprimamljivija – sloboda da se ništa ne objavljuje po nedelju dana! Atestirana je, višekratno, tananost živca u četvorokutnjaku: umetnički direktor – cenzor - blagajnik – kreativni glodur; nekolika šuketanja umalo se nisu  pretvorila u šaketanja, dok je neočekivano, a zasluženo materijalno blagosranje konstantno bacalo u dekadenciju otuđenu vrhušku portala.

Razdor ove vrste bio je naročito težak, jer se sukobi na relacijama rukovodilac – neposredni izvršilac i šef-podređeni prečesto odigravaju unutar (doduše – poveće) glave jednog čoveka, pa cela situacija naginje ka stihovanci Vaska Pope:

A onaj se igra svojom glavom
Hitne je u vazduh
I dočeka na kažiprst
Ili je uopšte ne dočeka

Uprkos pobrojanim poteškoćama, koje bi obeshrabrile ogromne horde ljudi, ali ne i nas, neustrašive, beskompromisne i nadasve skromne viteze pisane reči, sajt je napredovao, rascvetavao se i puštao korenje diljem „regiona“ po kom se govori, piše, voli i prezire srpskohrvatskim (volj’ti i obrnuto) jezikom.

Broj autora, kojima smo beskrajno zavidni, nismo uspeli tačno prebrojati (da jesmo, bila bi to prva uspešna operacija takve vrste na otvorenoj jednačini i ogromna senzacija), ali smo sigurni da ih ima više od trideset, a manje od sto osamdeset tri. Tačan broj tekstova, pak, lako je dostupan jer ga računa softver, a ne tunjavi zgubidanski um školovan po kantinama Filozofskih fakulteta.

Ovaj koji je pred vama, tu vam čvrsti stojimo, jubilarni je hiljaditi tekst!

Pisalo se, na ovim stranicama, između ostalog o: ljubavi, mržnji, stoki sitnog zuba, hipsterima s Uba, nostalgiji, zavisti, strahu, šećeru u prahu, egzaltaciji, ostipaciji, fiskulturi, nomenklaturi, hedonizmu, gastronomiji, intimnoj anatomiji, alkoholu, duvanu, seksu, Titovom Reksu, rokenrolu, lakim drogama i  danskim dogama, alkoholu, pobratimstvu lica i Semiru, usrdnosti, licemerju, gnevu, nemoći, strahu, rokenrolu i fizičkom bolu, lakim drogama i damama sa tankim nogama, udvorištvu, besudbinstvu izbezumljenosti, sreći, slutnjama, seksu, ostrašćenosti, THC-u, podjarmljenosti, bahatvštini, sitničavosti...

Pisalo se u stihu i prozi, oglašavalo dugim tekstovima ili (d)efektnim crticama, obznanjivale male tajne i skrivene, velike istine. Na svemu tome neizmerno blagodarimo autorima koji su pristali da im se tekstovi na štrik šire i kače bez nadoknade, kao i čitaocima koji su kroz sve ove godine odoleli porivu da isti taj štrik, ugnjavljeni, okače sebi oko vrata.

U nadi da će nas, sve zajedno,  zdravlje, energija i dobra volja  služiti još dugo, ovaj sjajan jubilej obeležićemo na jedini ispravan način, tradicionalnim borbenim pokličem (popularnim, doduše, i među prijateljicama noći i rijaliti kamera):

- Do dvehiljaditog!

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2674282
ETNA