Početna stranica arrow Deset deka šmeka arrow Ptica preletačica (uhlebus posvakucenus)

Ptica preletačica (uhlebus posvakucenus)

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
18. 01. 2017.

AF


Endemska vrsta  dvonožnih čas kičmenjaka čas beskičmenjaka, karakteristična po odsustvu šupljih kostiju i perja, ali i fascinantnoj sposobnosti promene okruženja u naročito osetljivim i prelomnim momentima. Ta promena obavlja se kompleksnim procesom, najčešće u nekoliko faza - počinje blagim  distanciranjem u odnosu na aktuelno jato (dok je ono još na okupu, ali sa primetnim znacima osipanja i slabljenja),  nastavlja se fingiranim ili istinskim sukobom sa jezgrom jata, obično predvođenim  nekolikim  poslednjim
jastrebovima, a okončava se zauzimanjem neke od značajnijih pozicija unutar novog, u svakom smislu toplijeg, sigurnijeg i superiornijeg jata. Osim po odsustvu šupljih kostiju i perja, ptice preletačice nadaleko su čuvene i po izostanku obrisa bilo kakvih etičkih, moralnih ili  digestivnih normi, te im nisu poznati problemi mučnine i  nagona za povraćanjem, niti postoji opasnost da se zasite u bilo kom smislu.


Uhlebus posvakucenus,
kao i mnogi   njegovi  dalji rođaci  klase Aves, ima biloški ugrađen kompas, pred čijom savršenošću naučnici već decenijama nemoćno odmahuju glavom, očajnički pokušavajući da naprave repliku  nepogrešive mašine. Ipak, za razliku od klasičnih ptica-selica , koje znaju kuda leteti zahvaljujući umeću praćenja Zemljinih magnetnih polova, ptice preletačice ne traže sever, već ih neobično snažno privlači vlastodrščev rever. Nauka do danas nije odgonetnula kako ptice-preletačice razlikuju  običan rever od revera na sakou moćnog i politički bitnog  pojedinca, naročito u smutnim postizbornim vremenima, kada nikome (sem pticama-preletačicama) nije jasno na čiju će stranu prevagnuti tas privilegijetina  i sinekurčina. Najszastupljenija  teorija, za sada,  polazi od pretpostavke da, slično psima, koji nanjuše čovekov strah, ptice-preletačice imaju sposobnost veoma ranog detektovanja simptoma moći - bahatosti u povoju, siline, samo(za)dovoljnosti, arogancije, a u težim slučajevima čak i erekcije.


Ptica preletačica je fenomen specifičan samo za određene sredine, ponajviše na Balkanu, ali je geografska izolovanost samo jedan od faktora nastanka narečene endemske vrste. Mnogo jače od geografskih, na dugo  trajanje  i nesmetan razvoj uhlebusa posvakucenusa na našim prostorima deluju sociološke, pa čak i filozofske okolnosti. Dok god većina pripadnika jednog društva pojavu političkog preletanja vidi kao donekle ili sasvim prihvatljivu, pravdajući to razlozima koji nisu ništa drugo do odstupnica za sopstveni pokušaj u bližoj ili daljoj budućnosti, ne može se očekivati iskorenjivanje ptica-preletačica, poznatih i po tome što svojim postojanjem i delovanjem razaraju ono malo  preostale zdrave srži svakoga društva. Na filozofskoj ravni poenta je možda i očiglednija - nesumnjivo  postojanje svesti o tome da su ptice-preletačice karcinom svakog društva koje teži uređenosti, još uvek ne znači ništa  bez sledećeg, sa pozicija logike toliko očiglednog poteza - neophodnih koraka da do tako pogubnih trendova ne dođe. Do tih koraka  nikada ne dolazi jer su,  epistemiološki gledano, građani preplavljeni  skepticizmom, koji je, pak,  najbolji  saveznik dugom i bezbednom opstanku ptica  preletačica, tog vezivnog tkiva svake neuređene  i uplašene ljudske zajednice.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2562517
ETNA