Početna stranica arrow Ritern arrow Kako znati kada stati?

Kako znati kada stati?

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
16. 12. 2016.

NR WC

Od primanja za glavu svaki put kada bi čuo tvrdnju “dobro je govorio moj pokojni ćaća” autor ovog pamfletčića  se, brže nego što je ikada mogao pretpostaviti, našao  u situaciju da se pozove na identičnu,  izlizanu floskulu. Mudrost roditelja mojego dala se izraziti  veoma preciznom rečenicom, a tiče se umeća u procenjivanja momenta koji je idealan za završetak obroka. “Moraš stati kad je najslađe”, govorio je moj pokojni ćaća, nemački disciplinovano se, celoga života, pridržavajući proklamovanog načela, što je za posledicu imalo veoma dobru liniju, čak i u godinama poodmaklog sredovečja (slično bi bilo i u starosti, da ju je dočekao). Sa druge strane, pravilo koje je savršeno funkcionisalo u prevenciji pukog blagoutrobija naprasno bi, u nekim situacijama, zakazalo kada bi došao red na njegovu primenu u konzumaciji alkoholnih pića ili proizvoda duvanske industrije. Ta činjenica govori samo da je ćaća u mene, Gospodin mu dao rajsku nastambu, bio ćovek od krvi i mesa, podložan vrlinama i porocima, kao i dobrim i lošim procenama.

I ne samo on, svi smo mi, kao što znamo, takvi. Posezanje za tim primerom zgodno je iz nekoliko razloga , koji se, na svom ishodištu, uvek svode na (ne)mogućnost objektivnog sagledavanja situacije i rešenost da se neka ideja (zamisao, plan)  realizuje, preprekama, iskušenjima i  potešloćama uprkos. Da ne bismo otišli previše u detalje, za potrebe ovog uratka zadržaćemo se u oblasti vrhunskog sporta. Inspiracija, naravno, dolazi direktno od onog nemačkog vozača finskog porekla, što je nedavno, osvojivši  prvu titulu svetskog šampiona, šokirao sportske krugove saopštenjem da mu je, kao babi Atifu, dosta,  i da odlazi. Za razliku od junaka  monologa pred pesmu  “Zenica blues” , ovaj nemački vozač nema se nameru vraćati, čak i “ako mu bude ćeif”.


Niko Rozberg je dosta dugo, zlobnici bi rekli tokom cele karijere, bio vozač iz senke, čovek za eventualna iznenađenja. Njegov nesumnjivi potencijal, do 2016. godine, nikada nije u potpunosti realizovan. Da bi neko bio šampion, znamo to odlično, nije dovoljno samo da bude obdaren venserijskim veštinama. Neophodna je učinkovita harmonija, čiji se motor, kao i u gotovo svim  životnim oblastima, nalazi u mozgu. Kazano prostijim rečnikom - nećeš biti najbolji sve dok i sam u to ne poveruješ. Niko Rozberg je, prelaskom u novoformiranu ekipu “Mercedesa”, pre 6 godina, doneo najbolju moguću odluku, posmatrano iz pozicije stvaranja preduslova za osvajanje šampionske titule. Ko mu je tamo bio timski kolega? U prve tri sezone - Mihael Šumaher. Dobro, Šumi je možda bio na zalasku karirere, daleko od svog zenita, ali to ne umanjuje činjenicu da je Rozberg bio uspešniji. Nakon toga, stiže novi, još veći izazov - za timskog kolegu Rozberg 2013. godine dobija verovatno najbržeg vozača današnjice, Luisa Hamiltona. Prve godine “Mercedes” ne uspeva da parira “Red bulu” i “Ferariju” , ali već naredne, Luis i Niko  u rukama imaju superioran bolid i sezonu završavaju kao prvi i drugi u generalnom plasmanu. Ista stvar se dešava i naredne, 2015. godine (1. Hamilton,  2 Rozberg), pa se sve glasnije čuju sumnje u Rozbergovu sposobnost da izdrži veliki pritisak i bude najbolji u trenucima kada je to najneophodnije. Simpatije navijača su nepodeljeno na Luisovoj strani, pa Rozberg u 2016. godinu ulazi sa nevelikim šansama da najzad pobedi klupskog kolegu i postane svetski šampion. Nakon silovitog starta (4 pobede u  prve 4 trke) pritisak na Rozberga ponovo raste. Pokazavši da je izvukao pouke iz prethodnih sezona, Niko daje izjavu kojom znatno relaksira atmosferu i ponovo privlači simpatije navijača. Prazfrazirajmo - ako je Lester uspeo da se dokopa šampionske titule u najjačoj fudbalskoj ligi na svetu, zašto to ne bi uspelo i meni u formuli 1, rezonuje Rozberg. I zaista, korak po korak, uz do sada neviđenu konzistentnost, Rozberg u svome naumu uspeva. Svega nekoliko dana po ostvarenju najvećeg profesionalnog cilja, on povlači potez koji je podelio javnost - neki ga smatraju nepromišljenim, čak i kukavičkim, dok drugi veruju  da je on samo logična posledica u porcesu otkrivanja i realizacije onog cool Rozberga, koji je sve vreme bio pred nama, ali smo ga gledali drugačijim očima.


Otišavši u danima zaslužene slave, Niko Rozberg je istovremeno olakšao proces delimičnog razotkrivanja dojučerašnjeg klupskog kolege. Hamiltonove izjave date na pres konferenciji kojoj je prisustvovao i Danijel Rikardo u najmanju su ruku čudne. Uz višak zlobe, mogle bi se nazvati i arogantnim, neprimerenim, čak i bezobraznim. “Takmičimo se 18 godina i tek sada je prvi put uspeo da me pobedi” rečenica je koja više priliči besnome balavcu što upravo trči kući sa loptom, onemogućivši svojim drugovima da nastave sa partijom fudbala, samo zbog toga što je ekipa vlasnika baluna na pragu poraza.  Vidno odsustvo pristojnosti, poštovanja protivnika i fer-pleja uočljivo je  u Lusiovom nastupu, a još više bode oči kada se uporedi sa ponašanjem drugog učesnika konferencije, Danijela Rikarda, čoveka kojeg  u formuli 1 vole, između ostalog i zbog osmeha, pristojsnosti i ogromnog poštovanja za protivnike.

Na šta bi, iz bliske ili dalje prošlosti, mogao ličiti  potez Rozberga? Možda   poređenje nije sasvim tačno, ali se zajedničke crte mogu povući sa onom  čuvenom rečenicom  Gorana Ivaniševića posle osvajanja Vimbldona 2001. godine. Ivaniševićev životni san je ostvaren  i postavljalo se najlogičnije moguće pitanje “šta sad”. “Šta šta ”, odgovorio je Goran, “osvojia san ga i sad me boli kurac, mogu više nikad ne uzet reket u ruke”. Rozbergov potez, iskazan manje eksplicitnim rečnikom, izgleda baš tako - uspeo je u onome čemu je težio celoga života  i , što se njega tiče, ne mora više nikada sesti u bolid formule 1. Ne samo da ne mora, nego, bogme - i neće! Popeo se, kako je rekao, na svoju planinu i sada je na vrhuncu. Mogao bi voziti još 6-7 sezona, osvojiti titulu ili dve, namlatiti novaca toliko da obezbedi praumuke, ali...Niko Rozberg je odlučio da uživa u trenutku, posveti se porodici i odluku o tome čime će se u budućnosti baviti ostavi za naredne dane i nedelje. Šta god odabrao, čime god se bavio, ostaće trajno zabeleženo da je karijeru okončao u velikom stilu, kao šampion sveta, povukavši pri tome neobičan, šmekerski potez. Potez koji će biti tumačen još dugo, na različite načine, iz svih mogućih uglova. Autoru ovih redova, logično, čim je pročitao  vest o povlačenju , nametnula se neizbežna paralela sa onim što je govorio njegov pokojni ćaća i kao da je na trenutak čuo ocov zadovoljni glas : “vidiš, Konjoslave, jesam li ti celog života govorio da treba stati kad je najslađe”.


Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2634603
ETNA