Početna stranica arrow Taze sa ražnja arrow Uspavanka za Gordanu P.

Uspavanka za Gordanu P.

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Loše Najbolje 
Autor Budimir Puzić
14. 12. 2016.

sveća

Devojčica je imala jedva preko deset godina kada je izgubila majku. Bila je seoska učiteljica, svi su je voleli. Kažu da je u svakoj kući, cele noći, gorela lampa kada je umrla, da gospođa  Babović  lakše  nađe put do neba, govorili su.

Mnogo godina kasnije ćutim pred devojčicom. Ćutim dok odugovlačim da joj kažem rezultate  biopsije i ostalih analiza. Svako ima pravo da provede još jedan trenutak kao zdrav čovek. Da popije kafu, pročita novine...

Prezumpcija zdravlja... Bedno...

Dok lagano nestaje pokušavam da se setim kada sam poslednji put shvatio da je to ona, pokušavam da se setim kada je ona poslednji put shvatila da sam to ja. Pokušavam da zaboravim te oči koje se boje, te oči koje sve oko sebe poslednji put gledaju i čine da sve to prošlost postaje.

Kažu da kraj ne postoji, da je to novi početak.

Lažu. Lažu zato što na hiljadu postavljenih pitanja imaju samo jedan odgovor.

Lažu zato što na svako njihovo pitanje ima hiljadu odgovora.

Gde je istina?

U izbledelom izdanju “Čarobnog brega” iz pedeset i neke koje nismo stavili pored nje da odnese mom ocu. Nemački Dostojevski, govorio je.

Gde je istina?

U njenoj piti od višanja čiji ukus mi stalno odzvanja u ustima.

Gde je istina?

Ja svoju odavno više ne tražim.

Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471825
ETNA