Nulti alhemičar

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
19. 10. 2016.


chuck berry

Ovih dana (18. oktobra, tačnije) devedeseti rođendan proslavio je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih rokenrol muzičara ikada, neponovljivi i jedinstveni Čak Beri (Chuck Berry). Njemu u čast, uz minimalne intervencije,  ponavljamo tekst napisan i objavljen pre 6 godina. Srećan rođendan, majstore!


.        .        .        .        .        .        .


Tokom pustolovnog i uzbudljivog života mnogo puta je dolazio u sukob sa zakonom. Počeo je kao sitni lopov, držeći u rukama novac zarađen obijanjem automobila. Kasnije je odgovarao zbog utaje poreza, pa čak i zaglavio tri godine zatvora zbog zapošljavanja (i ne samo toga) maloletne prostitutke u baru čiji je bio vlasnik. Pričalo se da ima čitav mali harem žena, i libido veličine Jupiterovih satelita. Muzikom je počeo da se bavi relativno kasno, ali je već prvim snimcima zauvek promenio svet gitarskih rifova. Važi za najuticajneg gitaristu svih vremena, i teško da ćemo pronaći bilo kog značajnijeg rokera koji ga neće navesti kao jednog od najvećih sviračkih uzora. Osamnaestog oktobra 2016. godine, u debeloj  senci Dilanovog "Nobela",  napunio je, u zdravlju i veselju, ravno devedeset godina . Možda je slavio tako što je oko rođendanske torte kružio svojim legendarnim pačjim hodom, ali je mnogobrojne poklonike obradovao neverovatnom većšu da za narednu godinu sprema - novi album!

Neki od najboljih gitarista u istoriji popularne muzike nisu, nažalost, u stanju da daju bilo kakve izjave (mrtva usta ne govore). Da jesu, verovatno bi se složili sa većinom svojih kolega koji i dalje razdragano udišu kiseonik diljem planete Zemlje, a slove za autoritete u oblasti prčkanja po zategnutim žicama. Rekli bi da je dan koji je zauvek promenio njihov svet bio 21. maj 1955. godine. U jedan studio u Čikagu ušetao je tada dvadesetdevetogodišnji momak, pažljivo pričvrstio gitaru, naštimao je i odsvirao početne taktove pesme „ Maybellene“. U magazinu „Rolling Stone“ o ovoj pesmi je objavljena jedna veoma zanimljiva rečenica. Ona je možda pomalo bombastična i smišljena sa namerom da izazove snažan efekat, ali nije netačna. Reći da rokenrol gitara počinje baš tu, sa prvim taktovima pesme „Maybellene“, isto je što i ustvrditi da je more slano, pivo gorko ili ćevapi kod Riza, u starom Baru, neponovljivi. Dublja razmišljanja u tom smeru dovela bi nas do još jedne istine. Jasno je da ne postoji osoba za koju se može reći da je „izmislila“ ili stvorila rokenrol. Da je bar kao u nauci, gde se sa velikom pouzdanošću može konstatovati ko je napravio parnu mašinu, motor sa unutrašnjim sagorevanjem ili prvi avion. Rokenrol je komplikovan konglomerat raznih stilova i pravaca, na čijem je rađanju (često to ne znajući) radilo mnoštvo ljudi, pa je nemoguće izdvajati imena ili neke konkretne datume. Ipak, pojedinačna figura za koju se, bez ogrešenja duše, može reći da je najbliže tom nultom alhemičaru, jeste baš Čak Beri. On je bio čarobnjak koji je delove raštrkane slagalice uklopio na način do tada neviđen, ili, bolje rečeno - nečuven

Košarkaše krene šut, Srbe inflacija, sirotinju nesreća, a mlađani Čak je, u drugoj polovini pedesetih godina, zaređao zastrašujući  niz danas antologijskih pesama. „Maybellene“ je bila samo uvod, snažna injekcija čistog rokenrola, sa svrhom da korisnika povuče  u pakao u kojem je zagarantovano samo besomučno okretanje vinila. Usledilo je intravenozno uživanje, nemoćnim jedinkama više nije bilo spasa, pa su standardi poput "Thirty days", „Roll Over Beethoven" (valjda je to onaj omiljeni Palmin muzičar), "Too Much Monkey Business" i "Brown Eyed Handsome Man" samo zacementirali novoustanovljenu ovisnost o izluđujućim Berijevim rifovima. Pre nego ga je spakovalo u zatvor, da na miru razmišlja o tome koliko je (ili nije) kriv, Čak je pred svet izneo tri pesme kojima je sebi obezbedio mesto u svim relevantnim tekstovima o korenima rokenrola. Prvo se, 1957. godine, pojavljuje kratko i jasno naslovljena „Rock'n'roll music“, a za njom, godinu dana kasnije „Sweet little sixteen“ (ova mu umalo ne dođe glave) i, najzad, „ Johnny B. Good“. Uvodni rifovi za poslednju u nizu toliko su poznati da je bez problema mogu svrstati u pesme sa najprepoznatljivijim počecima (poput „Smoke on the water“ ili „Walk this way“, da pomenemo samo neke) za čije identifikovanje nam je potrebno manje od dve sekunde. Ogromna popularnost, novac i sve što uz to ide dočekali su Berija nespremnog. Krajem 1959. godine uhapšen je pod nerazjašnjenim okolnostima u vezi sa   četrnaestogodišnjom devojčicom koja je, da zlo bude veće, bila zaposlena u klubu čiji je bio vlasnik. Zapale su ga optužbe po zloglasnom „Mann act“ zakonu, koji je sankcionisao prostituciju, nemoral i trgovinu ljudima. Prvobitno je osuđen na pet godina zatvora, ali je kazna, posle žalbe, u ponovljenom postupku smanjena na tri godine. Posle još jedne žalbe, koja je odbijena, Beri je odslužio godinu i po dana, od februara 1962. do oktobra 1963. godine (iz zatvora je izašao baš negde oko svog trideset sedmog rođendana). Kada se oslobodio prugastog odela, svet je već uveliko doživeo još jednu revolucionarnu promenu - britanska invazija je snažno uzdrmala temelje muzičke industrije, uspostavljajući nova pravila.

Srećom po Berija, momci iz Liverpula su intenzivno slušali njegovu muziku i uvek ga isticali kao osobu koja je gotovo sudbinski uticala na njih. I Bitlsi i Stonsi obrađuju Berijeve standarde. Prvi ozbiljniji posao po skidanju bukagija Čak krsti sugestivnim imenom - „St. Louis to Liverpool“. Na odličnom albumu nalaze se još neke od njegovih nezaboravnih pesama - "No Particular Place To Go", "Promised Land" i "You Never Can Tell" . Poslednju od pobrojanih tri decenije kasnije oživeo je reditelj kojem mnogi muzičari duguju zahvalnost za iznenadni povratak u središte muzičke pažnje - Kventin Tarantino. Antologijska scena u kojoj Mia Volas i Vinsent Vega probaju milkšejk od 5 dolara (služi ih Badi Holi, u izvođenju sjajnog Stiva Bušemija) predstavlja direktan omaž junacima pedesetih i šezdesetih godina. Akteri neobavezno razgovaraju, dama odlazi do toaleta da napuderiše nos („I said goddamn! Goddamn...goddamn!“), vraća se, i posle nekog vremena se prijavljuje za takmičenje u plesu. Mia se penje na binu i izuva , isto čini i Vinsent, nastupa kratak period tišine i muzika kreće. Stari dobri Čak, uz kojeg Džontra izvodi onaj svoj pokret kažiprstom i srednjim prstom, dokazavši da u njegovim bedrima i dalje ima dosta vatre, a Uma roni, stavlja ruke na kukove i čini sve one neobične kretnje koje su im pomogle da se kući vrate sa peharom namenjenim pobedniku.

Tarantino je samo jedan od umetnika koji su osetili potrebu da se zahvale Čaku - učinio je to na svoj način, stvaranjem snažnih slika koje će ostati trajno ubeležene u istoriji filma. Neki drugi stvaraoci nisu bili toliko suptilni. Kit Ričards, poznat po tome da ne štedi druge, ali ni sebe, prostodušno je rekao da ne postoji akord koji je Čak Beri odsvirao a da ga on nije pokrao. Ništa čudno, jer je jedan od dvojice ključnih Stonsa toliko puta stavio do znanja da mu je najveći uzor u životu bio – naravno, Čak Beri. Baš kao i Angusu Jangu, koji je od Berija preuzeo i specifičan način kretanja po bini, već pominjani duckwalk. Zanimljiva je jedna paralela, koja kaže da ako želite da razumete Čaka Berija, morate da slušate Stonse. Ako, pak, želite da razumete Stonse, trebalo bi da poslušate AC/DC, dok je za razumevanje australijskog benda neophodno dobro upoznavanje sa radom - Čaka Berija. Kako god se okrene, u korenu svega, gotovo svakog tona proizvedenog gitarom, u poslednjih šezdesetak  godina, nalazi se delić  legata Čaka Berija. Ili, kako je to sjajno definisao Jang, kada su ga pitali ko je njegov najveći gitarski heroj (odgovor je bio, ko bi rekao, Čak Beri): "Video sam mnoge muzičare koji su oponašali Čaka, posebno u vreme kada sam odrastao. Pogledao sam sve što se može pogledati, sve one tezgaroške bendove, među kojima je bilo zaista sjajnih imitatora. Ali, dođavola, samo Čak zvuči kao Čak".

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2500831
ETNA