Početna stranica arrow Deset deka šmeka arrow Proputarina i druge takse (na polzu državne kase)

Proputarina i druge takse (na polzu državne kase)

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
28. 09. 2016.

propuh planinom

Srećom po uboge mrčitelje hartije (nišče zatočnike pisane reči),  svetovne vlasti slabo čitaju  mrsomudne  traktate kada to nije na ljutu muku   ili namentuto moranje, pa se ideja o razrezivanju novih nametčića, koju kanimo  elborirati,  neće raširiti dalje od ovog nevažnog  kosmičkog zabrana (zlobnici bi rekli kloake). U esnafu  poreskih tlačitelja  oduvek postoji težnja da se stvore  novi, kreativniji nameti, od čijeg  bi primenjivanja korist imali svi, ali tako da građanin pokorni to ne oseti previše po svojim leđima. Zadatak gotovo nemoguć, onolike mudre glave su razbijane zarad njegovog rešavanja, pa nikom ništa.  No, možda to nije poreska kvadratura kruga, možda se, na prvi pogled preopterećeni sistem može obogatiti nekolikim sočnim dodacima. Evo i konkretnih predloga:

Proputarina - ako znamo da je državna kasa nemilosrdna i večno gladna neman, zašto ne naplaćivati i takse za proputovanje pored nekih gradova, zaseoka, klisura, visoravni, rečnih korita , jezera ? Putarina bi se i dalje naplaćivala na najvažnijim drumskim saobraćajnicama  , a proputarina gde god to državi padne na pamet, što je naročito privlačna opcija. Proputarina bi, svakako, morala biti višestruko niža od putarine, ali je olakšavajuća okolnost to što je naša rodna gruda   krcata istorijom, toliko da je prosečna taraba u Šumadiji starija od tamo nekih država. To bi, dalje, značilo da   se može naći milion interesantnih mesta za usputno pokazivanje iz autobusa, kombija, broda, voza , aviona ili automobila.

Najočiglednija prednost ovog koncepta je ponajviše u tome što se na njemu ne mora stati - kad se proputarina osovi na sopstvene noge i zaživi krepljena ljubavlju (i tek ponekom ružnom psovkom) znatiželjnog puka, valjalo bi razmisliti i o potkategorijama, jer je Srbin navikao na zamršena rešenja - zašto jednostavno, brajko,  kad može do u sitna crevca? Tačka, podtačka, alineja i Gospodin da nas vidi...

Kao posebna podvrsta novog nameta mogla bi se uvesti, recimo - propuharina. Iskonski strah Srbalja od bilo kakvog, pa i najmanjeg strujanja svežeg vazduha, brzo bi se pretvorio u oporezivački raj. Zamislimo te stotine miliona dinara koji bi se svakog meseca slivale u državnu kasu. Em bi finansijska korist bila neupitna, em bi i stanovništvo bilo mirnije i spokojnije, uvereno da pravni sistem besprekorno funkcioniše, jer je najzad stao na put omraženim propuharima. Propuhare ste svakako već negde videli, radi se o neodgovornim i bahatim osobama   spremnim da otvore prozor gradskog autobusa već 15. juna u ranim popodnevnim   časovima, kada, kao što znamo, leto još nije ni kalendarski počelo, a temperatura vazduha u autobusu iznosi ugodnih 42 stepena. Striktnom primenom ovog propisa zdravlje nacije ubrzo bi se drastično popravilo - bilo bi neuporedivo manje ukočenosti, ušinuća, zubobolje, zujanja u ušima, malksalosti, kijanja, slinavljenja i poremećaja ravnoteže, ukratko - svih onih opasnih zdravstvenih problema koji, dokazano je, nastaju kao posledica izlaganja propuhu.

Alinejicu ili dve ispod propuharine, mesto bi mogla pronaći i protuvarina. Značajna sredstva obezbeđivala bi se tako  novčanim penalima    za lopovluk, neotesano i bahato ponašanje, maltretiranje slabijih i slične radnje svojstvene huljama, probisvetima i inim protuvama. Budući da bi protuvarine značajno zadirale i u sferu etičkog, ne bi trebalo isključiti i formiranje posebne komisije, koja bi u pojedinačnim slučajevima odlučivala da li je nečije ponašanje podležno plaćanju posebne takse ili ne. Članovi te komisije (desetočlane, recimo)  morali bi biti ljudi od velikog društvenog ugleda i sa besprekornim karijerama bez značajnijih mrlja, što nas, pak dovodi do najvećeg problema u vezi sa protuvarinama - gde naći toliko nekompromitovanih, u državi sa uništenim temeljima etičnosti i zjapeće ogoljenim zidovima pristojnosti? Razmotrimo , ipak, tu mogućnost hipotetički - zar ne bi bilo divno da čova  koji namerno ostavi automobil  na mesto predviđeno za vozače sa posebnim potrebama na licu mesta plati kaznu za nepropisno parkiranje i protuvarinu pride, jer je ispao najobačnija hulja? Gde bi nam bio kraj kada bi urednici tabloida oglobljavani  protuvarinama zbog sramnog razvlačenja tuđih intimnosti i monstruoznih, neretko lažnih optužbi, uperenih ka ciljevima mučkih difamacija? Koliko bi novca za puteve, škole i bolnice moglo da se prikupi kada bi se specijalne takse bez izuzetaka naplaćivale za bacanje otpada kroz prozore višespratnica, zatrpavanje korita reka plastikom i još toplim fekalijama, vršnjačko nasilje i, naravno - nasilje u porodici? Budimo toliko drski i zamislimo, makar na trenutak, da svaki probisvet koji tuče sopstvenu (ili tuđu) ženu pre ili kasnije mora da se suoči sa posledicama sopstvene niskosti tako što će, osim zvaničnog priznanja da je najobičnija šupčina, biti primoran da zbog toga plati i debelu novčanu nadoknadu, protuvarinetinu, koja bi bila posebno definisana i zakonski regulisana.

Srećom po uboge mrčitelje hartije, kao što rekosmo, svetovne vlasti slabo čitaju  mrsomudne  traktate kada to nije na ljutu muku   ili namentuto moranje, pa se ideja o razrezivanju novih nametčića, dobri vam stojimo,  neće raširiti dalje od ovog nevažnog  internet  zabrana (zlobnici bi rekli kloake).

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2455643
ETNA