Početna stranica arrow Rukopisi ne gore arrow Dišo, rekoh ti da se obratiš meni

Dišo, rekoh ti da se obratiš meni

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Loše Najbolje 
Autor Mladen Šljivović
26. 09. 2016.


crazy school

Škola u Nevodimu predstavlјala je produžetak osamdesetogodišnje tradicije obrazovanja koja je prekinuta samo u dva navrata. Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, kada su đaci prebačeni u obližnji rudnik uglјa, i tokom izborne kampanje gradonačelnika '95 godine, kada su đaci prebačeni u okolnu bioskopsku salu. Velika zgrada već spolјa je pokazivala svu imaginativnost arhitekte kome su više puta menjali namenu projekta tokom izgradnje od prvobitno planiranog zadružnog doma, preko veterinarske stanice, fabrike gotovih kugličnih ležajeva, doma kulture sa bioskopskom salom pa sve do konačne namene za zgradu osnovne škole. Upravo te promene dale su školi posebnu lepotu čineći đačku izreku da se u njoj može naći sve bukvalno tačnom. Imala je učionice svih veličina, salu za fizičko kojoj bi pozavidela svaka fabrika trikotaže i gomilu soba koje su služile kao ostava jer drugu namenu nisu ni mogle da imaju zbog veličine.

Upravo u tu školu uputio se Dragoslav Jovanović, novi direktor, izabran na redovnom konkursu. Dragoslav Jovanović je karijeru započeo upravo u školi, kao nastavnik informatike i pomoćnik direktora, inače Dragoslavlјevog strica van radnog vremena, ali se nakon par godina pokazao kao jedan od uspešnijih nastavnika. Poznat po samodisciplini, ambicioznosti  ali i ogromnom radu sa učenicima bilo je jasno da ga pozicija nastavnika neće zadržati i da će sigurno napredovati. I zaista uskoro je odlučeno da Dragoslava treba postaviti za direktora škole u Nevodimu kako bi stekao iskustvo za dalјi napredak. Škola u Nevodimu godinama je pokazivala slab uspeh na završnom ispitu i ovo bi bila prilika da se proveri koliko je zaista Jovanović sposoban.

Bilo je tačno 8:27 kada se njegov automobil parkirao ispred ogromne sive zgrade OŠ „Milisav Nastasijević – Bonsek''. Dragoslav je uživao dok je u glavi kovao planove za preporod nevodimskog obrazovanja. I ako je zakasnio već prvog dana shvatio je da jedna stvar i te kako nedostaje školi. Nije bilo nigde nikog. Ni đaka ni nastavnika. Samo je ispred ulaza stajao domar u plavoj uniformi.

-Dobar dan, direktore i dobro došli- povikao je čovek u plavom radničkom mantilu.-Moram da priznam da vas nismo očekivali ovako rano.-

-Dobar dan- krajičkom oka Dragoslav je brojao sve sitnije popravke koje je trebalo uraditi. Samo spolјa primetio je visoku travu koja je izbijala između betonskih ploča u dvorištu, par sijalica koje je trebalo zameniti, oluk koji se nakrivio, kao i nekoliko otpalih tarabi na školskoj ogradi. Majstor se uporno pravio da ne primećuje ništa od toga.

-Da znate da sam ja Bogolјub, školski domar, i ako vam nešto zatreba odmah, a vi najbolјe mene da pitate. Da ne gubite vreme, ovde su vam svi malo pogublјeni, višak diploma a manjak pameti, to vam kažem da se ne iznenadite.-

- Aha. -složi se Dragoslav -A gde su ostali?

-Pa znate kako, dišo… Naš stari direktor je bio već pred penzijom …i onda nije ni ustajao rano, a ko bi ga krivio umori se čovek u prosveti…eto dakle on je dolazio na posao tek oko pola 11, pa smo se mi prećutno dogovorili da  preskačemo prva dva časa. Deci  to odgovara, a i mi malo više spavamo. Baš smo se za vas pitali da li ćete doći rano ili kasno, ali eto, nekako stare navike je teško da iskoreniš, pa smo i jutros preskočili prva dva časa. Sad će deca, odmah posle velikog odmora, ako se ne uspavaju.-

Dragoslav je nastavio da gleda  u sebi brojeći koliko popravki bi trebalo završiti, ali domar kao da nije obraćao pažnju.

-Odmah da vam kažem, ako ste mislili danas da vam nešto radim , nemam vremena…-

-Molim?-

-Nemam vremena, ovde nikad ništa nije završeno, sve je matoro, a ja ni alat nemam. Niko u ovoj državi ne ulaže u znanje, pa je tako i moja radionica loše opremlјena. Osim toga danas sam domar samo do 10:10 posle toga imam čas fizike…-

-Idete na nastavu fizike?-

-Ne idem, ja predajem! Što ste tako razrogačili oči, da nemate visok pritisak? Dopunjujem svoj budžet, a osim toga sve to što te fize predaju ja radim u praksi, a to je bitnije.-

-Pa, pobogu, čoveče, koliko bi vam vremena trebalo da zamenite ove dve sijalice , eto samo to za početak?-

-Struju predajem tek u drugom polugodištu osmog razreda. Tako da ovo čuvam za praktične vežbe. Sad trenutno radimo oscilacije, zašta mi savršeno služe one odvalјene tarabe.

-A ova trava ovde, da je pustimo da niče?-

-To pitajte biologa, ona dolazi u 12.-

Dragoslav ne želeći da se raspravlјa, dok ne stekne ceo uvid u stanje u školi, jednostavno otvori vrata ne toliko stare koliko trošne zgrade. Domar pođe za njim.

-Pretpostavlјam da vas zanima da upoznate i svoje druge najbliže stručne saradnike. Mislim , pored mene, ima ova škola i druge radnike, ne mora sve preko mojih leđa, bolјe to odmah da vam kažem. Evo, baš ovde vam je kancelarija psihologa.

-Jel su ovo keltske rune ispred ulaza?-

-Đavo bi ga znao. Ali vidim da imate oko za te stvari, znao sam ja da ste stručnjak za mnogo toga. Tu je ona, unutra, slobodno pokucajte.

-Ma jel' ovo keks na vratima?-

Uz tešku škripu vrata se otvoriše. Prilika masne crnke kose, zeleno blede kože, debelih stakala na naočarima i nečeg što bi ličilo na bradavicu na nosu ukaza svoju glavu iza odškrinutih vrata.

-Hi, hi, hi… uđite deco, uđite, očekivala… a to ste vi direktore, očekivala sam vas, moja kugla mi je rekla da ćete doći danas.-

-Kugla? Pre bih rekao da su vam  poslali mejl .-

-Kompjuteri nisu ni prineti ovoj mojoj kugli. Uđite , uđite. Pazite samo na kolače, to je za decu. Hi, hi, hi. –

Mala prostorija bila je krcata. Sa svih strana bile su upalјene zelene sveće koje su se uklapale u ambijent crnih zidova. Sa polica između tegli sa nekim čudnim anatomskim delovima stajale su knjige. Dragoslav prepozna nekoliko naslova na brzinu : Necronomicon, Wicca, Abaxion, Ivica i MaricaPre nego što sede na ponuđeno mesto Dragoslav pomeri ogromnu matoru crnu mačku koja nežno frknu na njega. Domar je bio zauzet zadirkujući gavrana koji je mirno stajao na štapu.

-Direktore, mogu li da vas ponudim čajem?-

Jedna pogled na mrtvačku lobanju na flašici iza psihološkinje Dragoslava odvrati od ove ideje.

-Koliko sam se obradovala kad sam čula da dolazite. Nadam se da nećete biti ko stari direktor. Znate on je bio preveliki antiseptik i nije verovao ni u šta.-

-Iskren da budem i ja sam više naučni tip…-

-Gluposti. Ovo oko vas je prava nauka, zasnovana na vekovnoj tradiciji Sumerijaca, istočnih naroda, druida. Recite mi šta ste u horoskopu?-

-Ne znam, nisam nikad verovao u to…-

-Strašno. Pa vi ste pravi sangvinik. Neverovatno, šta me snađe, a bojala sam se toga… Znate ja sam u ovoj školi imala velike planove sa decom.-

Dragoslav pogleda ka maketi kućice od čokolade koja se nalazila iza leđa njegove sagovornice i podsvesno osetu jezu kako mu prolazi leđima.

-Nije li vam ovde kancelarija malo… mračna?-

-Nemate prava da me pitate ništa što se tiče mog privatnog života.-

-Taman posla, mada prilično sam zbunjen izborom knjiga jednog psihologa. Je l' ovo Viča tabla?-

-Znala sam ja da smo u školi dobili još jednog aspergera. Kladim se da čak ne verujete ni u nešto  osnovno poput homeopatije?-

-U tu šećernu vodu? Budalaštine i mamipare.-

-Pa, pa… ovo je prevršilo svaku meru. Zar uvek moraju da nam uvale nekog agorafoba…-

-Nisam siguran da  ta reč znači ono što mislite da znači. U stvari nisam siguran da ste pogodili pravo značenje ni za jedan jedini termin koji ste danas upotrebili.-

-Toliki progres, kristalologija, numerologija, feng šui, naturopatija, a mi i dalјe imamo nevernike. Priznajte da niste i vi deo farmaceutskog lobija?-

-Molim?-

-Da li ste vakcinisali vašu decu?-

-Da, naravno. I mačku.-

-Eto!- uskliknu psihološkinja. – eto koga oni nama šalјu da uči našu decu. Plaćenika lobija kojem je pred očima samo profit, i koje briga za zdravlјe naše dece. Molim te, Bogolјube, pokaži direktoru kako da izađe iz moje kancelarije. Ja više nemam snage. Sve ovo je iscrpelo moju čakru i moram hitno da primim terapiju fajf generatorom.-

-Ne razumem...-

-'ajmo, dišo. Čovek mora da poznaje granice svoje dobrodošlice.-

Dragoslav je posmatrao psihološkinju kako uklјučuje čudna uređaj dok pali mirisnu sveću i seda na patos kada se vrata ispred njega , sama od sebe reko bi, zatvoriše i zaklјučaše.

-Ova baš i nije čista.-

-Ne znam šta si očekivao, pa završila je psihologiju. Nego, dišo, da pređemo mi na ti. Ipak ćemo raditi pod istim krovom. Dok čekamo ostale, mogli bi da obiđemo i kancelariju pedagoga. Ona te već očekuje, a ne zameri što ja neću ući. Žena bi me ubila.-

Dragoslav ni ne primeti kad Bogolјub pokuca na jedna vrata i potom se sakri. Umilni ženski glas nežno reče:

-Slobodno.-

Osećao je kako mu kapi znoja silaze sa lica dok je dugonoga plavuša u kratkoj kariranoj suknjici i beloj do pola otkopčanoj košulјi čija dugmad samo što nisu popucala pod teretom grudi sedela ispred njega.

- Vruće vam je? Što ne skinete sako… za početak.-

- Ne, samo razgledam kako ste uredili kancelariju.-

- Ako vidite nešto što vam se sviđa recite. – potom premesti jednu nogu sa druge u sceni koja je Dragoslava podsetila na omilјeni film iz mladosti.

-Ne čini li vam se ovde previše čipke?-

-Vi ste više tip za golu kožu?- Dragoslav proguta knedlu.

-Mislim i taj francuski ležaj, da li je baš neophodan?-

-Pa na njemu sam i dobila ovaj posao. -ona ustade i polako prošeta pokazujući vrckavi rad svojih kukova, zaustavi se negde iza Dragoslava, potom se sagnu i šapnu mu na uvo.

-Znate li koliko ima nezaposlenih pedagoga? Da biste dobili mesto morate biti vrlo vešti. Hoćete da vidite koliko sam vešta?-

Dragoslav oseti srce kako dostiže svoj maksimalni broj otkucaja. Kapi znoja su se odavno pretvorile u reku, a pantalone ga neudobno žulјale.

-Jel ono kamera?-

-Pratim sve svetske trendove. Da vidite samo kakve akcije imam.-

-A sve one video kasete tamo…ona devojka sa korica liči na vas…-

-Nekako sam morala da platim školarinu, ako me razumete.-

-Da, da…Ja bih ipak da nastavim…sa …ovaj… obilaskom… jeste obilazak…siguran sam da ćemo se videti ovih dana…-

-Možemo mi da se vidimo i večeras.-

hot teacher

Hladna voda iz lavora i peškir koje je Bogolјub doneo Dragoslavu vraćali su u život.

-Još pet minuta i morao bih, dišo, da ti pravim tuš kabinu.-

Dragoslav je teško disao, uzbuđen u ubeđen da ne treba da poklekne pred porokom. Tim pre što bi porok mogao da ga kasnije ucenjuje nekim snimkom.

-Otkud ova u prosveti?-

-Ti, dišo, nisi skoro ušao u ministarstvo spolјnih poslova. Tamo sve vrvi od ovakvih. Pa red je i mi da imamo jednu takvu.-

-Da, da, razumlјivo.-

-Dišo, da ja tebe odvedem u tvoju kancelariju? Taman će uskoro sekretar, pa ćeš posle velikog odmora da upoznaš i kolektiv.-

Kancelarija koju je stari direktor ostavio za sobom bila je čista i uredna. Na stolu uredno složena gomila dopisa od školske uprave, ministarstva, roditelјa i sindikata. Nekoliko sati kasnije, već ižvakanog mozga  od pokušaja da razume svu tu gomilu, Dragoslav je maštao o mirnom i tihom poslu vlasnika striptiz bara. Nјegovo sanjarenje prekinulo je kucanje.

-Dobar dan, direktore, ja sam Snežana, vaš sekretar. Kao što znate meni se možete obratiti za sva pravna pitanja.-

-Lepo, ja sam Dragoslav, nadam se da ćemo lepo sarađivati.-

-Jao i ja. To bi bila lepa promena. Znate naš stari direktor je bio lјut na mene. Nikako da mi oprosti što ga je inspektor rada kaznio sa  50000 dinara. Možete mislit' da se lјuti zbog jedne plate. Kakav je to čovek?-

-A što su ga kaznili?-

-Nepotpuna dokumentacija u ugovorima o radu. Nisam otkucala baš sve po zakonu, a on potpisao. Sitna slova na ovom kompjuteru i ja ponekad ništa ne vidim, pa vas molim da obratite pažnju kad vam donesem nešto da potpišete da li to sadrži sve zakonom propisane elemente.-

-Zar to nije posao za vas?-

-Ali je kazna za vas.-

-Još nešto?-

-Da, nekoliko dopisa koji su u međuvremenu stigli na školski mejl. Pročitaću vam ih.-

-Da čujem.-

-U 9: 35 stigao je mejl iz ministarstva u kojem se zahteva da se odelјenja 4-2 i 4-3 spoje u jedno zbog malog broja učenika. Što sam i učinila. Ujedno sam obavestila sindikat i tehnološkom višku, učitelјica 4-2 je ostala bez posla, ipak je ova iz 4-3 moja kuma,  i isplatila sam joj otpremninu.-

-Vrlo dobro.-

-U 10:10 javila se učitelјica Jana sa polјske nastave, pita koliko dece sme da izgubi u šumi, da zna da li da ih još uvek traži.-

-Zanimlјivo.-

-U 10:21 Savet roditelјa je poslao zahtev da nastavnici rade domaći sa decom za vreme časa, kako se ne bi opterećivali kući. Predsednik saveta kaže da je oćoravio dok je pisao sastav iz srpskog.-

-Proverićemo.-

-U 10:31 ministarstvo je poslalo nov dopis da zanemarimo spajanje odelјenja. Pa sam 4-4 opet vratila u stara odelјenja, izuzev malog Dimitrija kome se svidela devojčica iz 4-2 pa je odlučio da ostane. Razume se raspisali bismo konkurs za novo radno mesto, ali smo u obavezi da prvo rešimo tehnološke viškove, pa smo zaposlili staru učitelјicu. -

-Dirlјivo.-

-Uzgred ispostavilo se da nam nedostaje celo jedno odelјenje šestog razreda.-

-Kako to?

-Prijavila je servirka kad je primetila da niko nije došao po užinu. Ispostavilo se da ni nastavnici koji su imali časove u tom odelјenju nisu primetili da nedostaju.-

-Veoma čudno.-

Razgovor je prekinut od strane domara koji je upao u kancelariju sa eureka izgledom na usnama.

-Našao sam ih. Brzo, za mnom.-

Čudna skupina jurila je hodnikom. Na čelu domar, iza njega direktor, a na kraju kaskala je za njima pravnica kojoj težina nije dozvolјavala da drži korak sa njima.

-Ostali su u učionici preko noći. Nastavnica im nije rekla da smeju da izađu.-

-I oni su je poslušali?-

-Niste vi upoznali našeg biologa. Kod nje su i muve dizale dva prsta kad žele da prelete učionicu. Stara škola.-

-I kako im onda nije dozvolila da izađu?-

-Nije mogla. Umrla je.-

-Molim?-

-Da, da. Cele noći deca su ostala sa njom u učionici, nisu smela da se mrdnu. Kakav je ugled imala ta žena, bog da joj dušu prosti-

-Kako je umrla?-

-Ne znam, ja sam fizičar danas, moje je ako je oduvek bilo mrtvo. Za ovo morate da pitate biologa.-

-Kako da pitam biologa kad je umro?-

-A, pa imate nove. Evo ih već čekaju. Čim su čuli da je nastavnica pokojna odmah su se nacrtali svi sa liste tehnoloških viškova.  Svih sedmoro.-

-I koga ja da primim od njih sedmoro.-

-Zakon je, dišo, jasan. Sve. Svakom po malo, pa kome se koliko zalomi.-

-E do mojega. I niko nije primetio da celo odelјene nedostaje. Nego smo ih pustili da prespavaju u učiniocima pored leša. Pa je l' imaju ta deca roditelјe?- srce Dragoslava je tuklo kao ludo uplašen mišlјu da bi mediji od ovog napravili hajku, ada ne pričamo o troškovima za odštetu.-

-Pa mi ovde i nismo neki radnici, dišo, bolјe odmah da ti kažem nego da se posle iznenadiš. Neki su jedva dočekali da ne moraju da idu na čas, a neki se nisu ni pojavili.-

-I gde su deca sad?-

-U trpezariji. Imali smo neke kolačiće i mleko, a ostalo je i malo viskija od ispraćaja u penziju starog direktora, u medicinske svrhe naravno.-

-Da, da, naravno. A biologičarka?-

-Nјu je preuzeo profesor veronauke. Ipak je ona sad u njegovoj nadležnosti. Naš likovnjak već radi na spomeniku, znate to mu je dopunska aktivnost, a srbista već sprema predstavu sa najvažnijim epizodama iz života naše pokojne koleginice. U stvari je već pripremao „Magbeta” samo će promeniti kostime.-

-Simpatično. Ako se pojavi neko od roditelјa, nemamo pojma o čemu pričaju. Snežo, pošalјite pismo roditelјima u kome tražimo da opravdaju nedolazak dece u školu i napišite današnji datum vreme 8:01. Što se nas tiče ovo se nikad nije dogodilo.-

-Svakako, dišo. Vrlo mudro sa tvoje strane, ako smem da primetim.-

-Direktore, direktore…juhu…- prekinu ih veseli ženski glas. Dragoslav ugleda ženu u poznim tridesetim kako se u tesnoj kratkoj halјini za večernji izlazak, bosa,  penje uz stepenice noseći štikle u rukama.

-Direktore, kako mi je pležer da vas vidim. Ja sam vaš ingliš tičer. Helou.-

-Helou i vama.-

-Direktore, ja vas molim da budete džentlmen i pomognete pur helples mi. Ja danas nikako neću moći da održim čas, pa ćete morati ju mesto mi. Jednostavno nije moj dan, pogledajte mi podočnjake. Trebaće mi najmanje dva sata samo da popijem kafu i sredim lice. –

-Vi to sa neke žurke , koleginice?-

-Ja? Pa malo, trep, trep Znate kako je.-

-Ne mislite da bi možda trebalo malo da se posvetite poslu i da malo manje provodite vreme po žurkama kad je radni dan?-

-Vrlo dobro znate da nemate prava da me ispitujete o mom bračnom stanju.-

-Molim?-

-Diskriminacija koja mi onemogućava da se udam. Još ćete da tražite da počnem da držim i prvi čas. O , bože, vat is nekst in dis vorld.-

-Jel svi shvatate da pričate ćirilicom?-

-Uostalom pitala sam vas jednostavno. Da li možete da umesto mene danas održite časove ?-

-Ne.-

-Sram vas bilo. Stari direktor to nikada ne bi uradio, on je bio džentlmen.- uz te reči nastavnica se okrenu i odgega mamurno niz hodnik.

-Stvarno , dišo, ne bi te ubilo da si joj pomagao.-

-Umukni i ti.-

-Kako kažeš.-

Nastaviše šetnju hodnikom kada se gotovo čudan i metalan glas začuo iz susedne učionice. Otvorivši vrata primetio je nekoliko učenika koji su stajali oko magnetofona za katedrom i zapisivali nešto. S vremena na vreme zaustavili bi traku i premotali unazad.

-Velika seoba naroda, po mnogim istoričarima, ubrzala je kraj rimskog carstva….-

-Šta je sad ovo?-

-Nastavnik istorije. Već godinama ga niko nije video. Među  nama bio je užasan predavač. Ionako je samo čitao ono što piše u svesci. Otkako je snimio svoja predavanja svi su se složili da je istorija u ovoj školi napredovala. On i onako ništa ne bi rekao više od ovoga, a deca ovako barem imaju priliku da ponovo puste ono što nisu stigli da zapišu. Prosto genijalno i na korist svih. Nastavnika nema u školi, mi ne moramo da ga trpimo, deca uče i čak i razumeju po nešto…-

-Direktore, mogu li porazgovarati sa vama …nasamo…- prenuo ih je glas koji je dolazio iza njihovih leđa. Okrenuvši se videli su ženu kratke kose u ranim četrdesetim. Staklasti pogled i razmazana maskara odavali su utisak velike muke. U ruci je držala papirnatu maramicu, a iza nje stajalo je nekoliko žena manje više istih godina

-A vi ste?-

-Ljilјana, predajem srpski ovde.-

-Nas zanima šta ćete da uradite povodom ovoga?- povika jedna od žena pratilaca, visoka crnka.

-Jeste, ovako više ne može.- složila se druga.

-Sve je to lepo, ali o čemu se radi?-

-Ajde, Ljilјo, budi hrabra sve mu ispričaj.-

-Hoću da prijavim, seksualno zapostavlјanje…-

-Mislite zlostavlјanje. Pa to je ozbilјna optužba, odmah pokrećemo istragu.-

-Ne zlostavlјanje, zapostavlјanje. Ovaj naš matematičar me ne primećuje, a sve sam pokušala. On tvrdoglavo ostaje pri tome da u meni vidi samo koleginicu.-

-Stoka.- povikaše žene pratioci.

-O čemu se ovde radi?-

-Radi se o tome, direktore, da zahtevamo od vas da upotrebite vašu funkciju i naredite matematičaru da počne da obraća pažnju na našu koleginicu.-

-Jeste. Ona je udata žena, u srećnom braku i nije fer da on njoj kaže kako ne može da ima ništa sa njom jer ne želi da joj uništi brak To je bezobrazno i nekolegijalno.-

-Najveća uvreda za svaku ženu, a pogotovu jednu divnu, vernu i poštenu, poput Ljilјane.-

-Tako je.-složi se visoka crnka- Ispada da je naša Ljilјa neka loša riba, mož' mislit'.-

-Mislim da moja ovlašćenja ne idu toliko daleko.- pokuša da ih smiri Dragoslav.

-Tipično. TIPIČNO!!!. Imate ovlašćenja da nas terate da radimo, ali ne daj Bože da je reč o nečem lepom, kao što je lјubavna afera, tu se niko ne meša.- Ljilјa pokaza svoju manje plačnu stranu.

-Ja stvarno nemam ovlašćenja ni za šta osim za upravlјanje školom.-

-Znači vi ne želite da pomognete našoj zalјublјenoj koleginici?-

-Ne mogu i ne želim.-

-U tom slučaju ja kao predsednica aktiva učitelјica najavlјujem štrajk!- izjavi besno visoka crnka.

-Tako je.- povika do tada uplakana Ljilјana- Ua rad živela lјubav.-

-Štrajk, štrajk, štrajk.- povikaše svi.

Narednih pola sata Dragoslav i Bogolјub proveli su zaklјučani u direktorovoj kancelariji. Školski nadzornik neprekidno se drao preko telefona.

-Vi ste budala. Prvog dana i već štrajk. I to u školi u koju nikada inspektorska noga nije kročila. Da, da. Nikada inspekcija nije imala problem sa tom školom. Nikada nismo dobili ni jednu pritužbu, ni jednu jedinu pritužbu, nekog roditelјa, đaka, nastavnika.  I vi sve to upropastite prvog dana. Izmišlјate tu neke gluposti, veštice, porno glumice, neradnici… Poremetili ste odnose u kolektivu, a to je već teži prekršaj. Da vam nije strica, od pre nekoliko dana zamenika mog ministra, nikada više ne biste radili u prosveti, ni kao tetkica...-

A kroz prozor upadale su parole koje su besno uzvikivali demonstranti.

-Uaa rad, živela lјubav.-

-Dole nevernici i lobisti.-

-Uaa nekavalјeri i šovinisti.-

-Napolјe goniči robova.-

-Rekoh ti, dišo, za sve što ti treba obrati se meni. Ovde su svi malo ćaknuti. Najbolјe da ne talasaš i da lepo šalјeš izveštaje školskoj upravi, to i onako niko ne čita. Ovde uvek najebu oni koji bi da rade.-

Dragoslav tiho pogleda kroz prozor, potom ka slušalici sa čije se druge strane još uvek drao nadzornik i poče da plače.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471796
ETNA