Početna stranica arrow Ritern arrow Sportsko vokabularenje

Sportsko vokabularenje

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
26. 07. 2016.

mihohon

Može biti da je i do uznapredovanog sredovečja autora ovog teksta, ili pak do sve kraćih živaca populacije što nastanjuje Srbiju - uglavnom, poslednjih nekoliko godina, kako je broj dostupnih sportskih kanala na maternjem nam jeziku utrostručen, sve je primetnije da je hiperinflacija televizijskih prenosa  fiskulturnih takmičenja izrodila snažnu krizu unutar komentatorskog esnafa. Suočeni, valjda, sa nenamirljivim  brojem “velikih” i “istorisjkih” sportskih takmičenja, vlasnici komercijalnih televizija (kablovskih, a naročito zemaljskih) primorani su, po svemu sudeći, da pred mikrofone šalju osobe koje sebe doživljavaju kao sportske komentatore, ali ih je, podrobnijom analizom, gotovo nemoguće takvima  okvalifikovati .  Među njima ima sjajnih sportskih novinara, duhovitih i zabavnih ljudi, niko ne sumnja u njihove dobre namere i plemenite ciljeve, ali - za sportske komentatore  jednostavno nisu.

“Da ti nije malo ishitren, prestrog, pa čak i bezobrazan zaključak, Zukiću?”, sa pravom će se upitati mnogi dobronamerni čitalac. Polemika sa onima čije su namere valjane uvek je dobrodošla,  pa hajde da vidimo otkud ovako radikalan stav u vezi sa sportskim komentatorima:


1) Da bismo, kao gledaoci, uživali u nekom događaju, neophodno je da komentator govori razgovetno, ima koliko-toliko pravilnu dikciju i   ne dovodi nas prečesto u dilemu šta smo upravo čuli. U dobrom delu slučajeva, na našim televizijama, to jednostavno nije slučaj. Odstupanja  su mnoga i raznovrsna - od mumlanja u bradu, preko neobuzdane galame, gubljenja u nepotrebnim meandrima pa sve do, ima i takvih egzemplara  - glasa što je na granici pričanja i pevanja, sličnog onima što ih imaju tinejdžeri usred mutacije. Ne želeći da previše cepidlačimo, ovde ćemo se zaustaviti, uz napomenu da postoji i permanentni problem sa fondom reči. Niko od sportskih komentatora ne očekuje jezički vatromet, ali se ne bismo bunili i kada bi, neki od njih, u vokabular ubacili makar pet novih leksema.


2) Ništa manji problem ne predstavlja teror nategnutih poštapalica, kao i neumorna upotreba jednih te istih fraza. Primera za prvu devijaciju ima koliko vam srce ište, a u komentatorluku su omiljene “da tako kažemo”, “upravo tako” i slične. Pojedini izrazi koriste se, ruku na srce, mnogo više na internet portalima, pa im, striktno gledano, u ovom osvrtu nije ni mesto, ali su svejedno uzeli toliko maha da ih je nemoguće prećutati.  Radi se o izrazima koji nam sportska takmičenja predstavljaju kao velike istorijske bitke, nemilosrdne ratove iz kojih samo jedan učesnik ili ekipa mogu izaći podignute glave. Shodno tome, kada naš delija ili ekipa nekog pobede, radi se o “demoliranju”, “uništavanju”, “gaženju”, “ponižavanju” i slično, a ako se, daleko bilo, desi da naši budu poraženi, onda su to ponajpre učinili “sami sebi” ili su “brutalno pokradeni” i “nemilosrdno izviždani”.


3) Problematika ove fraze mogla je, komotno, da ide i u prethodni pasus, ali je izdvojena kao posebna jer predstavlja najeklatantniji primer potrebe (naročito mladih) komentatora i sportskih novinara da zvuče ekslkluzivno, bombastično i dramatično. Ne treba naglašavati da se takav napor uvek završi svojom suprotnošću, jer glagol “pokoriti” možda zvuči zanimljivo (u prenesenom značenju) kada se upotrebi jednom ili dvaput godišnje, dočim njegova neumerena upotreba stvara skoro alergijsku reakciju štovanog publikuma. Ako je osvojio teniski turnir veselnik je “pokorio” Majami, vozač formule 1 isto je učinio sa Silverstonom , odbojkaši su to uradili Krakovu, Valentino Rosi Herezu, Kavalirsi Ouklendu, etc, etc...Jednostavno je nemoguće da ne postoje sinonimi, bolji i zvučniji od nesrećnog “pokoriti”, ali to do dela našeg uvaženog komentatorluka nikako ne dopire, verovatno jer su ubeđeni da samo nesrećno “pokoravanje” iskazuje svu grandioznost određenog sportskog dešavanja.


4)  Vođen delimično i pregalaštvom svojih sportskih (takorekuć) kolega, i internetski je komentarluk   ogrezao u frazama koje su odavno izgubile i značenje i smisao. Na primer: neko se, mekada davno, možda čak i sportski komentator, prisetio da kaže ili  napiše nešto poput “Beograd čeka titulu”. Reagujući na to, anonimni čitalac ostavio je, kao komentar na neku drugu vest negde na internetu , čak i duhovitu prafrazu poput “Prigrevica čeka titulu” (da se ne naljute izuzetno cenjeni Prigrevčani). Nedugo zatim stvar se sasvim otela kontroli i komentari na sportske vesti pretrpani su sličnim konstrukcijama, u kojima se menja samo subjekat. U redu, u početku je možda bilo i simpatično, ali posle nekoliko stotina najrazličitijih toponima stvar je sasvim otupela , if you know what I mean...Drugim rečima, nema te dobre ideje ili duhovite p(r)omisli koju nismo u stanju, nemilosrdnim prežvakavanjem, učiniiti ljigavom i pomalo štrokavom.

Iz kog god ugla ovu stvar osvetljavali, na kraju ćemo doći do iste poente - smatrate li fiskulturna džilitanja uzbudljivim, vrednim vaših dragocenih nekoliko sati slobodnog vremena- pronaći ćete način da u njima uživate i neće vam smetati komentatorski gafovi. Ako ste, pak, poput autora ovih redova, sitničavi namćori večito spremni na potragu za dlakom u jajetu, nastavite da se nervirate i od muve pravite medvede i slonove. Nijedan od  ovih ishoda, dozvolite da i to podvučemo,  ne bi trebao osloboditi sportsku etikeciju u Srba obaveze da bude raznovrsnija, elokventnija i uhu prijemčivija.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2455680
ETNA