Početna stranica arrow Ritern arrow Totalni majstor igre

Totalni majstor igre

Vrednovanje: ONONONONOFF / 4
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
24. 03. 2016.


JK

Fudbal je, veoma često, doslovna replika životnih pravila -  desi se  da i njime gospodare neobjašnjive sile, pa   zeleni teren postane  poprište neprežaljenih i bolnih nepravdi.  Neke  su naročito upečatljive, poput činjenice da mađarska laka konjica, veličanstvena generacija iz pedesetih godina XX stoleća, nikada nije uspela u onome što je uzaludno pokušavala i  ekipa čiji je tvorac, dvadesetak godina kasnije, bio ingeniozni Rinus Mihels. Ni Mađari ni Holanđani nisu bili prvaci sveta, uprkos tome što su igrali najlepši fudbal i bili obožavani  od gotovo svih gledalaca, čak i kada bi oni (gledaoci, a ne Mađari i Holanđani) navijali za neke druge reprezentacije.

Fudbalski genije Rinus Mihels nije bez razloga proglašen najboljim trenerom XX stoleća. Svojim pristupom, novim, revolucionarnim shvatanjima i primenom filozofije nazvane totalni fudbal vodio je, u drugoj polovini šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, amsterdamski  Ajaks do najvećih uspeha u istoriji kluba. Sa reprezentacijom Holandije izgubio je  finale svetskog prvenstva 1974. godine od domaćina, SR Nemačke i napustio mesto selektora. Ono što je iza sebe ostavio, pak, ostalo je upamćeno kao verovatno najfudbalskija generacija u istoriji ove igre.  Stožer te reprezentacije, čovek oko koga se sve vrtelo, simbol lepršavosti i ubitačno efikasne jednostavnosti bio je, naravno, Johan Krojf. U vreme kada igrači nisu imali plate merene  desetinama i stotinama miliona i kada marketinška industrija, mada ni tad nimalo naivna,  nije bila na puškomet  današnjem monstrumu za proizvodnju novca,   Johan Krojf je bio istinski superstar. Bila su to, ruku na srce, sasvim drugačija vremena, pa nije bilo čudno to što je fantastični Holanđanin istovremeno bio  i vrhunski sportista i strastveni pušač. A i zašto bi bilo, ako je, recimo, Džejms Hant, poznat po istom poroku i spremnosti da pored staze otvori i poneko hladno pivce, postao prvak sveta u Formuli 1 1976. godine? Iz perspektive današnjeg surovog diktata zdravih namirnica i tiranije političke korektnosti (kako je ženski tenis uzbudljiv!)   deluje gotovo nezamislivo, kao da je bilo pre nekoliko vekova. A nije bilo baš ni toliko davno.

Autor ovih redova , ponajviše zahvaljujući svom uznapredovanom sredovečju, lako će se setiti atmosfere na kraju svetskog prvenstva u Argentini, 1978. godine, jer je to prvi Mondijal trajno i verodostojno urezan u njegove moždane vijuge. Iako još, što bi rekao Sejo Sexon, sasma mali, odlično pamtim stari crno-beli televizor  i slike koje su, u ranim večernjim časovima, dolazile sa njega – mnoštvo publike, hiljade papirnih traka i konfeta, karnevalska atmosfera. I svi pričaju o samo jednom imenu – Johana Krojfa nema u reprezentaciji Holandije jer je bio u sukobu sa fudbalskim savezom. Uprkos tome, tim u narandžastim dresovima (iz moje perspektive oni koji nemaju pruge) ponovo dolazi do finala i ponovo nesrećno gubi. Posle toga postavlja se samo jedno pitanje: šta bi bilo da je igrao Johan Krojf?

Sjajna generacija Holandije posle toga se, prirodno, polako osipala, ali je mustra stvorena Mihelsovom rukom i trajno zapečaćena Krojfovom vizijom i majstorstvom  bila previše snažna da bi tek tako nestala. Totalni fudbal vratio se već 1988. godine, kada, ponovo sa Mihelsom, Holandija osvaja titulu prvaka Evrope, a do istorijskog uspeha je vode Gulit, van Basten i Rajkard. Sasvim prirodno, novi derivat uspešne filozofije pojavljuje se početkom devedesetih godina i delo je čoveka koji je, uz Mihelsa, neraskidivo vezan sa totalnim fudbalom. Preuzevši Barselonu kao trener, Krojf u taj tim usađuje sve ono što je o fudbalu znao. Budući da se radilo o neprocenjivom iskustvu i basnoslovnom fudbalskom bogatstvu, katalonski tim ubrzo primenjuje  novu, poboljšanu i moderniju verziju totalnog fudbala. Rezultati dolaze brzo – prvi put u istoriji, u proleće 1992. godine, Barselona postaje prvak Evrope. Johan Krojf je prokrčio put i  obeležio koordinate, spremajući se da izgradi širok i osvetljen auto-put ka evropskim uspesima Barselone, ali su ga u tome sprečili ozbiljni zdravstveni problemi (srčani udar i komplikacije posle njega ) pa se sa klupe Katalonaca povlači 1996. godine.  Trenerski posao je, ipak, uspeo da zaokruži – postavio je temelje Barseloni kakvu i danas znamo. 

Osim specifičnog hoda, driblinga
i pomalo mangupskog stava na terenu, Johan Krojf je u još mnogo čemu bio neponovljiv. Bio je mnogo više od vrhunskog fudbalera i sjajnog trenera, pa  je njegovo ime odavno preraslo u simbol. Zajedno sa njim, , u večnost će otići i četrnaestica koju je nosio, a oni koji su imali sreću da budu savremenici Krojfovih fudbalskih čarolija podsećaće nove generacije da je nekada davno, u vreme dok veliki novac nije sasvim preuzeo sport, fudbal bio čista radost. Improvizacija, smelost, pa čak i duhovitost viđani su mnogo češće. Svoju su ekspanziju doživeli sedamdesetih godina dvadesetog stoleća, kroz revolucionarni pristup tima u narandžastom u čijem je središtu bio totalni majstor igre . Neponovljivi Johan Krojf.

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2529275
ETNA