Predizborni bluz

Vrednovanje: ONONONONOFF / 3
Loše Najbolje 
Autor Branislav Zukić
18. 03. 2016.


dijagram

Jednog ranoprolećnog  popodneva, dok se  sunce sa mukom borilo sa ostacima uporne zime,   u sobi sa spuštenim roletnama sedeo je zamišljen i pomalo neraspoložen čovek. Njegove misli postajale su sve sporije, stapajući se u daleke i neodređene obrise slične izmaglici nad poljem političke žabokrečine, bez ijednog daška vetra. Na oči mu je dolazio onaj prvi, varljiv i plitak  san, koji obično donosi izvesno olakšanje i beg od briga.  Pa da, nešto će na kraju već biti dogovoreno, kao i uvek do sada. Ubaciće se na nečiju listu u poslednji čas, jer su šanse za samostalan prelazak censuza, zna on to dobro, ravne izgledima dežmekaste žabe da pobegne izgladneloj zmiji.

A gde bi bilo bolje nego na listi koja sigurno pobeđuje? Dobro, možda je u  prošlosti bilo nekih nesuglasica sa nosiocem te liste, možda su pale i teške reči, ali nije li blistava evropejska perspektiva ono što ih trenutno  spaja? Neka budu i samo dva-tri mandata, nema veze, važno je ugurati se u establišment radi zauzimanja što boljih startnih pozicija za čerečenje sve tanjeg javnog kolača. Dok su mu misli bežale na sve strane, čovekovi kapci postajali su sporiji i   teži. Značajno je tome doprinosio i lagani ritam divne balade što je curela iz dva  drvena zvučnika u uglovima sobe.  Čovek se samo nasmešio obrativši pažnju na reči. „Ah“, pomislio je, „pa u ovom trenutku  On sigurno doživljava desetine besramnih podilaženja, dodvoravanja ljigavija i od ovog mog. I sigurno bi mogao da otpeva i...“ :

I'm so tired of playing

Playing with this bow and arrow

Čovek nije imao problem sa realnim sagledavanjem svoje situacije i analizom postupaka. Radio je ono što mu pre dvadesetak godina ne bi palo na pamet – smeškao se moćnicima, ne bežeći ni od skidanja gaća, samo da bi očuvao sopstvene (u međuvremenu enormno porasle) privilegije. Od nekadašnjih brojnih ideala jedva da je ostalo uverenje o neophodnosti prolaska kroz raskrsnicu kada je na semaforu upaljeno zeleno svetlo. Sve je, kao i ogroman broj njegovih sunarodnika,  rasprodao. I mogao je to sebi priznati, doduše uz dosta napora. Ta mu je istina u punoj snazi pred oči izlazila samo u  gluvo doba noći, kada bi se probudio u mrklom mraku i, pazeći da ne uznemiri usnulu ženu, vodio izgubljene bitke za bežanje od sopstvenih misli. Istina bi ga uvek stizala, svaki put strašnija i veća., pa bi spas došao tek kada bi ponovo zaspao. Minijaturne varijante tih uznemirujućih spoznaja napadale su ga i tokom popodnevnih dremki, naročito u trenu kada bi, naizgled budan, uplovljavao u luku plitkog sna, onog što traje tek koju sekundu. Uspevao bi sebe tada videti sopstvenim očima iz, recimo, studentskog doba, i nikada mu ne bi bilo prijatno. Kako da nekadašnjem sebi objasni ono u šta se pretvorio? Zauzet svakodnevnim obavezama lako bi sebe uverio da su skoro svi uradili isto što i on, ali sateran u ćošak, pred najnemilosrdnijom porotom (sopstvene savesti) , jasno je video da mu je kičma nepotrebna i da sopstvenoj deci već odavno ne može dati savete u koje bi i sam, čista srca, poverovao.  A i ova muzika...Pesma kao da traje čitavu večnost, a ne pet minuta i nešto:

So don't you stop being a man

Just take a little look from outside when you can

Show a little tenderness

No matter if you cry

Ne, neće zaplakati, naravno, mada mu se brada zatresla na trenutak. Pristaće i na 53, 76. i 95. mesto na listi (a nadao se makar jednom među prvih deset) , to su tri sigurna mandata. I, ne manje važno – još četiri bezbrižne  godine. Možda, ovaj put, i ministrovanje. Daće Gospodin, dobar je on.  Dosta je mučenja, jer, zaista, već dugo  traje ovo predizborno lomatanje i egzistencijalna neizvesnost, nesklad nalik bolnom raskoraku od kojeg mošnice pucaju kao priklještene.

A i gospođi bi ovo mnogo značilo (mandati, ne izmrvljen skrotum) , u proteklih deset godina čak dva puta nisu išli na more jer je on u pregovorima bio tvrdoglav i ostao bez onoga što mu je nuđeno. Sada će delovati pametnije. Poslušati ženu. I po svaku cenu umiriti odmetnute bašibozuke savesti.

Biće sve dobro, pomislio je čovek, snažno odagnavši poslednje napade sumnje  i pristisnuvši dugmence na daljinskom upravljaču. Posle toga  se veliki okrugli potenciometar na Hi-fi pojačalu vrhunske klase okrenuo tako da je muzika iz zvučnika postala jača:

For this is the beginning of forever and ever

It's time to move over...


< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2565478
ETNA