Rođendan

Vrednovanje: ONONONONOFF / 7
Loše Najbolje 
Autor Siniša Ilić
11. 02. 2009.

TortaŽurilo mi se da ugledam svet, koji tu žurbu ničim neće opravdati. Mrkonjićevski, pre roka nekih 3 nedelje obznanih gromoglasnim kmečanjem (urbi et orbi) da je svet dobio svoje novo čedo, željno ljuljanja... I čini mi se, nagomilanom iskustvu zahvaljujući, da  nije bilo potrebe taj plač prekidati do dana današnjeg... možda samo (mutirajući, vibriranjem) jasnije ga artikulisati i povremeno u urlik, vapaj pretvarati, stvarati od sopstvenog jada umetničko delo budući da ni svet od boljeg materijala nije sazdan (po predanju - iz ničega nastade).

Valjda sam se unutar tuđeg organizma osećao kao starozavetni neposlušnik Jona u utrobi ribe, ili me je prolećno sunce izmamilo, impresioniralo kao Monea - tek zadnjeg dana aprila, prkoseći prognozama ovlašćenih lica stupio sam na životnu pozornicu.

Iskreno, nisam fasciniran igrom brojki (položajem zvezda) astrološkim zavrzlamama... tek, ponekad ne uspem obuzdati virus iracionalnosti i prepustim se (kao bačvom niz Nijagaru) u slabo poznate zodijačke vode pokušavajuci da otkrijem kako bi to - kada sam rođen, moglo uticati na to - kakav sam rođen. Otvorim horoskop. Prokrstarim tim zbornikom opštih mesta, ogledam se u epitetima koji su mi pripisani - i ne nađem se ni u jednom, a opet - u svakom pomalo. I u svakom znaku podjednako.

Dobro, horoskopi su nepouzdani, ali mora biti nečega u vezi sa tim datumima. Poverim svoju muku svemoćnom njuškalu Google-u, računajući da će me dovesti u vezu sa ponekim velikanom svetske misli i dela. Ukucam datum, pod rođeni - na prvom mestu se ustoličio Joachim Von Ribentrop... Apage satanas!!! Matematičar Gaus mi pomalo vraća nadu, al ipak malo je... za čitavu istoriju... Pod umrli (na današnji dan) dominira ime Adolf Hitler. Tja, da sam se na gospoda kamenjem bacao - u lepše bih društvo zapao... Dođavola, kako je krenulo još će i ubistvo Bambijeve majke pasti na taj zlosrećni dan...

Odustajem.

Elem, budući da je rođenje bilo iznenadno, i proslava je imala takav, iznenadni - improvizujući karakter, a nekako je već ustaljena praksa da takva slavlja budu razigranija, ali i neobuzdanija od onih brižljivo planiranih. Po pouzdanim izvorima iz kruga porodice u šenlučenju se najvećma istakao deda. Klekovača je opravdala svoje ime, te je deda Stojan klecajući uzalud pokušavao da se priseti reči neke svoje omiljene pesme, bivajući pritom razgovetan i tečan kao Matić iz Sivog Doma. Kažu zli glasovi.

Tako je počelo.

Rođendan nulti.

Prilikom proslave mog prvog rođendana bio sam podvrgnut svojevrsnom psihološkom testu, sujevernom ritualu određivanja detetovog životnog poziva.

Na patosu dnevne sobe prostrto je ćebe, a na njega svi mogući. I nemogući predmeti kojih se porodična mašta mogla setiti. Verovanje je tvrdilo da predmet kojeg se dete lati tom prilikom određuje kasniji životni put, postaje njegov, maltene, usud... i,  stavljen pred izbor smislenih i besmislenih andrmolja koje su razastrte pred mene tog popodneva - ja sam se mašio čekića.

Tad...

I još jednom u životu, ako se ne varam. I to greškom, tražeći nešto sasvim drugo. Toliko o nepogrešivosti predanja.

Sledi još nekoliko rođendana kojih se ne sećam, a na koje me moji ukućani uporno pokušavaju podsetiti prepričavajući anegdote koje me više sramote nego što su uistinu smešne, ali vidim da to njima znači pa popustim i svaki put strpljivo odslušam auditivni zapis koji otkriva kako sam sa 5 godina, zamuckujući i šuškajući (dedino genetsko nasleđe) pevao tada omiljenu pesmu “Tako ti je mala moja, kad ljubi Bosanac“ ili da sam sa 4 godine zaplakao kada su me hteli slikati sa komšijinom godinu dana starijom mezimicom.

Prvi rođendan kojeg se sećam, bez sumnje je moj sedmi rođendan. Da se ne bi slavilo usred radne nedelje, te da bi me rodbina obradovala svojim prisustvom (osobito poklonima) ceremonija je odložena za vikend. A onda, sivo lice sa crno-belog ekrana izgovaralo je text koji nas je obaveštavao o smrti najvećeg sina naših naroda i narodnosti. I u trenutku, sve je stalo, samo su suze krenule. Od Triglava do Đevđelije, preko Poljuda do mog porodičnog doma u Bačkoj Palanci.

Zalud se danas revizionisti iz kruga moje porodice, sa bezbedne istorijske udaljenosti zaklinju u svoje tadašnje opozicione sklonosti (tzv. unutrašnja emigracija) i pokušavaju da opovrgnu neporecivo - plakalo se.

Ipak, dramaturški, i u svakom drugom pogledu - počasno mesto među rođendanima pripada mom ulasku u svet punoletnih, građana koji imaju pravo da biraju i budu izabrani. Slavio sam ga u duetu sa prijateljem i nakon nabavke hektolitara svakojakog alkohola smišljen je opaki plan,  po kome ćemo sa Poljoprivredne ekonomije u sklopu srednje škole ukrasti jagnje. Nakon uspešno izvršenog lociranja jagnjeta, pristupilo se izradi akcionog plana pri čemu je ključna bila uloga insajdera - čoveka iz samog sistema, koji nam je informacijama a potom i doslovno fizički pomogao da odvučemo mladunče ovce do automobila sa gepekom dovoljno velikim da primi četvoronožni tovar. Problem se sastojao u tome što nismo računali na nadljudski (nadjagnjeći) otpor otetog, niti na njegovo nesnosno bučno oglašavanje koje je podešavanjem volumena na najveći podeljak, uz ionako neartikulisani zvuk grupe Slayer, ipak nekako neutralisano. Jagnje je utihnulo. Budući da je godina 1991. i da policijske patrole zaposedaju svaku bitniju raskrsnicu ova epopeja dobija mnogo dramatičniju dimenziju. Nadam se da krađa jagnjeta spada u krivično delo koje zastareva, u protivnom molim svoje odane marginalne prijatelje da ne popuste pritisku nadležnih organa i ne odaju adresu sa koje je tekst slat. Jer, gospodi iz nadležnog ministarstva rešen slučaj je mio - ma kakve prirode bio.

Da bih odagnao od sebe optužbe da sam egocentrik, te otud i opterećen vlastitim rođenjem, priznajem da sam neštedimice uživao i u tuđim rođendanima. Recimo, rođendan bivšeg predsednika je bivao doživljaj nad doživljajima sa sve sletom, okretnim igrama i drugim prigodnim sadržajima. Slavlje nije moglo biti ometeno ni činjenicom da je predsednik već bio počivši, a da čak nije ni rođen na dan kada smo to obeležavali. Ali ko mari, na tim slavljima sam prvi put u maloj provincijskoj zabiti u kojoj sam nastanjen gledao (doživeo?) - Orgazam, Kerber, Yu grupu. Malo li je?

Slavio se i dan rođenja republike, i to genocidom svinjske populacije takvih razmera da je "naša" epizoda sa jagnjencetom zapravo bezazlena dečija igrica... A istorija je puna i surovijih primera, kada bi se rođendanska slavlja izrodila u zločin epohalnog značaja (usekovanje Jovana krstitelja npr). Možda zgrožen ovim primerom, prijatelj sa fakulteta me je svojevremeno ubeđivao da je rođendan zapravo komunistička izmišljotina, i da kao hrišćanin treba da slavim slavu, ali nije bilo pomoći. Čak i od hrišćanskih praznika meni je najdraži - ROŽDESTVO NJEGOVO!

I tako, mada već u godinama u kojima se na takav rođendanski entuzijazam gleda sa čuđenjem, nemajte straha da i moja 36-ta obljetnica neće biti dostojno obeležena. Jer... ma šta da je pisac ovih redova rekao na početku teksta, šta god mislio o ovom ”najboljem od svih mogucih svetova“, ipak čvrsto, nepokolebljivo veruje u stvar... dostojnu divljenja, vrednu slavljenja i obeležavanja...

ŽIVOT!!!

< Prethodna Sledeća >

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 3471793
ETNA