Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Minut zakašnjenja

Vrednovanje: ONONONONON / 32
Autor Sanja Aćimov
25. 01. 2015.

one of those daysDođe momenat kada sve ode dođavola, pa se vrati i strovali nikad teže. Pa pružaš ruku ispod te izbljuvotine iz pakla, a niko te ne primećuje. Kada vidiš prolaznike očima prosjaka.  Kada u nekim vremenima nemaš oči, pa se smeješ sebi godinama kako si nekada naivan ispao, a ego ti se srozao u ambis. Obično zbog neke ribe ili frajera, lošeg po tvoje zdravlje, zar ne? Pa onda tek nastupi momenat kad se lečiš usiljenim osmehom i plačom koji počinje da prija toliko da ti se čak i dopadne osećaj što si u priči koja se raspada. Trgneš se iz tog mazohizma, oteraš autodestruktivnog sebe automatski u pizde matere, ‘’opraviš’’ se, popraviš se, osvrneš se na prijatelje. Pa se trgneš i shvatiš kako si postao zajedljiv i zavidan na sekund, a taj sekund je trajao dugo i nisi smeo to da dopustiš sebi. Dođe momenat kada imaš sve, a opet želiš tuđe, i nisi srećan sa svojim, a bio bi još nesrećniji sa tuđim, ali opet bi se menjao. Kad je jedino što sigurno znaš da želiš brisanje sećanja, davnih i prošlih, bolnih, onih što je već trebalo da budu zaboravljena, a opet se vrate kao kiselina, iz dubine stomaka, i muče te noću. Šta sve u tom stomaku postoji, možda više nego u glavi. Majku mu, lakše je njega napuniti nego glavu u svakom slučaju

Opširnije...

Neobičan slučaj u Lastinoj ulici

Vrednovanje: ONONONONON / 24
Autor Дона Стормбрингер
23. 01. 2015.

saint karl
1
Ni dan danas ne bi mogla sa sigurnošću da tvrdi koliko je tačno vremena prošlo otkako je ispustila šoljicu na pod pa do njenog konačnog povratka jer vreme se pokazalo isuviše relativnim, ali moralo je proći bar trideset minuta sudeći po tome da vozilu hitne pomoći treba bar dvadeset minuta da se probije do Lastine ulice ulazeći u zakonom određene smerove čitave mreže uskih uličica. Jedan jedini semafor na koji je ambulantno vozilo naišlo nije predstavljao nikakvu prepreku jer ih je propustio bez zastoja namigujući im svojim zelenim okom. Dremljivi vozač se nije ni trudio da uključi rotaciju uz saglasnost žene u zelenoj uniformi i crvenim krstom na rukavu.

Doktorka Popović, mala i sitna kratko ošišana ženica nije puno pridavala značaja ovom pozivu. Delimično jer je već imala posla sa ovakvim slučajevima a delimično jer je odlučila da ne ulaže toliko emocija i energije u svoj posao kad za to ne dobija ni pohvalu niti povišicu. Obično bi poziv bio samo proizvod panike a lažna uzbuna završila bi se tako što bi pacijentu dala kompleks vitamina B12 i novalgetol (za svaki slučaj). U poslednje vreme joj se to sve češće dešavalo. Ipak, ništa se ne sme prepustiti slučaju, mora postupiti sledeći etiku i sopstvenu savest iako se, sudeći po okrnjenoj etici mnogih njenih kolega, Hipokrat već odavno prevrće u grobu. Nije ni slutila da hita u susret događaju na čiju će joj pomisao do kraja života prolaziti jeza niz kičmu.

Opširnije...

"Kucanj" u Kikindi

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Marginalac
21. 01. 2015.

Pomalo hramlje na jednu ruku

Vrednovanje: ONONONOFFOFF / 4
Autor Jelena Stojković Mirić
16. 01. 2015.

tirkiz

Nosi tirkizne cipele

pomalo hramlje na jednu ruku

njen vrat i kosu

mesec je isušio

zaboravom nežnosti.

Osrebrila joj kosa, za godinu ili dve.

Nije posve sigurna zašto tako naglo

/laže/

nosi crni šešir sa tilom

sa njene haljine otpadaju herbarijumski listovi

dok šeta kaldrmom mahnito svira violinu.

Vitražima oblaže kamen.

Nosi tirkizne cipele

pomalo hramlje na jedan bubreg

poštapajući se gudalom ide na dijalizu muzikom,

ne zna otkuda toliki umor

/laže/

Opširnije...

Voljenom imenjaku

Vrednovanje: ONONONONON / 7
Autor Branislav "Branko" Zukić
14. 01. 2015.

B. Ćopić
Naslage vremena što se iza čoveka slažu poput izmaglice, u početku bezazlene, a kasnije sve gušće i neprozirnije, postepeno nas  odvajaju  od mogućnosti da tačno odredimo godinu ili (ne daj bože) datum nekog važnog životnog iskustva ili prekretničkog trenutka. Sa dozom rezerve, baš iz tih razloga, autor ovih redova označiće kraj osamdesetih i početak devedesetih godina prošlog stoleća kao hronološku odrednicu u vezi sa događajem koji je umnogome pomerio horizonte njegovih čitalačkih očekivanja. Igrom slučaja (ako slučajnosti postoje) u ruke mi je tada dospeo neugledan primerak debele , požutele knjige, sa tvrdim koricama koje jedva da su držale sadržaj na okupu. “Branko Ćopić: ‘Prolom’”, pisalo je na koricama. Odlično, pomislio sam, ima da se nauživam u narednih nekoliko dana, jer sam već tada, sa manje od osamnaest godina, bio ubeđen da Branko nije mogao napisati dosadnu ili lošu knjigu. To ubeđenje imalo je, svakako,  veoma čvrsta utemeljenja.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 82 - 90 od 462

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2634643
ETNA