Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Šesta marginalna ofanziva

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Autor Marginalac
14. 02. 2015.

marginalac

Bačkopalanački Cafe & pub „Viveur“ znamenitog petka, 13. tekuće (u pravom smislu) godine nije bio pretesan, već sasvim udoban da primi sve poklonike marginalizma. Književni portal Marginalac je, u zdravlju i veselju i ovog puta bez šenluka – proslavio svoj šesti rođendan na detinje razdragan, ali ipak dostojanstven način. Rad sajta predstavili su probrani (ali i trenutno dostupni) autori, tako da su zahvalnoj publici bokore svojih misli načupali: Sanja Aćimov, Jovana Kešanski, Radmila Zorić, Predrag Ž. V, Branislav Zukić, Miroslav fon Trandafilović. Putem video (o)bima gostima se obratio, u svojoj bijeloj kuti, splitski poverenik dr Željko Barišić, a ugledni palanački dramski umetnik Dragan Prpa ćitao je aforizme Veljka Rajkovića, konzula Marginalca u Crnoj Gori.

Opširnije...

Marginalci na okup! (proglasno, proglasnije)

Vrednovanje: ONONONONON / 10
Autor Predrag Ž. Vajagić
11. 02. 2015.


plaketa

Dragi Marginalci, kucnuo je naš čas, zagrmele su trube jerikonjske, od poleta nam pucaju i bubne i zubne opne! To je znak da je pobeda blizu, a i poraz je sasvim izvestan!

Ispod crte nema mesta za sve, ne zadovoljavamo se više malim stvarima i predmetima. Vandali će osetiti našu pest koju već sad čvrsto i redovno stiskamo!

Oooj, margino, mila mati, uvek ću te svojom zvati.

U boj, u boj za novi ljudski soj!

Konjuh stenje, ruši se kamenje!!

Nema više čekanja, oklevanja, skrivanja ispod ženskih suknji, bivaka pod jorgan planinom! Krenite bodro napred, rušite barikade, dignite buržuje iz njihovih toplih džakuzija, neka bude što piti ne može!

Pošto smo dosegli milion i po poseta našem sajtu, nek’ iz milion i po grla grune poklič bune.

Ovim proglasom najavljujemo opštu kafansku mobilizaciju naših prijatelja, autora i čitalaca. Krenimo svi na zborno mesto, ako treba i u pet kolona.

Opširnije...

Kucanj u Kikindu

Vrednovanje: ONONONONON / 18
Autor Marginalac
09. 02. 2015.

pžv bz 1

"Preko preče, naokolo bliže" bio je moto  odabrane ekipe (autori, vozači, roudiji, kol gerle, stoperi i kuvari) na putovanju od Novog Sada do Kikinde (preko Bečeja, a kako drugačije?), što je upriličeno u četvrtak, 6. februara, povodom promocije knjige "Kucanj u prazno" u klubu "Teatar". Autorski dvojac Vajagić-Zukić odmah po dolasku u Kikindu doneo je obavezujući zaključak  da se nalazi u žestokom cajtnotu, ali ih to nije omelo u gostovanju na RTV VK, koje je proteklo u prijatnom ćaskanju sa autorkom emisije "Bilo kulture" Tamarom Balaž, o čemu postoji i video-dokaz, evidentiran pod brojem VK 0602MMXV i priložen kao sastavni deo ovog izveštaja.

Opširnije...

Love me tender

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Jelena Lengold
05. 02. 2015.

the king

1.

Elvis je mirisao bajno! I ruka mu se nije znojila, iako je držao moju šaku u svojoj, već čitava dva minuta. Drugom rukom me je obuhvatio oko struka. Čvrsto, bogme. Prilično čvrsto. Sve sam mogla da mu osetim. Malo su me golicale po nosu šljokice s njegove visoke kragne. Čudo od čoveka, taj Elvis! Kao da peva samo meni, dok ovako plešemo. Šapuće, a svi ga čuju. Dobro, ima mikrofon, ali ipak.

Love me tender, love me sweet, never let me go... Ko bi poželeo da te pusti, čoveče. Možeš me ovako vrteti do smrti, što se mene tiče. Ili dok ne upadnemo u ovaj bazen, svejedno.

You have made my life complete, and I love you so... Sve sam mu verovala. I jako sam želela to da mu kažem. Ali nije bilo vremena, a i nije bilo u redu. Čovek je pevao, svi su gledali u njega, i što je najgore, gledali su i u mene, i mikrofon je bio tu, između mojih i njegovih usana koje su bile dramatično blizu, i ko zna u šta bi se to izrodilo u nekoj drugačijoj situaciji. A htela sam da mu kažem baš to, da mu sve verujem dok peva. I da treba da ostavi taj mikrofon, da zaleprša svojim srebrnastim svetlećim plaštom i da me odvede odavde, prvo dole na plažu, na pesak, a posle ko zna gde.

Opširnije...

Udahnuti

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Julijana Adamović
31. 01. 2015.



Rajna

Nikada  se  nisam  zaozbiljno  kanila  ubiti.  Znala  bih,  tu  i  tamo, priprijetiti  u bijesu ili  kakvoj muci, ali  to  je bila  obična  poštapalica,više način da skrenem i barem neko vrijeme zadržim pozornost na sebi.  U  to  da  ponekad  zaista  poželim  prestati  disati  nije  vjerovao nitko pa čak ni ja. Ne znam što mi se te jeseni dogodilo. Jesam li se okliznula? Precijenila? Što mi se to, dovraga, motalo po glavi?

- Udahni! Udahni duboko! – glasovi oko mene su zazivali život, a za jedan sam znala da se svakako treba boriti. Pokušavala sam uhvatiti i  čvrsto  se  primiti  za  ruku koja je  stiskala  moja  prsa  i  iz  grla  pustiti glas, ali on je ostao zarobljen. Trenutak prije no što ću ga iskašljati s mlazom vode jasnije sam vidjela neke  stvari. Iz magle, iz promrzlih kostiju i mnoštva zabrinutih lica nad mojim mokrim tijelom, izmeðu djetinjstva  obilježenog  nebrojenim,  naglim  odlascima  i  skrušenim povratcima  moje majke,  svih  njezinih  mladih  ili  ponekog  ocvalog ljubavnika;  svih  očevih  slabosti  utopljenih  u  izmaglice  alkohola  i mladosti  ispunjene  mojim  pentranjima  i  padovima  dubokim  do same suštine boli, bolesti i, na koncu, dana provedenih na bolničkim odjelu, uz nespretna i nepotrebna majčina objašnjenja: “znate, pod stresom  je...  ispiti  su  teški”, ja  sam  najjasnije  vidjela  njega. Vidjela sam da više nije i nikada neće biti tu.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 73 - 81 od 459

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2529271
ETNA