Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Love me tender

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Jelena Lengold
05. 02. 2015.

the king

1.

Elvis je mirisao bajno! I ruka mu se nije znojila, iako je držao moju šaku u svojoj, već čitava dva minuta. Drugom rukom me je obuhvatio oko struka. Čvrsto, bogme. Prilično čvrsto. Sve sam mogla da mu osetim. Malo su me golicale po nosu šljokice s njegove visoke kragne. Čudo od čoveka, taj Elvis! Kao da peva samo meni, dok ovako plešemo. Šapuće, a svi ga čuju. Dobro, ima mikrofon, ali ipak.

Love me tender, love me sweet, never let me go... Ko bi poželeo da te pusti, čoveče. Možeš me ovako vrteti do smrti, što se mene tiče. Ili dok ne upadnemo u ovaj bazen, svejedno.

You have made my life complete, and I love you so... Sve sam mu verovala. I jako sam želela to da mu kažem. Ali nije bilo vremena, a i nije bilo u redu. Čovek je pevao, svi su gledali u njega, i što je najgore, gledali su i u mene, i mikrofon je bio tu, između mojih i njegovih usana koje su bile dramatično blizu, i ko zna u šta bi se to izrodilo u nekoj drugačijoj situaciji. A htela sam da mu kažem baš to, da mu sve verujem dok peva. I da treba da ostavi taj mikrofon, da zaleprša svojim srebrnastim svetlećim plaštom i da me odvede odavde, prvo dole na plažu, na pesak, a posle ko zna gde.

Opširnije...

Udahnuti

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Julijana Adamović
31. 01. 2015.



Rajna

Nikada  se  nisam  zaozbiljno  kanila  ubiti.  Znala  bih,  tu  i  tamo, priprijetiti  u bijesu ili  kakvoj muci, ali  to  je bila  obična  poštapalica,više način da skrenem i barem neko vrijeme zadržim pozornost na sebi.  U  to  da  ponekad  zaista  poželim  prestati  disati  nije  vjerovao nitko pa čak ni ja. Ne znam što mi se te jeseni dogodilo. Jesam li se okliznula? Precijenila? Što mi se to, dovraga, motalo po glavi?

- Udahni! Udahni duboko! – glasovi oko mene su zazivali život, a za jedan sam znala da se svakako treba boriti. Pokušavala sam uhvatiti i  čvrsto  se  primiti  za  ruku koja je  stiskala  moja  prsa  i  iz  grla  pustiti glas, ali on je ostao zarobljen. Trenutak prije no što ću ga iskašljati s mlazom vode jasnije sam vidjela neke  stvari. Iz magle, iz promrzlih kostiju i mnoštva zabrinutih lica nad mojim mokrim tijelom, izmeðu djetinjstva  obilježenog  nebrojenim,  naglim  odlascima  i  skrušenim povratcima  moje majke,  svih  njezinih  mladih  ili  ponekog  ocvalog ljubavnika;  svih  očevih  slabosti  utopljenih  u  izmaglice  alkohola  i mladosti  ispunjene  mojim  pentranjima  i  padovima  dubokim  do same suštine boli, bolesti i, na koncu, dana provedenih na bolničkim odjelu, uz nespretna i nepotrebna majčina objašnjenja: “znate, pod stresom  je...  ispiti  su  teški”, ja  sam  najjasnije  vidjela  njega. Vidjela sam da više nije i nikada neće biti tu.

Opširnije...

"Kucanj u prazno", RTV Vojvodine

Vrednovanje: ONONONONON / 29
Autor Marginalac
27. 01. 2015.


pžv bz

Minut zakašnjenja

Vrednovanje: ONONONONON / 32
Autor Sanja Aćimov
25. 01. 2015.

one of those daysDođe momenat kada sve ode dođavola, pa se vrati i strovali nikad teže. Pa pružaš ruku ispod te izbljuvotine iz pakla, a niko te ne primećuje. Kada vidiš prolaznike očima prosjaka.  Kada u nekim vremenima nemaš oči, pa se smeješ sebi godinama kako si nekada naivan ispao, a ego ti se srozao u ambis. Obično zbog neke ribe ili frajera, lošeg po tvoje zdravlje, zar ne? Pa onda tek nastupi momenat kad se lečiš usiljenim osmehom i plačom koji počinje da prija toliko da ti se čak i dopadne osećaj što si u priči koja se raspada. Trgneš se iz tog mazohizma, oteraš autodestruktivnog sebe automatski u pizde matere, ‘’opraviš’’ se, popraviš se, osvrneš se na prijatelje. Pa se trgneš i shvatiš kako si postao zajedljiv i zavidan na sekund, a taj sekund je trajao dugo i nisi smeo to da dopustiš sebi. Dođe momenat kada imaš sve, a opet želiš tuđe, i nisi srećan sa svojim, a bio bi još nesrećniji sa tuđim, ali opet bi se menjao. Kad je jedino što sigurno znaš da želiš brisanje sećanja, davnih i prošlih, bolnih, onih što je već trebalo da budu zaboravljena, a opet se vrate kao kiselina, iz dubine stomaka, i muče te noću. Šta sve u tom stomaku postoji, možda više nego u glavi. Majku mu, lakše je njega napuniti nego glavu u svakom slučaju

Opširnije...

Neobičan slučaj u Lastinoj ulici

Vrednovanje: ONONONONON / 24
Autor Дона Стормбрингер
23. 01. 2015.

saint karl
1
Ni dan danas ne bi mogla sa sigurnošću da tvrdi koliko je tačno vremena prošlo otkako je ispustila šoljicu na pod pa do njenog konačnog povratka jer vreme se pokazalo isuviše relativnim, ali moralo je proći bar trideset minuta sudeći po tome da vozilu hitne pomoći treba bar dvadeset minuta da se probije do Lastine ulice ulazeći u zakonom određene smerove čitave mreže uskih uličica. Jedan jedini semafor na koji je ambulantno vozilo naišlo nije predstavljao nikakvu prepreku jer ih je propustio bez zastoja namigujući im svojim zelenim okom. Dremljivi vozač se nije ni trudio da uključi rotaciju uz saglasnost žene u zelenoj uniformi i crvenim krstom na rukavu.

Doktorka Popović, mala i sitna kratko ošišana ženica nije puno pridavala značaja ovom pozivu. Delimično jer je već imala posla sa ovakvim slučajevima a delimično jer je odlučila da ne ulaže toliko emocija i energije u svoj posao kad za to ne dobija ni pohvalu niti povišicu. Obično bi poziv bio samo proizvod panike a lažna uzbuna završila bi se tako što bi pacijentu dala kompleks vitamina B12 i novalgetol (za svaki slučaj). U poslednje vreme joj se to sve češće dešavalo. Ipak, ništa se ne sme prepustiti slučaju, mora postupiti sledeći etiku i sopstvenu savest iako se, sudeći po okrnjenoj etici mnogih njenih kolega, Hipokrat već odavno prevrće u grobu. Nije ni slutila da hita u susret događaju na čiju će joj pomisao do kraja života prolaziti jeza niz kičmu.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 73 - 81 od 456

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2419130
ETNA