Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

U mrežama za ljude

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Branislav Zukić
15. 06. 2015.



na jedan klik

Uđemo li u zaludnu avanturu uvažavanja tablodinih tekstova, shvatićemo da su društvene mreže mesta koja gore češće i od primorskih otoka u julu. Svaki dan se u žutoj štampi (neretko i u onoj “ozbiljnoj”) pojavljuju  tekstovi  ili fotografije koji su, valjda prema pouzdanim podacima, “zapalili internet”. Radi se, u većini slučajeva, o tome da se javno  iznose  najrazličitiji  svetonazori ili , pak, izvesna pevačica/voditeljka/manekenka počasti web bespuća najnovijim krupnim planom sopstvene goluždrave pubične kosti i nekolikih pirsinga i smelih tetovaža  pride. Tada društvene mreže, navodno, gore, a kompletna populacija ne razmišlja ni o čemu drugom do o kliku na magični link.

Opširnije...

Dve nove knjige Milana Jankovića

Vrednovanje: ONONONONON / 14
Autor Marginalac
11. 06. 2015.

mjNakon objavljenih šest romana i jedne zbirke poezije, požarevački pisac, Milan Janković, oglasio se zbirkom poezije “Žižak-ateista” i kratkim romanom “Pohvala Erazmu”, u izdanju IK “.Bratstvo duše” iz Zagreba, pod uredništvom Zdenka Franjića.


Da podsetimo, Zdenko Franjić, uporedo sa muzičkim izdavaštvom obuhvaćenim najvećom nezavisnom etiketom u bivšoj Jugoslaviji pod imenom „Slušaj najglasnije“, predano radi i na objavljivanju knjiga a od skora i strip-albuma. Za svoj radje na nedavnom DORF festivalu, održanom u tri hrvatska grada istovremeno, dobio nagradu za životno delo.

Opširnije...

Ne sekiraj se, pajdo

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Željko Barišić
28. 05. 2015.


opel manta


Kad je Zlato ugleda!

Ona je u onoj gužvi stajala s iste strane ceste š ćaćon. Meščini još s Mićon, Nadon, Ivanon i još one dvi njezine mlađe sestre. Zlato je to odma u hipu izračuna. Znan, jer je on unas bijo najbolji trgovac na Pazaru. On ti je zna, bogami, kad dotraš govedo odma u kilo procinit koliko je, a o godišću da i ne govorin

- Ajde, iđi! – viknu mu Prociđeni.

Zlato je osta na mistu ukopan i nije se moga pomaknit. Ko da ga je Srbin nacilja sa zoljon, pa mu šalje Mladićeve pozdrave tamo oko Knina. Eto kako je izgleda. Posrano.

- Ajde iđi, jeba ga Is's! – zovnu ga Banana.

A, tako nekako je procinio i Milenu. Mladu junicu satkanu od vatre i vitra. I pogledom koji te moga prisić popola. Dobro, ne mene jer ja san ioanko prisičen, ali Zlata je, krvi mi Is'sove!, rasiklo popola. Ko kad ujitra za studeni rasičeš suvu trisku za odložit vatru. Pržio se Zlato na toj rasplamsaloj Mileninoj vatri ko stari poskok na suncu.

Opširnije...

Proleće

Vrednovanje: ONONONONON / 28
Autor Sanja Aćimov
22. 05. 2015.



prolecni dan

Proleće je uzelo grad pod svoje i ništa više nije bilo isto. Deca nisu više nosila dugačke perjane jakne koje su prezirala, a klinci su opet dobili priliku da satima maltretiraju labudove u parku. Bilo je bolje, vedrije. Da, svima je bivalo bolje, sem meni i Milanu iz stana 45. Ja sam bila prikovana za krevet, sama i skoro nepokretna u garsonjeri koja se činila kao palata dok sam se vukla po podu da bih dohvatila lekove. Milana je, na spratu iznad, devojka napuštala i za njega je proleće bilo nevidljivo, skoro sivo. Njegova volja da je ubedi da ostane je nestajala pod naletima njegovih pokušaja da je razume.

Širom otvoren prozor moje sobe i lepa i udobna terasica stana iznad, trenutno su bili moja jedina veza sa ljudskim glasom. Gledala sam u pravcu ormana, daleko stacioniranog od mene. U njegovim drvenim kandžama krio se moj telefon, tih u crvenoj torbi. Kako da dođem do telefona, kada ne mogu da hodam? Trebalo je da pozovem najbolju drugaricu, kad god sama ne mogu da se pomerim s mesta, ona može da pomeri obe.

Opširnije...

Jebajiga, rođo

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor P.Ž.V, B.Z.
18. 05. 2015.

smena 8
- Uskoro, od torbara iz Poljske otac nabavlja i blic (kada se zaslepim njegovim bljeskom, po sat vremena mi se pred očima prestrojavaju oblaci). Blic ima samo jednu manu, radi po, da tako kažem, fonetskom principu ‒ jedno punjenje strujom, jedan bljesak. Zbog toga se neprestano saplićemo preko belouške njegovog gajtana. I uvek, nakon što peteljka štucne, a otac otre graške znoja sa čela, neko od starijih rođaka mu prilazi i glasom u kome, kao zrele orahove ljuske u snažnom dlanu, pucaju životna nadanja, zamuckuje ‒
"Jebajiga, rođo, ja zažmurio".
______________________________________________________

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 55 - 63 od 458

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2500863
ETNA