Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Nemoj se tim hvaliti

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Goran Karanović
23. 02. 2009.

Goran KaranovićMostarac. Završio pravni fakultet, radi kao tv-novinar.

Voli dobre ljude, teatar, kuhanje i putovanja. Vodi portal za književnost www.knjizevnost.org

Mnogo čita i pomalo piše.

Koautor zbirke poezije
"Usred grada tmurna, nalaktih se da povratim".

Objavljuje poeziju i prozu u ex-yu periodici. Ponešto i nagrađivan.

Opširnije...

Začeće sna

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Dušan Pavle Kresović
20. 02. 2009.

IME

abstractUspaničiš li se  kada   pomenu  tvoje ime  u gradu

paukova  za  opstanak  njihove mreže oživljavajući  zvezde

u praživotu pepelu  straha i nade  na brzim  vodama umnosti

Odahneš li kada se  ne dogodi kada ti ime  zastari

Upitaš li se otkud vreme da se spominješ nezreo i slab

da izdržiš  privlačnost zaruđene svetlosti zapakovane

u konzerve  koje će nesrećenici nositi  do tebe i tebi sličnih

nemoćnika  da čuju svoje  ime   na krovu gde vrlina pada  sniva

Pokaješ li se ili ti je strano da ulaziš u sebe uplašen  da

ne pronađeš  išta  što bi moglo da liči na izbavljenje


Predaš li se  ponekad  vrtuljcima patuljaka što iz priča

su izbegli   jer niko nije verovao u njihovu postojanost

u tajnu umeća da ostanu mali ponosni

u nadi da će ih  neko  ponovo ukoričiti

i za milione duša će pijančiti  maštu  tebi nedostižnu


ZNATIŽELJA



Znatiželja Koliko se razigravaš raspevavaš razgovoriš

kada ti lice uozbilje nagoveštaji osokoljeni negde

gde  se u slavu ničeg  oslobađaju petlovi da sa ograda

najavljuju  rođenje  tvoje neodlučnosti okretanje zemlje

Šta li to ponudiš u prodavnicama starih običaja  i mudrosti

određuješ li sam  sebi kaznu uspinjanja uz nadražaje  upitnika

ne odabereš li pravi smejaće ti se naivnosti i praznoverje

precrtavaće te mastiljavom olovkom pretvarati u pametnu rđu

Uspeš li da se iskobeljaš  kroz rešetke ptičjeg kaveza

da krila dobiješ  letiš do ugaslog  kamena igračke  mira


Prisustvuješ li ponekad zatvaranju kruga  kada               

odbacuje do drugog  znatiželjnike  skupljače ideja   

prosce varki u bolesno vreme  u kome se oždrebljuju oblaci

sve nestaje u pradvorju ovog i onog sveta gde se zaklinje zametak

Treba samo da posmatraša šta drugima čini radoznalost


SVETLOST

Svetlost Pozdraviš li kroz zamagljeno staklo svetlost nadolazeću

sebe što tebi nosi da kroz oko  um  dokažeš

nebesa  da  približiš zagubljenim kamenolomima čednim

gde prebivaju kopači istine u tminu zatočeni

Uzdrmaš li znanje onog ispod i iznad  svetlucavog  tla

odakle se   pokreće  žrvnju zvezda što se ne predaje

stremi žutoj mrlji strminama uzavrelim

vodu ne donosi   uzaludno da se ne  pojavljuje

Početak usporava  zrenje  određuje čaroliju

sočne jabuke u kljunu ptice na prozoru gledanje


Na zrak svetslosti  nižu se oči  ukras visinama da budu

uspeš li  to da vidiš  pred noge će ti padati smiraji

iz frula će drveće da zamiriše  pesme glas u svežine će

da ode  na tvojoj strani biće vreme dogodi li se kolajna

Ne  meri je sa  biserima  draguljima što pepeo postaju


Opširnije...

Simbioza s modrim psom

Vrednovanje: ONONONONON / 15
Autor Radmila Zorić
19. 02. 2009.

FotoModri pas

Otresam sebe sa zemlje,
odlepljujem tvoje modre
beskrvne prste
sa svoga stomaka,
prizivam orgazmičke ideje,
manje vremena im treba
da umru,
no da se rode.
Ali, nema to veze sa nama budućima.

Tvoji nokti su modri,
a takve su ti bile i oči,
dok sam te hranila svojom lepljivom krvlju.
Sisao si krv namesto mleka,
pio pljuvačku namesto vode,
zato si u besu i snazi
najbolje umeo da plivaš.
Molim te, zagolicaj me
apsolutno životinjskom željom
i to će nas vratit na istu stazu.
Ova stopala nastaviće da bazaju
po blatu...

Opširnije...

Dve priče

Vrednovanje: ONONONONON / 7
Autor Danka Debeljak
17. 02. 2009.

Betoven

Kornjača Kupiću kornjaču. Zvaće se Betoven. Volim Betovena. Volim i kornjače. Ribice su dosadne, imamo ih. I smrde. I iskaču iz akvarijuma. To je neki njihov vid samoubistva. Samoća?

Volim i vetar. Trenutno sam u njemu. Kada mi duva u potiljak čini da od kose na licu ne vidim ljude, to ponekad prija. Sada je tako. I prija. Nikada čovek nije sam. Uvek smo tu mi i samoća. Nemam lepih misli. Um mi je zatrovan. Samo mi treba kornjača. Evo ga prvi u nizu “pet šop”.

Opširnije...

Ninaj me

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Autor Vedrana Trlek
13. 02. 2009.

KišaMama je ušla u kuhinju i stavila mi ruku na rame. Vani se već bilo razdanilo. Mirisalo je na svježe, ljetno jutro.

- Umro je tvoj prijatelj - izgovorila je mirno.

- Nije istina! - rekao sam, naglo ustajući od stola.

- Nije, ne može biti istina, pokazali su mi - ponavljao sam u sebi dok mi nije palo na pamet da sam se probudio kad je mama ušla u kuhinju i da sam sve ono prije toga samo sanjao. U tom snu bio sam u pustinji i neki mi je poslovni čovjek pokazivao svoju aktovku. Unutra su se nalazili rubini, a uzorak po kojem su bili složeni neprestano se mijenjao.

- Eto vidiš, jasno je, ne može biti mrtav - govorio je tip i ja sam mu s olakšanjem povjerovao.

Sad sam ponovo znao da Saše nema, da me jučer nazvao i da sam ga cijeli dan uzalud tražio. Ne znam kako je mama saznala. Mora da je nešto bilo na vijestima. Možda su rekli inicijale, ili samo ulicu.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 51 52 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 451 - 459 od 463

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2707542
ETNA