Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Red je red

Vrednovanje: ONONONONON / 3
Autor Predrag Ž. Vajagić
08. 01. 2016.



cekaonica

Hej, ženo, heej, pa ne može to tako, ja sam bio na redu, isprva zavapi čovek, a zatim se, svukavši sa reči svlak molećivog tona, zajapuri, gle, poče da brekće i šišti, boreći se s dahom, nepravdom, ama sa sto svetskih zála koji mu se odjednom sručiše na glavu. Prvi sam predao knjižicu, evo, vi ste mi svedoci, a ova beštija uđe pre svih nas... pa, majku mu poganu, bre, gde je tu red, pu, vidi je samo, bezobraznice, heeej, alamunjoo...

Malo je nedostajalo da se zagrcne od reči i jeda koji su mu se, u grozdovima pljuvačke, slivali preko, ali već bi kasno. Pokuša nadvoje-natroje da sakupi eventualne sledbenike i živu silu za oganj svog besa, ali troje prisutnih u čekaonici Doma zdravlja s nelagodom nastavi da gleda svoja posla, i, uglavnom, tupo zuri u vrata iza kojih par trenutaka pre šmugnu gospođa koja se, istini za volju, zaista iznenada tu stvori i, bez ikakvih pripremnih ili izvinjavajućih podrobnosti, pronađe svoje utočište u ordinaciji.

Opširnije...

Nije mene dušo ubilo

Vrednovanje: ONONONONON / 32
Autor Sanja Aćimov
29. 12. 2015.



breakup

Iv je pre par noći pila jeftino vino i izgubila skup telefon. Po treći put. Od ukupno pet puta. Ona dva puta umorna konobarica me je zvala da u četiri izjutra dođem po telefon razigrane plavuše koja ga je ostavila na šanku, a kojoj sam upravo ja bila prva u porukama, govorila je kako nije čitala sadržaj istih, ali njen podsmeh je pričao za sebe, drugačije. Ovaj put niko nije zvao, ali se ni naslađivao porukama, telefon je brzo bio isključen. Setih se toga kada sam počela da kucam njen broj. ''Jebemti'', pomislih. Kako sad doći do nje odmah? Legla sam na krevet i razmišljala o svojoj najboljoj drugarici. ''Dođi. Dođi! Dođi..'', mislila sam kao u Preverovoj pesmi. Sitni koraci čuli su se kroz hodnik, i neprestano kucanje je otpočelo, kao da očekuje da se odmah stvorim pred vratima. Otvaram, ona mi se smeje. ''Šta je?'', kaže. ''Fala Bogu'', odgovaram. ‘’Ajmo brzo negde’’ je bilo brže od odabira garderobe, ali i to je prošlo.

Opširnije...

Krah

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Nenad Marić
25. 12. 2015.



hrast


Kao što se vrednost

umetnosti  meri uticajem

na buduće generacije,


kao što se pravi

značaj ličnosti oseti

tek posle  njene smrti,


tako  je  i praznina

u  našem dvorištu

u   rano proleće


nakon   seče

četrdesetogodišnjeg  stabla

bila  bolno  svedočanstvo

o   završetku  jedne  epohe.


Kao  rastanak  prijatelja,

kao  kraj  ljubavi,

neminovan   krah

na   pogrešnom  mestu

posađenog   kao Jugoslavija.


Ne   znam  koliko će se

moje  pesme  čitati

ali  kažu  da  je

nameštaj  od  orahovine

za  veka  i  sveta.

Mirenje sa sudbinom

Vrednovanje: ONONONONON / 9
Autor Predrag Ž. Vajagić
11. 12. 2015.

sudbina


Svađali su se otkad znaju sa sebe, Gojko Ćulibrk i njegova Sudbina, oboje zadrti i tvrdoglavi da te bog sačuva, ako može i ako nema preča posla. U početku, džapali su se kô deca, prgavo i uz mnogo suza. Bilo je tu razbijenih kolena, krvavih glava, detinjih pretnji i teških reči, durenja i zaricanja da se više nikad neće međusobno ni poigrati... Kasnije, njihove svađe postaše bezobzirnije, s manje želje da se izmire, a više pakosti i uz mnogo one teške teskobe od koje ti i vazduh u plućima čađavo zaklobuča kao dim iz kovačnice Rajka Pojužine, u onim danima kad se Rajkan nakani, umoran od rakijanja, da u nju navrati.

Gojko se zagledao u Gospavu, kćer bačvara iz susednog sela, devojku po svemu valjanu i vrednu. Ali, Sudbina ni da čuje! Ni tri meseca nisu prošla, ni prva kaca, u miraz donesena, nije se šljivama napunila, a devojka se razboli, otvoriše joj se šupljine u plućima, uvukoše je celu u sebe, kao da je nikad nije ni bilo, i kao da Gojku nije, jedne martovske večeri, obećala da će biti njegova ili je više beli dan neće poljubiti u rumeni obraz, uvek, kao tek pomuženo mleko, topao od vedrine i osmeha, a i mekostidan, tako, sam od sebe i devojačkog poštenja.

Opširnije...

Prestupnik

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Ivica Trifunović
04. 12. 2015.




rebel, rebel



Pognute glave lunjam šumom mračnom

odavno.

Grbonja sam pravi

mršavi, mrki, podli.

Svoju olinjalu telesinu

tiho provlačim

izmedu starih napaćenih stabala belogorice

u potrazi za pacovima i lešinom.

Svakodnevnice sitne

bole me užasno.

Dan se ovde razlikuje od noći

po zelenom mraku

po mojoj sramotnoj samoći.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 37 - 45 od 462

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2634640
ETNA