Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Psi od slame

Vrednovanje: ONONONONON / 8
Autor Predrag Ž. Vajagić
31. 03. 2016.


stado

Izgubivši prvi put u životu opkladu, Joca Kečiga mogao je birati: ili će, umotan u srpsku trobojku, otići na Tomsonov koncert u Vinkovcima ili u rozim helankama i namazanih noktiju naredni derbi provesti među najvatrenijim nabijačima. Cveletu su obe ekskurzije primamljivije od glasanja. Od izbora su gore jedino neuspele nuklearne probe, gunđao je, ozlojeđeno posmatrajući kako se masovno vijaju nove članske karte i izbušeni reveri nude stranačkim značkama. Povrh toga, opcija koju zaokruži uglavnom se olupa o cenzus: retko odbornik ili dva, ako se zalome neki preleti– bude i poslanički klub za demokrate bez mane (i glasačkog tela).

- Pogledaj ovog, iskezio se kao odrana lisica, pa njega bi i rođena majka tri puta precrtala, galami čim se TV ekranom razmile protuve nabeljenih lica i ofarbanih zalizaka.

- Veruj mi ne bi, objašnjava mu Šlajfna, stara, verovatno, leškari u džakuziju, pije šampanjeru i ponosi se porodom.

- Ako ga uopšte prepozna, s ovako retuširanom nosinom. Listam juče vaš tabolid, tek posle pola sata ukapiram kako na fotografijama nije Skarlet Johanson, već ministarka za kapitalne investicije, ona nova... Čupa-čups, kako li je već zovu?

- Jelka Čupkobabić, zvana Čupka – PUPS, ispravlja ga važno novinar. Što ne gledaš pažljivije, baš Skarleta nosi bikini s printom Ostroga. Tako to ide, što propusti roditeljska gumica, dočeka ona kompjuterska.

- Dekapitalni kadar, nemam lepe reči.

Opširnije...

Kako sam izgubila zub, deo drugi

Vrednovanje: ONONONONON / 15
Autor Sanja Aćimov
09. 03. 2016.


soba

Već desetak minuta (možda više, a možda i manje – vreme je u bolničkom krevetu dobilo sasvim drugu dimenziju, moćnu i neprijateljsku) Momčilo je cimao glavom u pravcu stola gde je sedela mlada medicinska sestra Ana, leđima okrenutim nama, i nagovarao me da je pozovem. Trezan uvek izgubi bitku sa pijanim, pa sam u jednom momentu pogledom dala znak napornom momku da se predajem, i rekla Ani da me ruka boli od infuzije. Za tren, Ana se provukla između dva kreveta na kojima smo ležali Momčilo i ja, protrljala mi ruku govoreći da se opustim i ponašam kao da igla ne postoji (?!), zašuškala me, zacoktala na Momčilove napore da se pomeri ne bi li je dodirnuo, i vratila se za svoj sto. Kuckanje Aninih sitnih prstiju po tastaturi je opet odzvanjalo po sobi, i opet bilo prekinuto, ali ovoga puta ne zbog Momčila i mene, već zbog pacijenta broj tri koga su upravo uvezli u kritičnom stanju u sobu do naše.

Opširnije...

Kako sam izgubila zub, deo prvi

Vrednovanje: ONONONONON / 17
Autor Sanja Aćimov
29. 02. 2016.




missing teeth

Tvrđava, klub, muzika. Doba noći za koje baba tvrdi da se dešavaju loše stvari, i da do ponoći provod treba da se završi. Čaša i dim, nisam za ovo noćas, izlazim napolje, one ostaju, ciče, smeju se i dobro im je. Blaga vrtoglavica ispred kluba, polumrak, dosta parkiranih automobila, nekoliko pijanih i nijedan trezan, nervozno prebiram po torbi zbog telefona, tu je. Taksi, taksi, taksi...može ovaj, pozivam. Udarac.

Kao da sam ošinula o led u petoj, toliko jak. Muški. Moje polunesvesno telo našlo se između dva automobila, srećom na travi, nesrećom neprimećeno. Svesna sam da je počelo neko sranje oko mene, ali niko izgleda nije svestan da ja ležim ovde, na hladnoj i vlažnoj travi, rascopane usne koju sam već pipkala i polunačetog zuba, bez kojeg ću uskoro ostati. Dok shvatam da nisam namerni akter ove galame koja je već postajala glasnija i mnogoljudnija, javlja se on – flešbek: La Rambla!

Opširnije...

Ja sam kralj

Vrednovanje: ONONONONOFF / 5
Autor Milo Jukić
20. 02. 2016.


jaro-kingo

Svakog dana od devet do dva, a onda i od šest do devet, stoji ispred ulaza u restoran „King“, smješten na najboljem mjestu na Stradunu. Odjeven je u kralja i svi na to gledaju baš tako, iako bi i nevješt etnograf na njegovom kraljevskom odijelu prepoznao i odjevne detalje dubrovačkih kneževa ili članova Velikog, Malog ili Vijeća umoljenih od prije nekoliko stoljeća. Ali to je onima koji prolaze i zbog kojih je on tu ionako važno koliko i to što je u horoskopu papagaj koji turistima, dok se s njim fotografiraju, pokušava kljunom ukrasti naušnicu ili lažni biser s vrata. Nikom nije ni na kraj pameti da nikad nijedan kralj na svijetu nije turistima dijelio restoranske prospekte.

Opširnije...

Pokrij se

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Darko Cvijetić
09. 02. 2016.



stolnjak

Lokalni običaji pri pokopu u selu mojeg porijekla, Bjelajci:

kada se položi sanduk s tijelom u zemlju - prekriju ga prvo veliki bijelim vezenim stolnjakom,

a potom debelim zimskim kućnim ćebetom.

Nakon toga postavljaju bijelu svježe izblanjanu dasku, preko cijele dužine sanduka.

Tek tada ide zemlja.

Negdje pri polovici posla zatrpavanja, kad se više od zemlje i ne vidi kovčeg s tijelom,

grobar siđe u raku doslovce ugazi zemlju,

izgazi je kao da gnječi bosim nogama grožđe, isto i zadihan, isto i znojan.

Pa drugi sloj zemlje.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 28 - 36 od 460

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2602884
ETNA