Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Kako sam izgubila zub, deo drugi

Vrednovanje: ONONONONON / 15
Autor Sanja Aćimov
09. 03. 2016.


soba

Već desetak minuta (možda više, a možda i manje – vreme je u bolničkom krevetu dobilo sasvim drugu dimenziju, moćnu i neprijateljsku) Momčilo je cimao glavom u pravcu stola gde je sedela mlada medicinska sestra Ana, leđima okrenutim nama, i nagovarao me da je pozovem. Trezan uvek izgubi bitku sa pijanim, pa sam u jednom momentu pogledom dala znak napornom momku da se predajem, i rekla Ani da me ruka boli od infuzije. Za tren, Ana se provukla između dva kreveta na kojima smo ležali Momčilo i ja, protrljala mi ruku govoreći da se opustim i ponašam kao da igla ne postoji (?!), zašuškala me, zacoktala na Momčilove napore da se pomeri ne bi li je dodirnuo, i vratila se za svoj sto. Kuckanje Aninih sitnih prstiju po tastaturi je opet odzvanjalo po sobi, i opet bilo prekinuto, ali ovoga puta ne zbog Momčila i mene, već zbog pacijenta broj tri koga su upravo uvezli u kritičnom stanju u sobu do naše.

Opširnije...

Kako sam izgubila zub, deo prvi

Vrednovanje: ONONONONON / 17
Autor Sanja Aćimov
29. 02. 2016.




missing teeth

Tvrđava, klub, muzika. Doba noći za koje baba tvrdi da se dešavaju loše stvari, i da do ponoći provod treba da se završi. Čaša i dim, nisam za ovo noćas, izlazim napolje, one ostaju, ciče, smeju se i dobro im je. Blaga vrtoglavica ispred kluba, polumrak, dosta parkiranih automobila, nekoliko pijanih i nijedan trezan, nervozno prebiram po torbi zbog telefona, tu je. Taksi, taksi, taksi...može ovaj, pozivam. Udarac.

Kao da sam ošinula o led u petoj, toliko jak. Muški. Moje polunesvesno telo našlo se između dva automobila, srećom na travi, nesrećom neprimećeno. Svesna sam da je počelo neko sranje oko mene, ali niko izgleda nije svestan da ja ležim ovde, na hladnoj i vlažnoj travi, rascopane usne koju sam već pipkala i polunačetog zuba, bez kojeg ću uskoro ostati. Dok shvatam da nisam namerni akter ove galame koja je već postajala glasnija i mnogoljudnija, javlja se on – flešbek: La Rambla!

Opširnije...

Ja sam kralj

Vrednovanje: ONONONONOFF / 5
Autor Milo Jukić
20. 02. 2016.


jaro-kingo

Svakog dana od devet do dva, a onda i od šest do devet, stoji ispred ulaza u restoran „King“, smješten na najboljem mjestu na Stradunu. Odjeven je u kralja i svi na to gledaju baš tako, iako bi i nevješt etnograf na njegovom kraljevskom odijelu prepoznao i odjevne detalje dubrovačkih kneževa ili članova Velikog, Malog ili Vijeća umoljenih od prije nekoliko stoljeća. Ali to je onima koji prolaze i zbog kojih je on tu ionako važno koliko i to što je u horoskopu papagaj koji turistima, dok se s njim fotografiraju, pokušava kljunom ukrasti naušnicu ili lažni biser s vrata. Nikom nije ni na kraj pameti da nikad nijedan kralj na svijetu nije turistima dijelio restoranske prospekte.

Opširnije...

Pokrij se

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Darko Cvijetić
09. 02. 2016.



stolnjak

Lokalni običaji pri pokopu u selu mojeg porijekla, Bjelajci:

kada se položi sanduk s tijelom u zemlju - prekriju ga prvo veliki bijelim vezenim stolnjakom,

a potom debelim zimskim kućnim ćebetom.

Nakon toga postavljaju bijelu svježe izblanjanu dasku, preko cijele dužine sanduka.

Tek tada ide zemlja.

Negdje pri polovici posla zatrpavanja, kad se više od zemlje i ne vidi kovčeg s tijelom,

grobar siđe u raku doslovce ugazi zemlju,

izgazi je kao da gnječi bosim nogama grožđe, isto i zadihan, isto i znojan.

Pa drugi sloj zemlje.

Opširnije...

Књига - путоказ и светионик

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Stevica Mitrović
02. 02. 2016.



knjiga

Давнине су за нама  и оне су нам корени. Када је потекла вода, и кад беше упита у плодну земљу, поче расти изданак, од оног зрна, развише се гранато корење, стубак, бокор. Књига, попут воде, делотворна и прарођена, прапостојана, користила је цвату времена, историје какву сада увиђамо у нашим продорним погледима, којa продирe у срж стварности. Књига да није, од историје не бисмо учили и наших првобитника, предака, спознавали нас као бића садашњице, а ни ми овдашњи не бисмо даље узвишења постизали.

Не желим даље посматрати књигу као водено обличје, него као конструкцију која је чврста и стална, која стоји ради човека и у његовом путу кроз црну, маглену реку. Светионик. Светло се уздиже на крајњу висину, осијано знањем и мудрошћу какву човек често пожели. И оно своје краке баца на пролазника, у душу му навире, указује правилан пут. Баца и један крак испред, да се види и оно што предстоји, оно што је нечисто и маглом затрпано. Растерујући тмину загаситу, човек бива безбедан у спасењу и спокојан.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 28 - 36 od 459

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2529270
ETNA