Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Tunel

Vrednovanje: ONONONONON / 5
Autor Tatjana Janković
16. 09. 2016.

Tunel (Stock Photo)Od samog početka, tu je moj brat. Od prvih sećanja na oštre ivice kocki, konjića na točkiće kojeg je dobio od kuma. I toga da je uvek on spavao sa babom, a uspevao mene da ubedi − samu, zaustavljenog daha, na drugom kauču − da se ne boji.

Rasli smo zajedno. Moja glava je bila tvrđa, njegove noge su bile brže. U ostalom smo bili jednaki.

Opširnije...

Emotikon u Viberu II

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Darko Cvijetić
11. 07. 2016.



port

Nas Jugoslavena nema ni u statističkim pogreškama, pomislim.

Ivo Lola, Ivo Lola je sam.



Curica u igri na pijesku lijepi veliki hanzaplast lutki preko stomaka.

Njezina umorna mater, sjedi na klupi pored.

Maloprije je promijenila pelene mami, koja umire.



Gaze. Pojasi.







* * *







Galeta su razmijenili 1996. nekih godinu dana od pogibije.

Bili su plitko pokopani, njih petorica, oko 40 cantimetara.

Stari, pokojni Dule ga prepoznao.



Cona je tvrdio, da je Gale to jutro otvorio kutiju cigareta PORT.

I da su po jednu zapalili.

Onda je sve počelo. Cona je jedini čučao, pa ga nisu vidjeli. Jedini se i spasio od njih šest.



"Ako je, čika Dule, još kutija Porta u džepu, onda su ih sve odmah pobili, uzeli bi cigare", rekao je Cona čika Duletu pred prepoznavanje.



I jesu. Bile mu cigarete u džepu.

Port bez dvije.



Otada ni Cona ne puši.







* * *





Čujem kako u orlici šušti jaje

dok nadlijeće jezero zorom.



Sve zapisujem, u suprotnom pravcu.

Opširnije...

Emotikon u Viberu

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Darko Cvijetić
08. 07. 2016.


sad





Tetka Anka, očeva starija sestra, uvijek je pričala kako je u „onome ratu“ bila curica i da je nosila korpu punu tek izleglih pilića. I naišao neprijateljski avion.

I bacio dvije bombe.

Nije našla ni korpu ni piliće – naprosto su nestali, dok je tetka ostala neogrebana.

To kako percad lete a pilića nigdje, mora da je čista smrt.

Uvijek sam znao da padanju gustog snijega nešto nedostaje.

Granata prije.

***

Preparirane srneće glave u gostinskoj sobi lovačkog doma u koji umorni ulazimo.

Osam parova lažnih očiju.

Najmanje.

***

Tamjan potamni kada se kaže ekavski, kaže dječak u liftu. Njegov mladi otac mi se unezgođeno smješka.

Lift stane i izlazimo sva trojica. Ispred lifta mlad pop i đakon, u haustoru.

„Idu od dvanaestog sprata pješke nadole, osveštavaju stanove za dvadeset konvertibilnih maraka, pobjednički mi objašnjava mladi otac.

Zatim njih dvojica sjedaju u veliki novi Audi.

Taman. Potaman.

Potamjan.

Opširnije...

Kako uglazbiti poeziju noći?

Vrednovanje: ONONONONON / 1
Autor Branislav Zukić
20. 06. 2016.


sara renar

Usklađivanje muzike i teksta, potvrdiće vam  i ljudi koji time zarađuju  za ‘leba, daleko je od laganog, predvidivog i šablonskog posla (sem ako se ne radi o egzemplarima tipa “moja žena dve nedelje šara, i što voli, ali i zbog para” ili “strašna tuga na vrhu mu duše - kršni momci, a strastveno puše”). Što je tekst jednostavniji trebalo bi da je ukrotiviji   notama, ali ni to pravilo ne mora biti tačno. Gotovo je nemoguće u trenutku nastajanja  predvideti koja će kombinacija stihova i muzike doživeti ogromnu popularnost, a koja će, pak, biti zaboravljena brže i od obećanja (srpskih / hrvatskih / crnogorskih / bošnjačkih / makedonskih) političara u predizbornoj kampanji. Postoje , na sreću, i neka pravila, primenjiva uvek. Recimo - u svetu alhemičarskog utapanja reči u muziku (i obrnuto), jedna od najnapornijih rabota, skoro uvek osuđena na neuspeh, ili čak fijasko, jeste  pokušaj da se stihovi poznatih pesnika obuku u skladno i prihvatljivo notno ruho.

Opširnije...

Savest

Vrednovanje: ONONONONON / 22
Autor Sanja Aćimov
16. 06. 2016.


rainy night


Dok je poslednji sat trinaestog juna otkucavao, došla je na moj prozor. Za nekoliko trenutaka, zastava se zavijorila, i prozor je bio otvoren, a ja spremno naslonila svoju glavu na dlanove. Slušam, rekoh. Njena crna kosa stapala se sa pozadinom mraka, samo su plave oči sijale od želje da mi nestrpljivo saspe sve u lice. I zato je ćutala nekoliko momenata, pokušavajući da posloži misli i da smisao svojim rečima. Umesto priče koju sam i sama nestrpljivo čekala da čujem, upitala me je ''a gde je baba?''.

''Baba'' je bila dama starog kova, velika protivnica posleratnih kurvi, plava i lepa u svojim ranim sedamdesetim, nežnih lokni i oštrih crta lica, stroga i pravična, nekadašnja učiteljica, sa uvek precizno iscrtanom šminkom i starim parfemom koji je ostavljao ukusan trag i rastuživao me čim iščezne, vlasnica prozora do mog. Volela me je kao svoje, i često to ne samo da nisam razumela, već nisam ni želela. ''Na šta to liči, u ovo doba prazne priče preko prozora. Aćimova, zatvaraj taj prozor, a ti mangupe gubi se odavde.'', govorila je i uspevala. Pre desetak dana, otputovala je daleko, i vratiće se tek za dva meseca. Radovala sam se njenom putovanju kao svojevrsnom raspustu. Dan pred polazak, dala mi je svoju fotografiju uz reči da kad god pomislim da učinim glupost i obujem one ružne patike, pogledam u nju i dobro razmislim. Poslala sam je na najmračnije mesto, bar na fotografiji. Uživo, samo sam se zahvalila i rekla da ne brine, ješću redovno. Zagrljaj i iskrene želje, uz moje obećanje o sopstvenom vladanju, i spokojno je sela na avion.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 19 - 27 od 462

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2634642
ETNA