Početna stranica arrow Rukopisi ne gore

Rukopisi ne gore

Hronična gostobolja

Vrednovanje: ONONONONON / 2
Autor Predrag Ž. Vajagić
07. 03. 2017.


dobrodošlica

Drvo se (posebno ako je podzubljeno sekirom) na drvo oslanja, čovek na druga svog, žena na trošnu tarabu ili bogatu barabu, petao na dostupnu perad, kokodajke, opet, na jaja i sve tako redom kako već zakoni prirode nalažu i raspisuju.

Zašto bi Murećepi bili izuzetak? Doduše, radije će otići u goste nego ih dočekivati, ali to je sasvim razumna strategija koja garantuje besplatan obrok, uštedu struje, očuvanje escajga, nepohabanost ugaone garniture i ostale civilizacijske benefite.

Ako im se neko prepadom najavi, spremna su „e, baš, baš šteta, pa mnoogo nam je žao“ izvinjenja u kojima molerske četke ne stižu da im se osuše, majstor za veš-mašinu postaje pridruženi član domaćinstva, termiti u sezonskim mlazevima kuljaju iz zidova, a na decu neprestano udaraju sve neki zarazni bacili i ostale boginje, velike, srednje i male.

Međutim, za pokret su uvek raspoloženi. „Mlada piletina i dobra muletina se ne odbijaju“, isturenih grudi recituje Svetozar dok, obavijen borealnom kupatilskom maglom, obraze i podbradak ulaštava do visokog sjaja dvorskog parketa.

Veća brojnost padobranske čete obezbeđuje komotnije gostovanje, te Nevinka brže-bolje izleće u dvorište ne bi li, kombinacijom kandiranih obećanja i vrućih šljaga, nahvatala makar Iliju, pošto ćerke već odavno znaju za jadac i ne pada im na pamet davati kvorum bilo kakvim sumnjivim izletima.

Opširnije...

Gubitak

Vrednovanje: ONONONONON / 6
Autor Tatjana Venčelovski
07. 02. 2017.

ram

Čekajući kišu.

Bolesna od blizine.

Okupana u bosiljku.

Ćutim se.

Daleko je još Preobraženje.

Nema toga što nisam pretresla, zakrpila, odbacila.

Tamne mi misli ko dlan od oraha.

Ćutim se.

Zabranjena noć puzi uz vrata.

Negde, uz obalu, uzdah, raspasan od čekanja.

Umire jedan čempres,

bez oporuke.

Nikad ništa ni od koga.

Samo drhtaj.

I ko to još danas čita poeziju?

Nema poretka.

Nema sigurne dojke.

Samo zaborav i zlobna vlaga koja razjeda

ionako načeto bitisanje.

Ćutim se.

Okrutno nežna, u povojima slutnje,

u dihotomiji neznanja.

Ćutim se, večna,

posrnula od iznenadnih otkrovenja,

od bajalica duše,

od mirovanja i odložene nade.

Ćutim se,

zrela u paučini,

ćutim se, bespovratno,

ćutim se, oholo i ljubavno,

ćutim se,

sebi u inat.

I kiša pada.

Opširnije...

O mitu, skepsi i ljudima

Vrednovanje: ONONONONON / 13
Autor Predrag Stanković
03. 02. 2017.

  1. Milan Janković: Homoljski Dilinger,
  2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
  3. Istočno Novo Sarajevo, 2016.



    dilinger

Ima nečeg setnog u današnjem muškom duhu zatečenom prizorom muškarčina što za kafanskim stolom, uz fina pića i dobro odabrane poslastice, bistre nekadašnje domene muškadije. Ljudi koji nikuda ne žure, neopterećeni zbog toga današnjom grižom savesti i zgusnutošću vremena, potpuno predani hedonizmu trenutnog: gastronomskog, mužjačkog, duhovitog, predani demonstraciji prefinjenosti i profesionalne razigranosti, u sigurnom kutku lišenom ženskog uticaja. Za kafanskim stolom je, u ovom slučaju, naš glavni lik Ivan Babejić, junak, hajduk, plen legendi i istraživača; zvali su ga Dilinger, ali ne i Robin Hud (Dilindžer beše čuveni američki odmetnik; jedan od onih koji su sa sobom u legendu poveli i FBI). Nedostaje samo vatrica što obasjava okupljena razrogačena lica koja nekritički upijaju svaku reč govornikâ, od kojih je barem jedan mitskom aurom okupan. Jer ovo je priča i o mitskoj svesti. O ukusu krvi i mesa zaostalim iz herojskog perioda čovečjeg. Samo što je junak propustio priliku da ostane heroj.

Opširnije...

Glineni kralj (odlomak)

Vrednovanje: ONONONONON / 8
Autor Branka Selaković
31. 01. 2017.




glineni kralj

Ime Ivan Sedlar često sam koristio u vojsci, najčešće kada sam vikendom odlazio sa saborcima u grad. Bilo je lakše biti neko drugi. Devojke u Valjevu, posle u Subotici, obožavle su me. Mađarice posebno. Bio sam atrakcija. Visok i solidno mišićav, recitovao sam im poeziju, što svoju, što tuđu, i ostavljao lažnu adresu na koju su mi pisale. Možda je na tu neku Prvomajsku 8 stiglo more dopisnica. Možda je neka i otišla da me pronađe. Zamišljao sam kako očekuju da se pojavim na vratima. Šta ako sam kojim čudom i spojio neku devojku sa mladićem koji živi baš u toj kući? Šta ako je na toj adresi u tom gradu živeo neki Ivan Sedlar? Prvo bi bio šokiran tolikim udvaranjem i pismima koja mu stižu. A onda bi počeo da odgovara na svako i tako bi upoznao ženu svog života, ili bi samo kresao svaku potpisnicu slatkih redova.

Opširnije...

Ogledalo srpsko

Vrednovanje: ONONONONON / 4
Autor Predrag Ž. Vajagić
17. 01. 2017.


mirror

Gledam sebe u zrcalo,

Mudra glava, pogled bistar

Šta mi fali - sreće malo

Da postanem "div-ministar".




Kad položaj zgrabim vešto,

Ne ispuštam vime vlasti

Sad sam neko, sad sam nešto

Puna šaka brade, časti.




Pa otpustim stare snage

Što narodu pamet mute

Primim ljude stručne, drage

Da mi ljube časne skute.




Od funkcije neću mnogo

Krov nad glavom, nešto para

Aviončić još bih mog'o,

mali bazen od tri ara.

Opširnije...
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
Rezultati 1 - 9 od 455

Prijava





Nemate nalog? Napravite nalog

Sindikacija

Sindikacija
RSS 0.91
RSS 1.0
RSS 2.0
Posetioci: 2386772
ETNA